Чудни македонски зборови

  • Креатор на темата Креатор на темата anaveno
  • Време на започнување Време на започнување
aaa...wiki...ubavo..j
jas pa mislam deka e od zborovite
pATali=f. N. of a tree.
pATali =1. a plant; 2. a plant;

patali

p.s..
p=v
a=a
t=t
l=i
i=n

ili
p=p
a=a
t=ta
l=l
i=i

p.s...
Founding of Pataliputra

"Kunika was the king of Magadh at the time of Mahavira. Kunika's capital was Champa. When he died, his son Udayin succeeded him. Everything in his residency brought back to him the memory of his deceased father, and rendered him exceedingly sad. His Ministers, therefore, persuaded him to found a new capital, just as Kunika had founded Champa, after leaving Rajagriha on the death of his father. In order to find a site suitable for the future capital, Udayin dispatched men versed in the interpretation of omens. When they had reached the bank of the Ganga, they came upon a magnificent Patali tree. On a bough of this tree was perched a Chasa bird. The bird opened from time to time its bill in which insects fell by themselves. The augurs noticing this remarkable omen, returned to the King, and recommended the spot for erecting the new Capital. An old auger then declared that the Patali tree was not a common tree, for he had heard from wise men a story about it. The story was about one Annikaputra who had even in a painful situation succeeded in concentrating his thoughts, and thus at last reached Nirvana, which event was duly celebrated by the gods near this place. This place henceforth became a famous tirtha called Prayaga. The skull of Annikaputra was drifted down by the river and landed on the bank. There the seed of a Patali tree found its way into it, and springing up it developed into the tree that was to mark the site of the new capital. In the center of this city a fine Jain Temple was raised by the order of the monarch who was a devout Jain. (VI, 21-174)
 
Јас само че ги кажам, не знам од кај доаѓаат:
Емиш - Овошје
Омаф,Ава - Промаја
Мешпаиз - десерт
Непендек, апансас - одеднаш, од ненамислено(ова не знам поинаку како да го објаснам)
да се опашам - да се сместам/легнам
анџак - таман (демек, таман дојде, си одиш...анџак дојде, си одиш)
синкир - бидејќи
ешта - демек ми се присака
ту би континију.....
п.с можи претежно турцизми се, ама сепак ги користиме.
 
p.s...
pATalI pAdapa mUla prakAsha pAtALa
He who shines under the Patali tree,

patali e drvo od rajot...
ej ...rajot
PARADAJZ=PARADISE
http://www.shaivam.org/ssdix2.htm

hmmm.....
Wiki e spremna za remont?

p.ss...ttt
Hindi छोटी सौंफ़, पतली सौंफ़, सौंफ़, सौंफ, विलायती सौंफ़
Choti saunf, Patli saunf, Saunf, Saumph, Vilayati saunf....

Etymology
The spice got its ancient names (Latin anisum from Greek anison [ἄνισον] or anneson [ἄννησον]) by confusion with with dill, which in Greek was known as aneton [ἄνητον].

e..jebi ga turci i arapi....kakvi grci,Ace bese vo Indija...a kojznae i dali e od tamu ili obratno,ili zaedno
Патли=дрво,растение,зачин....
 
Се работи за модриот патлиџан, кој е донесен (најверојатно) од Индија.

Од таму името е прифатено и за црвениот домат од Америка.


Патли=дрво,растение,зачин....

Па патлиџан тоа и го означува - дрвото, билката, а не самиот плод.

Paradis е Персиски збор кој означува - градина/заградено место.

rāy (рај)- исто така е Персиски збор кој означува - среќа, богатство.

Е сега, дали Адам и Ева гризнале од патлиџанот или јаболко било тоа? :wink:
 
mnogumina preteruvaat..
eve sto ima uste,na primer kaj rastenieto Patli(dzan)....
Fennel rastenie kako anason
Sanskrit madhurika
Sri Lanka, there is an apparently similar name maduru
Sinhala name maha-duru

foeniculum (Latin for “little hay”‎)
The Modern Greek name for fennel, maratho [μάραθο], can be traced back to Ancient Greek marathon [μάραθον] (the oldest recorded form is marathuwon [] on the Linear B tablets);

e sega..od Linear B do gejcite ima gap od stotici godini..DARK AGE....
mAdhura=med
zborot maratam =death
mAratan2 =a warrior on a chariot
maraton e mesto na bitka,smrt

maratam e koren na umiram,umren
na gejski umren e nekros
madura=,medeno,med ,na grcki e meli

makedoncite imaat i drug zbor za istoto rastenie,
Turkish rezene (hence Bulgarian rezene [резене] and Macedonian razijan [разијан]),
rezaya=mfn. injuring , hurting
pak isto,bitka,smrt

i dvata zbora ocigledno se makedonski,nitu grcki,uste pomalku turski....
 
А парадајзот или уште рајчица во српскиот дошол најверојатно преку германското име за доматот - Paradies apfels или во превод Рајски јаболка
 
Се работи за модриот патлиџан, кој е донесен (најверојатно) од Индија.

Од таму името е прифатено и за црвениот домат од Америка.

dobro bre,kako moze patlidzan da bide vatin-ganah?

ray=persiski?
a MAHARAJ(Y)A=MAHARADZA?

A REJ,GREJ,GREI,OGREIJ,(SONCETO REE,SVETLINA,RAJ),RAY.....

p.s..
a paru=a mountain L. ; the ocean L. ; the sky , paradise L
puru=heaven , paradise
toa e od RigVedi-te
Old Pers. {paru}
paru_dizise;paradizise=paradigse=paradise
rajot e na nebo,dizi se...

puru
paradise
 
vatin-ganah
badin-gan
patli-can
патли-џан

Во што е проблемот?

Патинган - патлиган - патлиџан
 
Циција е само едно од толкувањата на тамаќар, другото е пробирџија. Во основа нема точен превод (слично како што нема точен превод зборот атер). Мислам дека ова е сложен збор составен од двата збора : тавма и ќар. Ќар си е ќар (добивка), а зборот тавма, претпоставувам дека има врска со зборот таврење кој може да се преведе како дотерување, украсување, мазнење, грижење за својот изглед (всушност претерано дотерување). На тој начин зборот тавмаќар би се превел како : “човек кој претерано се грижи за својата добивка, добивката или заработката му се во преден план“, “не му е ништо поважно од материјалната корист“.
Зборот чупа се користи и во Прилеп и најверојатно има врска со српскиот збор цура (со латиница напишано зборот чупа (cupa) од полуписмен човек е читана како цура), а пак овој збор, цура, е најверојатно во врска со зборот ќера - ќерка, а и со “грчката“ именка кора и од сето ова на крај се добива : “женско дете“, “млада жена“, “девојка“, “ќерка“.
 
Циција е само едно од толкувањата на тамаќар, другото е пробирџија. Во основа нема точен превод (слично како што нема точен превод зборот атер). Мислам дека ова е сложен збор составен од двата збора : тавма и ќар. Ќар си е ќар (добивка), а зборот тавма, претпоставувам дека има врска со зборот таврење кој може да се преведе како дотерување, украсување, мазнење, грижење за својот изглед (всушност претерано дотерување). На тој начин зборот тавмаќар би се превел како : “човек кој претерано се грижи за својата добивка, добивката или заработката му се во преден план“, “не му е ништо поважно од материјалната корист“.
Зборот чупа се користи и во Прилеп и најверојатно има врска со српскиот збор цура (со латиница напишано зборот чупа (cupa) од полуписмен човек е читана како цура), а пак овој збор, цура, е најверојатно во врска со зборот ќера - ќерка, а и со “грчката“ именка кора и од сето ова на крај се добива : “женско дете“, “млада жена“, “девојка“, “ќерка“.
-Да разјасниме , ако е тамаќар не значи дека мора да е циција и преведувањето на тој збор со циција не го сметам за правилно.
- во Источна Македонија тамаќар значи само човек што е ненаситен на работа и прибирање на материјални добра , што во постот после мојот правилно го доопишаа.
- а за тоа дали тавма е од таврење не сум сигурен.
-ај да пробаме вака тавма е чудо на гејски и не е исклучено дека кованицата е едно чудо ќар !:smir:
 
Бичкија - пила!
Бичкиџија - дрвосечач со пила!

А кој е коренот на зборот - мусака!??
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom