охохоо, енергија! Ова е више малку другшичок муабет.
Ако е енергија, ќе се љути ли? Ќе ми земе ли за зло и ќе ми стави ли рецка во енергетскиот тефтер, за на судниот ден да ме де-енергизира?
Зошто мешаш почит, наредби, правила, табуа и понизности?!?! Ако е енергија?
Аха... и како тоа сме ние исти со него ако е он енергија, а ние сме малку материја?
Stvaralac je sve energije stvarao unutar svog energetskog polja, pa se, stoga, ceo kosmos nalazi u njemu. Tokom beskonačno dugog vremena stvaranja kosmosa Stvaralac je stvorio gotovo neizmeran broj energija od kojih svaka ima svoju svrhu, ulogu i značaj za ukupno funkcionisanje celog kosmosa. Energija ima od najmanjih, pa do neizmerno velikih čija se polja prostiru po celom kosmosu i postoje u svakoj njegovoj tački. Isto tako, ima ih od potpuno neinteligentnih, pa do superinteligentnih, čiju inteligenciju ljudi nisu u stanju ni da zamisle. Nijedna od energija kosmosa nije u stanju da učini bilo šta sa čime Stvaralac nije saglasan.
Dve najznačajnije energije u kosmosu, posle Stvaraočeve, su energija Hristovog stable i energija Svetog duha.
Energija Hristovog stabla se sastoji od nekoliko stotina nezavisnih energija od kojih svaka ima svoju namenu i karakteristike. Ove energije se u jednom delu kosmosa sakupljaju u snop sličan lijanama, koje su se isprepletale, da bi se zatim ponovo širile obuhvatajući celo prostranstvo kosmosa. Pored mnogobrojnih važnih funkcija koje Hristovo stablo ima u kosmosu, postoje i neke koje su od životne važnosti za ljude. Naime, Hristova energija emituje energetski talas koji se zove Životni talas i koji se prostire po celom kosmosu, kroz svaku njegovu tačku. Ovaj talas, prostirući se menja svoju frekvenciju idući od 2,6 do 26 Hz. Životni talas nosi u sebi programe koji omogućavaju aktiviranje života u mrtvoj materiji. Na taj način od mrtve materije nastaju živa bića koja mogu da se razvijaju, razmnožavaju, prilagođavaju uslovima okoline i menjaju. Pri tome je ona neprekidno podvrgnuta delovanju Životnog talasa. Ako bi Životni talas prestao da se prostire, sva živa bića u celom kosmosu bi izumrla. Životni talas je, dakle, aktivator, realizator života i sredstvo koje ga neprekidno održava. Hristova energija, odnosno Životni talas koji ona emituje stvorili su bezbroj živih bića u kosmosu.
Hristova energija ima obavezu da vodi brigu o planetama i drugim prostorima u kosmosu u kojima borave živa bića. Ta briga se sastoji u neprekidnom bdenju da ovi sistemi, na kojima je nastanjen život, budu bezbedni kako ne bi nečijom greškom došlo do kataklizmi i uništenja velikog broja životinjskih i biljnih vrsta, pa i samih planeta.
Druga po značaju je energija Svetog duha. Ona je za ljude bitna zato što stvara mrtvu materiju i što aktivno podržava energiju Hrista i Životni talas u nastojanju da kroz oživotvorenje mrtve materije stvori živa bića.
Tokom razvoja kosmosa jedna od pojava, koja se odnosi na spontano širenje energetskih polja čime je došlo do odstupanja od njihovih dimenzija i intenziteta koje je Stvaralac definisao, naterala je Stvaraoca da stvori posebnu energiju čiji je zadatak da spreči ovo rasplinjavanje energetskih polja i vrati ih u njihove dimenzionalne i intenzivne okvire. Zbog toga je ova energija za zgušnjavanje bila prisutna u svim delovima kosmosa kako bi bila u stanju da na ove promene blagovremeno reaguje. Međutim, sasvim slučajno, prilikom širenja dva energetska polja od kojih je jedno energija Svetog duha, koja su bila u neposrednoj blizini, došlo je do mešanja energija, tako da su na jednom prostoru oba polja bila istovremeno zastupljena. Delovanjem energije za zgušnjavanje polja došlo je do pojave koja nije bila predviđena. Naime, došlo je do snažnog zgušnjavanja ovih energija tako da je od njih nastala materija. Ona je u prvo vreme bila sastavljena od izuzetno sitnih čestica materije, kakve danas nisu poznate, da bi se kasnije formirale sve krupnije čestice što je postepeno dovelo do stvaranja atoma, a kasnije i molekula. Materija, dakle ne postoji kao posebna celina, nego predstavlja zgusnuti deo dveju energija, od kojih je jedna uvek energija Svetog duha, a druga neka određena energija, dakle ne svaka. Materija izgleda kao čvorovi na nekom mekom energetskom kanapu. Pri tome, materija ostaje večito vezana za energije majke, od kojih je postala.
Iako je najveći deo materije stvoren u kosmosu slučajno, povremeno se javlja potreba za određenom materijom koja je stvarana svesno, ali na isti način.
Kosmos je, dakle svet energija. One su i po sadržaju i po prostranstvu njegov neuporedivo najvažniji deo, a samo se ponegde nalazi po neko zrnce materije, maker ono bilo “veliko” kao zvezda.
NASTANAK MATERIJALNIH ŽIVIH BIĆA
Stvaralac je posle stvaranje mrtve materije došao do zaključka, oko trećine veka kosmosa, da bi trebalo materiju oživotvoriti i dati joj one iste mogućnosti koje je energija već dobila. Stoga materijalna živa bića predstavljaju kombinaciju procesa nastanka mrtve materije uz dodatnu inteligentnu energiju koja potiče od energije Svetog duha i delovanje na ovu tvorevinu Životnim talasom, koga emituje energija Hristovog stabla. U prvo vreme je živa materija predstavljala izuzetno jednostavna živa bića, neuporedivo jednostavnija od virusa, koja su se vrlo sporo razvijala.
Nagli skok u razvoju ovih bića došao je u jednom momentu zbog potrebe za održavanjem statusa kvo na jednoj od planeta koja je predstavljala u to vreme značajan proizvod u materijalnoj sferi. Zadatak ovih materijalnih bića bio je da zaustave degradiranje mrtve materije na toj planeti zbog neprekidnog raslojavanja čvrste materije sa površine planete koja se razlagala na svoje sastavne delove koji su bili gasovite prirode. Da bi se sačuvala stabilnost površine planete, bilo je neophodno ugraditi elemente koji bi zaustavili ovaj proces, a zatim ga neprekidno održavali u takvom stanju.
Za taj zadatak su najneophodnija bila živa bića čiji bi izumrli ostaci činili zaštitni pokrivač na površini planete koji bi je dalje štitio od raspadanja. U tom cilju je energija Hrista stvorila poseban program za ove jednostavne mikroorganizme koji je predstavljao veliki skok u odnosu na sve do tada nastale. Bez obzira na njihovu malu dimenziju, oni su posedovali dve osobine: izuzetno brzo razmnožavanje deobom na nekoliko delova, posle vrlo kratkog vremena od nastanka i vrlo kratak životni vek koji se praktično završavao na onom mestu na kome je i nastao. Koristeći za hranu obilje korisnih gasova koji su okruživali ovu planetu, ovi mikroorganizmi su se brzo razmnožavali, a njihovi posmrtni ostaci su se prosto lepili na površini planete, stvarajući tanak zaštitni sloj od daljeg raspadanja stena.
Ovako nastali mikroorganizmi relativno brzo su, zbog svog nivoa razvoja, uspeli da se menjaju prilagođavajući se novonastalim situacijama na toj planeti.
Relativno brzo, Hristova energija je posle ovih mikroorganizama, stvorila sa sličnim zadacima druge, na različitim delovima kosmosa. Kod složenijih zadataka vršena je selekcija i ukrštanje mikroorganizama radi zadovoljavanja novonastalih potreba. Na taj način je postepeno, kroz dugi period, došlo do stvaranja većeg broja vrsta mikroorganizama koji su dobijali sve veće dimenzije.
Znači da je posle dugog vremena, u kome su postojala samo bića koja su bila neuporedivo jednostavnija od bilo kog mikroorganizma, došlo do stvaranja novih, složenijih organizama čiji je cilj postojanja bio da obavljaju određeni zadatak.
Postepeno se iz ovih mikroorganizama počeo razvijati ostali biljni i životinjski svet kosmosa.
Da bi se živi materijalni svet razvijao moralo je doći do promene u Životnom talasu. Od prvog materijalnog živog bića, pa sve do danas Životni talas se postepeno menjao upotpunjavajući svoj sadržaj i način delovanja sa potrebama dotadašnjeg materijalnog živog sveta i novim elementima za stvaranje nivih materijalnih živih vrsta. Hristova energija će Životni talas i ubuduće menjati u skladu sa potrebama Stvaraoca na novim sadržajima u okviru materijalnih živih bića.
Prva materijalna živa bića u kosmosu počela su da se razvijaju u samom centru kosmosa kako bi bila pod što većom kontrolom i dobijala što veću pomoć u razvoju. Ova bića, u centru kosmosa su oko polovine veka kosmosa dostigla nivo razvoja približno čovekovom. Ona su se postepeno širila od centra prema periferiji, ali je njihov razvoj bio vrlo spor. Tako su materijalna živa bića na polovini prečnika kosmosa, nivo razvoja čoveka dostigla u vreme 75% veka kosmosa. Posle tog perioda su se i u spoljnoj polovini kosmosa pojavila razvijenija materijalna živa bića koja su oko 80% veka kosmosa ne samo prestigla nivo razvoja čoveka, nego i dostigla nivo zajedničke svesti, a oko 90% veka kosmosa neke od ovih rasa su dostigle najviši nivo za materijalna živa bića. Tih 10%, od tog vremena pa do danas je praktično beskonačno dugo vreme. To znači da u ovom perifernom delu kosmosa, kao najzaostalijem, već beskonačno dugo vreme postoje materijalna živa bića sa do sada najvišim postignutim nivoom razvoja. U odnosu na to, ceo razvoj čoveka na Zemlji ne traje ni jedan tren. Stoga je nivo razvoja ljudi vrlo skroman i upravo u skladu sa dužinom razvoja.
Materijalna živa bića su uglavnom nastanjena na planetama u životnim uslovima koji se mogu znatno razlikovati od onih na planeti Zemlji. Po veličini ih ima od manjih od virusa, pa do 1000 metara. Životni vek im je od jednog trena pa do 100.000 godina. Inteligencija im se kreće od nikakve, pa do vrlo visoke, sa zajedničkom svesti. Neke od tih civilizacija premašuju inteligenciju više od polovine rasa nematerijalnih bića. Broj jedinki u okviru rasa se kreće od 10.000 do 10 na 27 stepeni. Najbliža visoko razvijena civilizacija zove se Proni i nastanjena je na jednoj od udaljenih planeta zvezde Sirijus.
Materijalna živa bića su se razvijala neuporedivo sporije od nematerijalnih, jer su imala problem sa promenom tela. Njihova tela su se menjala pri promeni životnih uslova, što je znatno usporavalo intelektualni i duhovni razvoj. Pored toga, preduslov za dostizanje visokog razvoja pojedinca i civilizacije jeste da telo bude veće od jednog metra kako bi oko njega bilo moguće formirati auru koja bi imala uslova za ozbiljniji razvoj. Međutim, tela veća od 2 metra nisu imala uticaj na duhovni razvoj.
Sva materijalna bića u kosmosu nastala su kao rezultat jedne ideje Hristove energije, ali su se ona pod različitih životnim uslovima na svojim planetama i ostalim staništima postepeno menjala i udaljavala da bi danas, posle praktično beskonačno vremena, te razlike postale tako velike da neka živa bića sa različitih regiona kosmosa, nemaju nikakve sličnosti.
To isto, samo u malom, postoji i u živom svetu planete Zemlje s tim što su razlike u kosmosu enormno veće.
....додуше и Маркус и како-беше-тој-другиот, ама они изглеа ептен ќе се досадуваат пошто уште сеа све им е јасно и немаат никакви недоумици и прашања
