Дисциплина на умот

  • Креатор на темата Креатор на темата back_rest
  • Време на започнување Време на започнување

back_rest

ex mod coder
Член од
19 јули 2006
Мислења
1.590
Поени од реакции
107
Уфилмување, одвеаност и смотаност версус хипохондрија, депресија и нервоза. Првите се казуални додека вторите веќе се сметаат за болести кои може да предизвикаат долготрајни последици.
Како да се дисциплинира умот? Да му се нареди и да се доведе во состојба во која баш ние сакаме? Да се отргнеме од стандардните мисли кои најчесто знаат да бидат лоши, самодеструктивни и антисоцијални.
Медицатија, стручна помош, автосугестија или само социјализација со останатите? Кое е вашето мислење? Дали патите од нешто вакво?

Овој проблем на летање на умот е навистина чест во нашево „модерно“ општество. Одвеаните особи не ги сметам за проблематични чисто поради неактивниот им фазон во животот. Што се вели: ќе им помине. Оние вторите горенаведени знаат да бидат проблематични. Неретни се примерите на лица кои страдаат од самите себеси, кои градат комплекси од непостоечки проблеми, добиваат лошо мислење за самите себеси и несвесно паѓаат во депресија. Добивањето на здравствени проблеми предизвикани строго од психичка база е веќе редовен проблем.
Оваа година бев прилично изложен на стресови и прихичко малтертирање. На крај се здобив со „здравствени проблеми“ предизвикани од „ништо“ и кои успешно (барем така мислам) ги решив со автосугестија, социјализација и умо-пасење. Релаксација до макс. Сепак бев сведок на слични па дури и полоши проблеми кај мои пријатели и колеги кои тешко се отргнуваат од ваквите состојби. Кулминација ми беше одморот сега кога еден од друштвото за малку не колабираше и не си направи проблем строго од паника.

Како? Психолог или дисциплина?
Искуства?
 
ima edno se vika silva metod, so toa si go vezbas mozokot da ti raboti na taa alfa frekvencija, i toa e mnooogu ok, deka nesto kako meditacija e i i i.....koga ke imam vreme ke vi pisam neso poveke za toa ako sakate da znaete
 
Уфилмување, одвеаност и смотаност версус хипохондрија, депресија и нервоза. Првите се казуални додека вторите веќе се сметаат за болести кои може да предизвикаат долготрајни последици.
Како да се дисциплинира умот? Да му се нареди и да се доведе во состојба во која баш ние сакаме? Да се отргнеме од стандардните мисли кои најчесто знаат да бидат лоши, самодеструктивни и антисоцијални.
Медицатија, стручна помош, автосугестија или само социјализација со останатите? Кое е вашето мислење? Дали патите од нешто вакво?

Овој проблем на летање на умот е навистина чест во нашево „модерно“ општество. Одвеаните особи не ги сметам за проблематични чисто поради неактивниот им фазон во животот. Што се вели: ќе им помине. Оние вторите горенаведени знаат да бидат проблематични. Неретни се примерите на лица кои страдаат од самите себеси, кои градат комплекси од непостоечки проблеми, добиваат лошо мислење за самите себеси и несвесно паѓаат во депресија. Добивањето на здравствени проблеми предизвикани строго од психичка база е веќе редовен проблем.
Оваа година бев прилично изложен на стресови и прихичко малтертирање. На крај се здобив со „здравствени проблеми“ предизвикани од „ништо“ и кои успешно (барем така мислам) ги решив со автосугестија, социјализација и умо-пасење. Релаксација до макс. Сепак бев сведок на слични па дури и полоши проблеми кај мои пријатели и колеги кои тешко се отргнуваат од ваквите состојби. Кулминација ми беше одморот сега кога еден од друштвото за малку не колабираше и не си направи проблем строго од паника.

Како? Психолог или дисциплина?
Искуства?


Уфф, знам на што мислиш.
Понекогаш немаш избор, стресот ти се закачува, проблемите никнуваат од ваму таму. Не дека ти си ги барал. Ама понекогаш и да, сами ги создаваме проблемите. На пример, на нерви ти оди шефот. Не се согласуваш со него, и се тиштиш постојано и постојано. А што е он крив кога ти не му кажуваш јасно и гласно дека не се согласуваш, не прифаќаш, сметаш дека не е во ред и тн.
А и друштвото. Понекогаш се здружуваме баш со тие луѓе кои ни ги ’’поддржуваат’’ проблемите. Па нонстоп околу нас се случуваат такви ситуации. Јас викам, бегај од такво друштво, не ти треба. Смени средина.
Колку порационално се соочуваме со нештата, толку подобро. Си изнаоѓаш механизми да се избориш со проблемот, и тоа е супер. А понекогаш и едноставно треба да пуштиш да пројде само од себе. Да се донервираш онака катарзички, да не потиснуваш. Може нешто добро да излезе од тоа.
 
Хаха ... во темава се гледам себеси во мојата денешна ситуација ... :vozbud:цело друштво у последно време ми е такво ... сите све нешо глупости прават ... се нервирам и кај и да е ке доживеам нервен слом ... Ама затоа место тоа да ми се деси си почнаф со медитација по 15 мин. дневно ... и да ви кажам за мене тоа прави чуда ... една медитација од сабјле иии имате енергија цел ден да го пројдете у срање ... Барем за мене помага ... шо знам за други ...:helou:
 
јогата е решение за овој проблем.

они личности кои можат да си го контролираат мозокот се најсилни личности на светов!

тие личности нема да доживеат пораз во животот, ќе нижат само победи!
 
има доста техники на медитација релаксирање, кои можеш да ги научиш во Скопје така да побарај некој пријтел другар да ти покаже.
Знам за што зборуваш до некаде и јас бев во таква ситуација, и смирувањето на мислите помага многу во менталното здравје, кога ке се смириш размислиш за работите ке го ослободиш мозокот да не е напнат цело време, ке ти дојде енергијата внатрешна во баланс.
пробај за почеток пред да заспиеш да ги исчистиш сите мисли што ти се мотаат низ глава, може нема да успееш од прв пат но 5-10 минути вежба нема да ти пречат може само да ти помогнат.
п.с незнам дали сте пробале но мене најтешко ми е да немислам на ништо
 
јогата е решение за овој проблем.

они личности кои можат да си го контролираат мозокот се најсилни личности на светов!

тие личности нема да доживеат пораз во животот, ќе нижат само победи!


:jaj:Дефинитивно си во право.:wink: Имам пријателки кои паѓале во тешки депресии, со страшни стресови и нервози, по два месеци идење на јога се тотално нови личности (во позитивна смисла). Не само психички што ги смири и здравствено им реши доста проблеми.:jaj:
 
Секој од нас има различен степен на толеранција на стрес. Кога стресот е долготраен, репетитивен и кога постојано нараснува, само е прашање на време кога кај дотичната особа која го доживува ќе се јават најразлични негативни манифестации во форма на психички и психосоматски тегоби.

Ако постојат услови за избегнување на стресот во поголема мера, за релаксација преку фокусирање на помалку напорни и активности ослободени од притисок, тогаш тоа може многу лесно да стане превентивен лек и издувен вентил кој нема да и' дозволи на тензијата да нарасне до ниво на пукање.

Ако од друга страна стресот е неизбежен дел од нечие работно место, дом и секојдневие, тогаш барем од лично искуство претпоставувам дека маштариите, малите моменти одвоени за quality-time во секоја слободна прилика и способноста за адаптација на агресивни средини и услови играат голема улога во намалувањето на штетните последици од стресот.


 
mental disorder, napadi na panika, stresovi od site strani, hipohondrija, treba da se preinstaliram ama kako??
 
mental disorder, napadi na panika, stresovi od site strani, hipohondrija, treba da se preinstaliram ama kako??

Resetiraj go BIOSOT :smir: Pisi koa ke se vratis :wink:

Normalno deka moze ama treba vreme jaka volja i dobar motiv i taka se disciplinira umot.

Ama pa taka ne e interesno , bez kreativen haos jebes ti toa :wink:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom