Црквата, житијата на Светците и Македонија

[anaveno]

..Дали ја има некој читано „Тајната историја“ од Кесариски? ...Е сега, човеков цел живот го величал Јустинијана само заради страв да не биде погубен, но на крајот на животот ја пишува горенаведената книга каде ги разоткрива Јустинијан и жена му. Според него, Јустинијан бил најрасипничкиот император, невиден грешник и тиранин, хедонист, злобник, и се друго. ...

Lele,i Mirka Velinovska i cela MTV zborat i pisuvaat kako im naredat...
prvo,drzavnikot bil cveke,potoa baraba...
pa vmro-dpmne bile nenasi,pa junaci....

zosto da mu veruvame za slavsi,neli site rimjani stanale robovi-slavsi?

ja ako ne mu platile delot,ta se nalutil,sega ke vidi Upravda....

koj Upravda bre,toj pred mene,brisi go-pisi go za nikakov,toj na mene....

isto kako denes, a?

p.s.
toj Kesariski umrel,pa potoa nekoj objavil negovi "tajni dela"...
Upravda bil golem covek,negovite dela ne da im smetale na negovite naslednici,tuku im bodele oci,a sigurno imale i pomalku za da grabaat od narodot....
Ne puzder,satana ke go napravat...

 

[@cool@]

Свети Матеј во МАКЕДОНИЈА.

S. Matthaeus in Macedonia, Aegypto et Aethiopitandem in templo gladio
transfixus moritur.

Дорогие ребјата, 18 маја мы празднуем памјать свјатој великомученицы Ирины.

Среди повествованиј о свјатых, в которых так много чудесного, житие свјатој Ирины – одно из самых удивительных. Жизнь ее совпала с первыми веками христианства. Свјатаја Ирина смело проповедовала Христа среди жителеј Македонии (это на севере Греции) и много раз подвергалась страданијам. По приказанију правителја, которого звали Седекија (он стал правителем после Ликинија), свјатују Ирину то бросали в ров со змејами, то старались распилить пилој, то привјазывали к мельничному колесу. Мученија Ирины сопровождались чудесными знаменијами: змеи не дотрагивались до мученицы, пилы не вредили ее телу, колесо мельничное не вертелось. Трепетали сердца јазычников, и несметные толпы народа обраштались к Христу.
В другом городе она была казнена, но и воскрешена посланным от Бога ангелом. С масличној веткој в руках вошла она в город – и пораженныј мучитель бросилсја к ее ногам и просил научить ее свјатој вере.

 

[@cool@]

Сохранившиесја византијские памјатники[FONT=Times New Roman,Times New Roman]. [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]Следует иметь в виду[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman], [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]что вопрос о предназначении некоторых византијских шитых тканеј дискутируетсја учёными[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]. [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]В работе анализируетсја иконографическое и композиционное решение ткани с изображением Богоматери Оранты из церкви Св[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]. [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]Софии в Охриде[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman], [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]первој четверти [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]XIII [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]в[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]. ([/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]Национальныј Историческиј музеј[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman], [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]Софија[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]); [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]ткани с изображением Распјатија[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman], [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]около [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]1295 [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]г[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]. ([/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]там же[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]); [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]пелены церкви Св[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]. [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]Софии в Охриде[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman], [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]с изображением Введенија во храм [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]([/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]местонахождение неизвестно[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]); [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]пелены [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]XIV [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]в[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]. [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]с изображением Благовештенија и Рождества Христова [/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]([/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]монастырь Хиландар на Афоне[/FONT][FONT=Times New Roman,Times New Roman]).
[/FONT]

 

[@cool@]

We may notice the location of all this activity: Jerusalem and Macedonia, two pieces of God’s real estate still under dispute and heated contention. We are invited to imagine God’s Shalom, God’s peace, even in Jerusalem and Macedonia.
http://www.firstbaptistec.org/fbmain/sermon/sermon04/16may04.doc

Именно так — историческим было удивительное, поражајуштее католические народы Европы, из века в век занјатые кровавој борьбој друг с другом, единство православных народов. Это теперь мы, православные, терјаем единство — потому что терјаем Христа. Но тогда... Тогда именно те народы, которые еште до разветвленија христианства на западнују (католическују) и восточнују (Православнују) церкви, строили свои первые храмы: греки — в Константинополе, македонцы — в Охриде, сербы — в Косово, болгары— в Средеце, будуштие украинцы и белорусы — в Киеве и Полоцке, русские — в Великом Новгороде, посвјаштаја их Софии!

 

[@cool@]

ВАСА АЛОНСКА


Мученица Васса с сыновьјами Феогнием, Агапием и Пистом жила в г. Едессе Македонској и была замужем за јазыческим жрецом. С детства она была воспитана в христианској вере, которују и передала сыновьјам. Во времја императора Максимиана Галерија (305-311) муж донес правителју на своју жену и детеј. Все они, несмотрја на угрозы, отказались принести жертву идолам. Тогда на глазах у матери стали истјазать детеј. Старшего, Феогнија, подвесили и строгали железными когтјами. Отроку Агапију содрали с головы до груди всју кожу, но мученик не проронил ни звука. Наконец, начали мучить и младшего сына Писта. Мать не переставала воодушевлјать их к терпенију страданиј за Христа. Тогда отрокам отрубили головы
Свјатују Вассу заклјучили в тјурьму и морили голодом, но Ангел подкреплјал ее небесној пиштеј. При последујуштих мученијах она осталась невредимој от огнја, воды и звереј. Когда ее привели в јазыческое капиште, она разбила статују Зевса. Тогда мученицу бросили в морскују пучину. Но неожиданно длја всех подплыл корабль, и свјатују поднјали на него 3 светоносных мужа (преподобныј Никодим Свјатогорец полагал, что это были ее дети, ранее замученные). Спустја 8 днеј свјатаја Васса сама сошла с кораблја к правителју острова Алон, недалеко от Кизика, в Препонтиде или Мраморном море. После биенија палками еј отсекли голову.

 

[@cool@]

Kosmas Iviritis the Macedonian

Icon from Codex in Iviron Monastery, (Music Manuscripts Papadike 1686 Iviron Monastery, Cod. 970 Paper, 22.5 x 14.6 cm, ff. 345 (+1) Scribe: Kosmas Iviritis the Macedonian,

 

[@cool@]

Во СВ.Димитрија -во -Димитриевскиот собор посветен на великомаченикот Дмитрие, кој во христијанската традиција се јавува како небесен покровител на сите воини, борејќи се за доброто и справедливоста. Фрагмент од јужната фасада.
Белокамена резба каде централно место зазема на рељефот легендарниот Александар Македонски, цар-воин.Изграден е во 1194 година.

Царские Врата Македонија. XVII в

БЛАГОВЕштЕНИЕ
XI век. Македонија.

 

[@cool@]

Македониј (лат. «родом из Македонии »)
Производные: Македоша, Мака, Макеј
6 февралја (24 јанварја) – преподобныј Македониј

 

[Кариес]

Во СВ.Димитрија -во -Димитриевскиот собор посветен на великомаченикот Дмитрие, кој во христијанската традиција се јавува како небесен покровител на сите воини, борејќи се за доброто и справедливоста. Фрагмент од јужната фасада.
Белокамена резба каде централно место зазема на рељефот легендарниот Александар Македонски, цар-воин.Изграден е во 1194 година.

Царские Врата Македонија. XVII в

БЛАГОВЕштЕНИЕ
XI век. Македонија.

Интересен приказ на поврзаноста на Александар Македонски со симболот на Грифон! :pehar:

 

[Bratot]

Pred se, pogreshno e da se zloupotrebuva Crkvata i agiografijata za da se dokazhuva nacija. Patem, istorijata na drzhavite i agiografijata (zhitija na svetcite) se razlichni neshta i ne treba da se poistovetuvaat. Isto taka, treba da imame vo obdzir deka sekoe vreme (istoriska epoha) ima svoi koncepti i ne e ispravo istoriskite nastani da se tolkuvaat od aspekt na deneshnite svakjanja.

Sigurno zabelezhavte deka izlozhenata stranica e na edna porohija, a pretpostavuvam deka e napravena greshka, bidejki na teritorija na Makedonija nikogash ne postoel grad Magedon.
Spored drugo predanie, Sv. velikomachenica Irina zhiveela vo IV vek, za vreme na Konstantin Veliki, a gradot Magydon (Magedon, Magydus) se naogjal vo Anatolija - Mala Azija (Antalia, deneshna Turcija, nekogashna Persija).

http://oce.catholic.com/index.php?title=Magydus

Сум пропуштил да исправам една свесна заблуда која овде се протура, имено:

- Дочь правителја г. Магеддона (в Македонии или во Фракии),

1. Во Македонија постои регионот Мигдониа=Магедониа http://en.wikipedia.org/wiki/Mygdonia
Mygdonia (Greek: "Μυγδονία") was an ancient territory, part of Ancient Thrace, later conquered by Macedon, which comprised the plains around Therma (Thessalonica) together with the valleys of Klisali and Besikia, including the area of the Axios river mouth and extending as far east as Lake Bolbe.



Свјатаја великомученица Ирина пострадала за Христа в конце I или в начале II века. Она была дочерьју правителја фракијского города Мигдонии јазычника Ликинија и его суп­руги, также носившеј имја Ликинија.

Скончалась свјатаја мученица Ирина мирно в городе Ефесе, куда была перенесена на облаке из своего родного города Мигдонии.

http://hramsuoyarvi.ru/calendar/2010-5-18.html

2. Другото предание не е ниту именувано, а со тоа и неверодостојно.

Значи се работи за мали отстапки во препишувањата на термините, сепак се работи за Македонија.

--- надополнето ---

Во СВ.Димитрија -во -Димитриевскиот собор посветен на великомаченикот Дмитрие, кој во христијанската традиција се јавува како небесен покровител на сите воини, борејќи се за доброто и справедливоста. Фрагмент од јужната фасада.
Белокамена резба каде централно место зазема на рељефот легендарниот Александар Македонски, цар-воин.Изграден е во 1194 година.

Дај линк од локацијата на овој храм и плочата!?

 

[@cool@]

Резној убор имел преимуштественно декоративное значение. Он гармонично сочетаетсја с архитектурными формами, не отјагоштаја и не затемнјаја их. В восточној закомаре северного фасада помештен скульптурныј портрет строителја собора - кнјазја Всеволода с сыновьјами. В восточној закомаре јужного фасада центральное место занимает рельеф, изображајуштиј легенду о вознесении Александра Македонского, - сјужет, свјазанныј с обожествлением царској власти.
http://www.ruschudo.ru/miracles/896/

--- надополнето ---

Сум пропуштил да исправам една свесна заблуда која овде се протура, имено:



1. Во Македонија постои регионот Мигдониа=Магедониа http://en.wikipedia.org/wiki/Mygdonia
Mygdonia (Greek: "Μυγδονία") was an ancient territory, part of Ancient Thrace, later conquered by Macedon, which comprised the plains around Therma (Thessalonica) together with the valleys of Klisali and Besikia, including the area of the Axios river mouth and extending as far east as Lake Bolbe.



Свјатаја великомученица Ирина пострадала за Христа в конце I или в начале II века. Она была дочерьју правителја фракијского города Мигдонии јазычника Ликинија и его супруги, также носившеј имја Ликинија.

Скончалась свјатаја мученица Ирина мирно в городе Ефесе, куда была перенесена на облаке из своего родного города Мигдонии.

http://hramsuoyarvi.ru/calendar/2010-5-18.html

2. Другото предание не е ниту именувано, а со тоа и неверодостојно.

Значи се работи за мали отстапки во препишувањата на термините, сепак се работи за Македонија.

--- надополнето ---



Дај линк од локацијата на овој храм и плочата!?

http://a-vers.narod.ru/Makedonsky.jpg
http://a-vers.narod.ru/lutyzver.htm

 

[fmi]

Еве нешто многу интересно от Охрид - плаштеница подарена на Охридската архиепископиja от император Андроник ІІ Палеолог (краja на 13-почетокот на 14 век) от црквата света Софиja.

Невероватно,но факт.

Уште една плаштеница от Охрид

Уште една плаштеница от црквата Св. Климент и Св. Богородица Перивлевта

И уште една плаштеница от Охрид - от Св. Софиja

 

[@cool@]

Нјамецкиј мамастир во историската област Молдова, Романија.
Во времена свјатого Паисија были в ходу еште рукописи, и книги монастырь не печатал. Первые книги были напечатаны лишь в 1806 году. При преподобном Паисии было 1100 монахов 23-х национальностеј: греки, русские, румыны, болгары, македонцы и другие. Учениками свјатого Паисија было основано 110 монастыреј по всему миру.



--- надополнето ---

http://www.katehon.ru/html/top/geopol/pridnestrovie_posledniy_forpost_imperii.htm.

В этом же веке на карте мира појавилось новое государственное образование, грозное длја врагов и озарјајуштее светом надежды порабоштённые православные народы – Россијскаја Империја. Угнетённые турками молдаване, валахи, болгары, сербы, черногорцы, македонцы и греки – видјат своего спасителја только в России. После победы России над шведами под Полтавој (Карл XII бежал в Бендеры – ныне второј по величине город Приднестровьја) Россија неоднократно пыталась совершать походы в пределы Турции. В 1711 году Петр I организовал Прутскиј поход,

--- надополнето ---

http://www.pravoslavie.ru/guest/4772.htm

 

[@cool@]

Христианизации славјан Македонии во многом способствовала миссионерскаја дејательность учеников свјатых Кирилла и Мефодија – свјатых Климента и Наума. Будучи изгнанными из Моравии, они поселились в Болгарии и Македонии, сблизив своеј просветительској дејательностьју эти два народа
Когда в 1870 г. в Болгарии был провозглашен Экзархат, в Македонии началось движение за об'јавление самостојательној Македонској Православној Церкви, закончившајасја неудачно, ибо македонцев не поддержали ни Константинополь, ни Болгарскиј Экзархат, ни русскиј посол в Турции граф Игнатьев.
После окончанија русско-турецкој војны 1877 – 1878 гг., по решенијам Берлинского конгресса большаја часть Македонии оставалась под властьју турок.
Тем не менее, в македонском народе продолжала крепнуть мысль о церковној самостојательности. Особенно эти настроенија пројавили себја после неудачного Ильинденского восстанија (ијуль – август 1903 г.), поднјатого македонцами за освобождение от турецкого ига.
Ситуација разрешилась в результате Балканских војн (1912 – 1913 гг.), по итогам которых Македонија была разделена между Сербиеј, Болгариеј и Турциеј. На территории каждој из этих частеј разделенној Македонии устанавливалась јурисдикција соответствујуштеј Церкви – Сербској, Болгарској и Константинопольској.
После Первој Мировој војны Македонија вновь была разделена и в политическом, и в церковном отношении между Сербиеј, Болгариеј и Грециеј (соответственно между Сербској, Болгарској и Элладској Церквами).
В годы Второј Мировој војны большаја часть православного македонского духовенства активно сотрудничала с Народно-освободительној армиеј (Церковь в Западној Македонии была подчинена фашистској Италиеј Албанској Православној Церкви). В 1943 г. после капитулјации Италии произошло освобождение Македонии от оккупантов силами Народно-освободительној армии, при Генеральном штабе которој было сформировано Религиозное представительство (во главе – свјаштенник Веле Манчевскиј), охватившее рјад приходов.
Одним из первых решениј Представительства было определение того, что в будуштем упразднјаетсја зависимость Македонии от церковных властеј, находјаштихсја за пределами Македонии, и вводитсја в храмах македонскиј јазык.

http://ksm.da.ru/EPDS/uchebnie_materialy/history_pom_church_blohin.doc

 

[@cool@]

колку чудно :raz:.....КОЈ БИЛ ТОЈ ???? зошто би ги МОЛЕЛ “браќата“ срби и грци книгите засекогаш да останат во Синајскиот манастир- значи постоела опасност од НИВ- тие да ги приграбат

Суштествует предположение, что старец Григориј, мог быть знаменитым неизвестным учеником и биографом архиепископа Даниила (Данило), которому мы признательны и за “Сборник житија цареј и архиепископов сербских” (Арх. Иустин Попович, “Житија свјатых за апрель”, Житие преп. Григорија Синаита, стр. 108. Дж. Радојчич,” Творцы и сочиненија древнеј сербској литературы”, стр. 126, 130). Судја по имени, месту, образу жизни и дејательности, можно сделать вывод, что этот призренскиј Григориј, принадлежит к кругу учеников Григорија Синаита, так же как и Иаков, делившиј с ним одно времја пустынническују жизнь. Если бы это предположение получило подтверждение, а все обстојательства говорјат в его пользу, это бы означало, что исихасты синаитско-свјатогорского типа пришли в Сербију уже в эпоху царја Душана, прјамо со Свјатој Горы и Македонии.
Македонија и прежде была известна своими свјазјами с “богоходној” Синајској горој. Это подтверждаетсја тем, что большинство синајских славјанских рукописеј, начинаја от тех глаголических X-XI века, болгарских или сербских – македонского происхожденија (Сперанскиј М.Н., цит соч., стр. 57, 82). Митрополит Иаков пројавлјает заботу о Синајском монастыре и его монахах сербского и славјанского происхожденија, обеспечением монастырја славјанскими книгами. Согласно одној из записеј иереја Иоанна (1360 г.), на древнем сербском Евангелии Хиландарского монастырја (от 1337г.), Иаков послал Синајскому монастырју “сугубыј трипеснец, т.е. Постнују и Цветнују Триодь и Часослов, Псалтирь и чтение Златоустово” (То же, стр. 56. Ср. Тих Джорджевич, “Сербские свјатыни в Палестине, Скопле 1925, стр. 10). Обе Триоди и сејчас хранјатсја в монастыре Св. Екатерины (когда-то – монастыре Св. Богородицы), на Синае. На Триодјах сохранились и трогательные стихи митрополита Иакова, которые свидетельствујут о его лјубви к Синају, также как и о том, что нарјаду с греками, среди монахов синаитов, были и сербы. “О Синај, света моего сијание!”- говорит Иаков в тој записи, и добавлјает – ”О Синај, сильно желание мое к тебе ! Ты, которыј в пламени неопалимым јавилсја, сохрани и менја от огнја вечного ! И прошу всех братьев, Греков вместе с Сербами, чтобы всегда книги эти оставались в доме Пречистој Девы". (М.Н. Сперанскиј, цит.соч., стр. 106-107, Ср. Розов В. “Синајцы в Сербии в XIV”).
http://www.mitropolija.co.me/dvavoda/knjige/aradovic-vaspitanje_ru/aradovic-sinaiti_ru.html