Цитативе се верни и се од писмо на Чарлс Калверт, напишано на 03.04.1861, но Битуше не споменува писмото од истиот од 24.07.1861г.
Во првото писмо пишува: „...Неговата доста обемиста преписка, с'стојашта се от получени писма и преписи от изпратени писма, којато току-што е била прегледана, не оставја и нај-малко с'мненија, че това лице е агент на руската пропаганда..."
Во второто: "...Димит'р Миладинов е с'штото лице, за което обр'штах вниманието Ви в доклада си № 10 от 3 април т. г., че е било арестувано от турските власти и по подозрението, че е агент на руската пропаганда в Румелија. Говореше се навремето, че след едно преглеждане на заловените негови частни писма не оставало никакво с'мнение в това отношение. След това обаче станаха известни различни обстојателства, които ме карат да вјарвам, че Миладинов е по-скоро жертва на политико-религиозно преследване от страна на гр'цкото духовенство и особено на гр'цкија архиепископ в Битолја ... Изглежда, че Миладинов е б'лгарски патриот, којто неуморно се е трудил да освободи своите с'народници от робијата на фанариотската черква ... Руската пропаганда е плашило за турските чиновници и достат'чно е гр'цкото духовенство да си послужи с тоја претекст, за да причини арестуването на Миладинов. След това архиепископ'т успјал да оправдае своето обвинение пред турските власти посредством онова, което сам е построил и прот'лкувал в'з основа на частната кореспонденција на својата жертва. Понеже самијат аз не с'м видјал ништо от таја кореспонденција, не мога да кажа колко голјама е била степента на Миладиновата вр'зка с русите — по слухове — в самата Русија и в'н от неја по време на арестуването му. Но т'ј като с'м донјак'де запознат с неправдите, изв'ршвани по висшите заповеди на гр'цкото духовенство в тази страна, аз лично мога да намерја извинение за всички усилија на б'лгарите, чиито естествени симпатии са винаги в разрез с г'рците, да отхв'рлјат игото си ..."
Но Битуше не е виновен. Тоj дури и не знае за другото писмо. Тоа писмо не фигурира во пропагискиjа му матерjал.