Сите тие се стремеле да воспостават постојана врска со Москва, ангажирајќи за таа цел видни духовни лица кои се истакнувале и како добри и искусни политичари, зашто нивните патувања во Русија имале економски, политички цели и карактер.
Во улога на специјални пратеници, кои патувале во Москва, Неапол, Рим, Прага и Дубровник, во пишаните извори се наведени и митрополитите Еремија и Нектариј Пелагониски, Харитон Драчки, Евтимиј Скопски и Пајсиј Солунски, кои високото црковно образование го стекнале во Падова, Италија, и освен рускиот, ги владееле и италијанскиот, германскиот и францускиот јазик.
Ова зборува дека за специјални пратеници во странство Охридската патријаршија ангажирала високообразовани луѓе, политички изградени, со афинитет за вршење ваква во тоа време специфична дејност.
На исто или слично образовно рамниште, со извесни исклучоци, биле и охридските поглавари, од што произлегува живата и богата активност на Охридската црква во меѓународните релации и односи.
Охрид станал многу поблизок до европските метрополи и царски дворови од кој и да било друг град на Балканот.
p.s.
албанците,во кроењето на некоја си квази историја,го вметнуваат и Марко Гини,исто како и Георгија Кастриот,во таа нивна боза-историја...
инаку Марко Гини,прв ги нарекол
Арбанасите,Арнаутите како Албанци,а тие како благодарност,го вметнале во својот фалсификат...
Марко Гини,иако е близок роднина на Македонски Патријарх,и има документација кој е и што бил,сепак,
учените со 2 часа голем одмор и трк по лепчиња,го албанизираат...
тоа е феноменот на АЛ квази-наука...
така ли се однесуваат кумашините?..
p.s..
The letter from the Ohrid Archibishop Gavril to the Archduke Ferdinand of Habsburg (October 8, 1587)
slikite podlezat na Avtorski prava..nekoi dokumenti se vo arhivot na RM..drugi vo MPC..treti vo privatni kolekcii..
ako arhivot na RM vi dozvoli da poglednete nekoi dokumenti od Osmanliskoto vladeenje...
vprocem,so R. Turcija imaat dogovor za razmena na Arhivski materijal...
cresovoto topce bese primer za sorabotka..
imaat izdadeno i monografii..
p.s.
DARM
SERII
I.Turski dokumenti za istorijata na makedonskiot narod - serija I (1607-1699)
tom I: 1607-1623 g. - str. 55 + 169 + faksimili - 1963 g. - (iscrpeno)
tom II: 1627-1653 g. - str. 63 + 197 + faksimili - 1966 g. (iscrpeno)
tom III: 1636-1639 g. - str. 89+ 245 + faksimili - 1969 g.
tom IV: 1640-1642 g. - str. 60 + 145 + faksimili - 1972 g.
II. Turkish documents on the history
of Macedonian people
- Extensive acount books (Dephters)
Volume I: 1467/68: Prilep Vilayet, Mariovo Nahia, Veles Vilayet, Kicevo Nahia, Kalkandelen, Skopje
Vilayet - p. 596 - 1971.
Volume II: The Vilayets of Veles, Kostur and Kolonj, the Nahias of Bitola and Lerin - p. 518 - 1973.
Volume III: The Vilayets of Tetovo, Skopje, Gorni Debar and Dolni Debar, and Dolgo Brdo, Reka,
Chemernica - p. 458 - 1976.
Volume IV: The Vilayets of Demir Hisar and Nevrokop, the Kalojan Nahia, the Seres Vilayet - p. 414 -
1978.
Volume V/1: The Kustendil Sanjak - p. 832 - 1983
Volume V/2: The Kustendil Sanjak - p. 618 - 1980
Volume V/3: The Kustendil Sanjak - p. 684 - 1982
Volume V/4: The Kustendil Sanjak - p. 590 - 1985
Volume V/5: The Kustendil Sanjak - p. 400 - 1995
Volume VI/1: The Skopje Sanjak - p. 414 - 1984
Volume VI/2 : The Skopje Sanjak - p. 407 - 1988
Volume VII/1: The Korchan Kaza 1589/9 - p. 622 – 1997
Volume VII/2: The Kazas of Kostur, Serfije and Veles 1568/69 - p. 522 - 1999
Volume VIII/1: The Ohrid Sanjak - census from 1583 - p. 686 - 2000
Volume VIII/2: The Ohrid Sanjak - p. 643 - 2000
Volume IX/1: The Solun Sanjak - p. 550 - 2002
Volume IX/2: The Solun Sanjak - p. 562- 2003
Volume X/1: The Pasha Sanjak - p. 580 - 2004