Еднаш кога бев мал...

  • Креатор на темата Креатор на темата vmx
  • Време на започнување Време на започнување
Оф низ какви стравови сум поминувал кога бев во градинка....

Секој ден сум плачел пред да одам во градинка..ама татко ми дека строг у кола и

ајт ке ме шутне таму:)..мајка ми не мајка ми дојди мило не ми плачи а гугу гага

итн..
Ај што ке ме остаеше татко ми ке ме остаеше и одма од оградата со солзи во очи го гледав..ама ај се сопирав малце незнам како само...јадев за јадење се беше ок ама коа ке требаше да се легнува пак почнував со квичење...и 2 3 пати така и и татко ми попушти...после дедо ми секој ден во 11.00 ме зимаше за да не спијам..ама стравот остана да не ме остават пак така...:)тоа беше се до 6 години после бев поопуштен...и почнаа глупирањата...

Коа ке ми текне дека тоа другарчето :pos: и го.... од фаца на едно девојче :pos: тоа нема да го заборавам и оваа немој бе петаар немој ја гледам ко муле си викам што прави овој бе :pos::pos: ...потоа исто во градинка коа јадевме палента и коа на тоа другарчето:).му летна палента....меѓу цицки на учителката :pos:..абе што не....циркузи...во 2-ро другар ми ме ѓњавеше ме тераше да му пишувам домашни иначе ке ме тепал и ја пишуев на одмори бегав по скали седев пред канцеларија и чекав наставничката да излезе за да и кажам ама оваа мува не ја лазеше:pos: и ја си пишувам си пишувам еднаш ми скурчи и му пукнав шамар и овој почна да плаче:pos:..ама и тоа не му беше доста пак ме тераше ја трпам трпам и на крај го викам татко ми доаѓа и вика кој е тој ја му покажуем на тато:pos: и му вика уште еднаш ако си закачнал саше ке те дигнам на клоци...а пред тоа тој другарот и рече на баба ми мрш мори ....и баба ми ке ти викнам Милиција:pos::pos: и заради тоа и така изреагира татко ми....и од тогаш другари другари ....:pos:

Тие работи никогаш нема да ги заборавам:)....
 
Ми раскажуваат дека на мои 2-3 години сум била страшен мизантроп :). Освен мајка ми, татко ми, брат ми, и едната баба, никој не смеел да ме допре. Сум плачела од штипење на туѓ човек, сум вриштела во туѓа куќа, сум клоцала ако ме стават у туѓа кола.
Едни од првите вистински спомени ми се од влечкањето со другарите на брат ми, они демек андерграунд тинејџери а ја 4-5 годишна и мрсулава, него му беше огромен кејф дека имаше мала сестричка шо толку ја посакувал, не се делеше од мене.
Ме облекуваа у (за мене 15 броја поголеми) кожни палта, ми ставаа обетки, ми даваа да држам гитара у рака, и ме сликаа :pos:. Ги чувам тие фотки.

Најкул моменти си имаф у калта на маало, со миљарда другарчиња, животники, бавчите на комшиите.

Животот малце ми се смрачи кога морав да се оделам од дивјачкиот живот, градинка ова она.
А од градинка не памтам ништо освен тоа дека бев многу популарна меѓу другарките зашо смислуваф и им раскажуваф приказни шо нив не им текнуваа и екстремно лажев, ме гледаа како идол.

Од прво па даље до четврто, имав најпрекрасно среќно детство.
Од петто до седмо-осмо, бев мала деструктивна машина, шо правеше тоа шо чувствуваше, и следствено на тоа не се плашеше од ништо и имаше големи проблеми со општеството. Ама и таму супер си поминав :vozbud:

А случки еден тон.
 
ednas vo gradinka imavme pretstava nesto balet igravme i site bevme vo krug samo sto edni sedea a edni stoea i jas stoev a pred mene sedese edno devojce i mi sednala na nozete i pred da pocne muzikata kako sum i dala edna kloca haha a bev so grb svrtena na publikata i site pocnaa da se smeat ova e ovekoveceno na kaseta


nikogas nema da go zaboravam eden davor vo osnovno bese malce mrdnat i na matematika sedese do mene demek dobri ucenici sedea so slabi i ovoj go mrzi da pisuva i imase edni markeri i ednas pocna da si gi pika vo nos ama bukvalno gi zastrafuvase i mi se vrti i mi vika eej ej vidi me i kako sto zbori mu se mrdaa gore dole jas sum ze zgazila od smeenje

istiot toj na golem odmor trcase i ja utna vratata i se zalepi za prozor debil hahaha

a klasniot moj isprasuvase i na edno dete mu stavi nula vo dnevnik i toa so penkalo

a i nikogas nema da ja zaboravam igrata sut u dupe
 
Jas iskreno se cudam sto sum pravela togas i sto pravam sega,kakva razlika...sum bila "maskodance" ko so bi rekle starite zosto vo mojata naselba na moja vozrast nemase devojcinja,se tepav,igrav fudbal...ama nikogas ne se otkazav od muzikata...togasnoto Sitel Bambini najvise go sakav i znam posle zabaviste koga ke si se razigrav pred televizor...isto ko na koncert da sum!a u prvo odelenie pa,gi fakav site za vrat i na zid ako ne me slusaat,i bev kaj psihologot za toa:nesum:ama posle si se smiriv i sea kako so vika baba mi sum prava devojka:pos2:
 
Pa sega fala bogu ok sum,nisto ne mi fali.Ama kako mal moite sum gi umiral nacisto.Obicno me barale po saat dva i ke me nasle u nekoja prodavnica butnat kako si sedam so prodavacite.Pa posle morale da primenat zasileno nadgleduvanje
 
Во забавиште еднаш коа ќивнав, мрсулот летна едно 3-4 метра и право во канта заврши. Тоа каков аплауз имаше, смеење, standing ovation... Мислиш на Звезде Гранда бев.
После во забавиште ме седна таа вештерката до едно девојче, и јас пошо не успеав да ја убедам да се премести, ја турнав од стол, и онаа копиљка право кај учителката. После тоа ме намести да седам до шкафот позади простум цел час.
Во прво бегавме од час :pos: и излеговме низ прозорец, и коа слеговме, испичија сите и рекоа ајде назад, и на сите им држев индијанска за да се качат, и јас после ко мајмун си останав долу, не можев да се качам... Тоаш заушки јадев.
Еднаш една шо ми се свиѓаше во трето ја бацив в образ и коа ми залепи еден шамар, уште ме боли коа ќе се сетам. Згора на тоа, ме кажа на учителката, па и од неа јадев една, мамата нејзина.

И така. :pipi:
 
Fantom pa ti zakon detstvo si imal,sema se samarite i zauskite zakon rabota ti e toa
 
се сеќавам во 5то одделение бев нов во паралелката и во школото воедно (се преселивме) па голем одмор сите чекат час да започне ја мирен мирен и осетив вишок енергија во мене и што да правам гледам лепак УФО и цел беше ја го зимам и на едно дете врз глава (а бајаги коса имаше) и после класни, психолози, педагози.... или се смееја или ме носеа у 300 тииит материни:) битно ја задоволен бев, море како не, му платив за стрижене 100че :)

после кај баба ми живееше у маалово една луда момичка и ја ко помал ја чекав кога одеше на школо и стално ја правев биба (ќесе вода врз неа)

4то одделение се сеќавам ја и еден другар мој на школо идевме прскани со спреј за коса и се исплашивме демек директорот ќе ни писка па у чешмичката за вода сме се бајнале :) после се правдевме демек у дупка сме паднале, врнаше дожд претходниот ден!

to be continued...
 
Ова ми е прв пост на темава а ќе пишам повеќе:icon_mrgr

Јас се сеќавам дека кога на некого беше роденден секогаш се носеле или бомбони или чокалтчиња некој и се дела на цел клас. Ова беше и во градинка/забавиште а и во основно.

Или кога бев дежурен па не сум го намокрил сунѓерот и после учителката со лењир ме маваше по прсти:pos:.

ЗАКОН времиња беа тоа. Или ќе седиме машкиве гладни у школо за после да идеме да маваме мустафа, коди и гај или стрит фајтер и локалната флиперница, леееее ко пред 100 години да беше.
 
ko mal ednas ne drzea pred vrata i ne ne pustaa dodeka ne sme se naredele po dvajca . nie site ne mozevme da docekame i niz prozorot vlegovme i site i zenski i maski i ja otvarame vratata i site se rastrcavme na kaj skalite ko izlegoa . pedagogot direktorot. i sluzitelkite da ne brkaat vo holot so metlite i site preplaseni nadvor preku istiot penzer.i na cas posle doaaga nastavnickata i site nasmeani mirni . i samo ko pocna da ni vikat .
i posle ko ne istavase pred tabla . zenskite ne ispadnaa krivi a i ti so nas bea demek tie ne vlegle i pak ssamo nie bevme krivi


ko mali vo ucilnicata ednuska si igravme i samo go turnavme na edno dete i toa sopkanje i sedna na kantata i ja rascveta:pos2: kantata.

posle ednas ja buvnavme tablata . pa site izumrevme od strav .. pa site uplaseni .koj znajt so ce ni se desit sea.

ko mal vo gradinka ko ce ja videv na vospituvackata odma pocnuvav da placam
 
ЗАКОН времиња беа тоа. Или ќе седиме машкиве гладни у школо за после да идеме да маваме мустафа, коди и гај или стрит фајтер и локалната флиперница, леееее ко пред 100 години да беше.


:pos::pos::pos::pos: леле мустафа еј ... си го оставив животот на таа игра бе :pos::pos: .. се сеќавам дека по некад ке ми текнеше да и здрпам на баба ми едно 50-100 денари од новчаник и одма трчав у флиперница да ја вртам мустафа .. ке купев 20 жетони и цел ебан ден скапуев на флипери :pos::pos:
 
Лани во 6то еден другар заспа на голем одмор и јас кантата на гла му ја кладов и зедов селотеп од онај широкиот шо е 5цм и му ја залепив цела да неможи да ја извај и го сликавме, ко се разбуди го снимив и клипот го пуштив на јутуб другиот ден го испечатив линкот со фонт 72 и со едно чупе го фотокопиравме во 20 копии и кај ке стигневме лепевме лисја па сеир на тој со кантата...
 
абе се сеќавам во 3-4 одд кога сите машки во класот бевме мрднати по фудбал ... игравме фудбал кај што ќе стигневме во училницата , ве-цето , дворот , на трева ..... и така еднаш во училница игравме и често кршевме прозори и кога не фати наставничката ни ја зема топката и од нервоза ја згази јако (со надеж најверојатно да ја дупне ама незнам со кој памет :pos:) и си ја шина ногата :pos2: ... 2 недели одеше со гипс на школо :pos::pos:
 
Се сеќавам кога бев 8 години. Моиве ме носат кај баба ми (населба Водно). Седам неколку дена и почнав да чепкам по куќата (како мал многу бев радознал). И така седев под една маса и одвртувам штрафчето од ногарката и наеднаш *крц* штрафчето се скрши (кородирано беше. И јас паника да не ме фати баба ми излегов надвор и правац на бегање дома (карши Југо дрво). И стигам јас дома моиве ме прашуваат : Стигна ли, кој те донесе? Јас им викам : баба со кола. После 2 саати сфатија дека сум избегал ама не знаеа зошто. Си добив казна дебела помина што помина, после 10тина години баба ми се јавува на телефон и вика : Дај нека дојде татко ти да ми ја поправи масата...:pos: :pos:
 
Се сеќавам на бегање од Хрватска, коа живеевме 6-7 месеци у Белград, у тоа военото хотелче шо беше еднаш сум земал клучевите од рецепција што беа за некои канцеларии сум ги скрил во цевката од еден тенк што беше паркиран кај касарната, и 3 часа луѓето неможеа да влезат во канцелариите да работат, но после им кажав дека сум ги скрил у тенкот, пошо паника ги фати, и ги извадија и сите среќни и задоволни, а мене ме искараа малце.. :pos:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom