Луси... помагај.. Сонуев демек, со другар еден у кола, идеме у угорница, и глеаме оградата од патот скршена демек излетала кола. Другаров ми вика овде погинал некој гарант, ај од озгора да идеме по скратен пат. И ја дига колава на еден пат, нагоре, низ шумата... и излеговме пак на пат обичен. И проаѓа покрај нас погребална кола, и вика другаров, глеаш, стварно некој умрел таму... И идеме понатаму, и не знам како ја се најдов надвор од колата, со крст голем, од оние за на гроб у раце... и ко да летав... ко да немаше гравитација... Се одбацуев од земјата со нозете. И идев така со крстот у раце, и стигнав кај мене дома. Еднаш при едно одбацување од земјата, ми се фати тренерката за ограда, и не можев нагоре да идам, али се откачи после сама. Влегов дома, без крст, го снема крстот. Внатре, луѓе, сите онака расположени, си муабетат, ко слава да беше или роденден, некој семеен собир... и толку, се разбудив...