M
MIL
Гостин
od ljubov do omraza definitivno mozna e taa kombinacija ako na mene vlijae loso devojkata
Не ми е јасно ако си сакал искрено како може да го мразиш истото,ама онака вистински.Можеш да бидеш разочаран - ДА!Ама да мразиш......od ljubov do omraza definitivno mozna e taa kombinacija ako na mene vlijae loso devojkata
Омраза, нешто вродено или го стекнуваме . Можда го носиме, но секој го нема развиено. У ствари бебето не знае за омраза.Не ми е јасно ако си сакал искрено како може да го мразиш истото,ама онака вистински.Можеш да бидеш разочаран - ДА!Ама да мразиш......
Тоа би значело да признаеме дека и ние сносиме вина за некоја ситуација, што тешко на кој му оди.Па и да се издвои време за размислување, и да се увидат грешките,да се согледа соучеството во вината, нема секој храброст да го каже тоа.Омраза, нешто вродено или го стекнуваме . Можда го носиме, но секој го нема развиено. У ствари бебето не знае за омраза.
Навистина омразата... многу лесно се прибегнува кон омраза-омраза и гнев одат рака под рака, а на омразата кон некого (од било кој вид) и претходи осудата/обвинувањето кон некого. Дали за промена може да сме самокритични и сами себеси да си судиме за нешта кои се случиле и случуваат на тоа поле такозвано љубов?
Па да. Малку самоконтрола и самокритичност не е на одмет. Прво треба да размислам зошто некој застанал на сред улица, можеби е црвено, можеби му се слошило, имал лош ден на работа...Тоа не е слабост, тоа е добра работа за духот (не зборам за себеси) да признаеш дека (и ти или само ти, зависи) си згрешил, доблест. Со моите (условно моите) постапки јас сум дозволил тоа да се случи, да ме излаже девојка, да појде со мој другар, или едноставно да ме откачи...прво да тргнам од себеси, што сум сторил да дојде до тоа (или што не сум сторил). После тоа да седнам и размислам дали воопшто била за мене, а другарот дали ми бил другар...и слични размисли.Тоа би значело да признаеме дека и ние сносиме вина за некоја ситуација, што тешко на кој му оди.