ИТ фирми и пракси во Скопје

  • Креатор на темата Креатор на темата StaticStupid
  • Време на започнување Време на започнување
Го има удрено капитализмот во глава, па ајде, само шефовите се работници, сите други се џаболебари.
 
Се е ова кул што го пишуваш @Lester Freamon. Генерално се слагам дека треба да се има одредено ниво на професионализам и дека треба да се има предвид дека има и те како фаќачи на кривини.
Но, ти исклучиво ја зборуваш страната на компанијата (цело време имаш као суптилен "антагонизам" кон вработени куцачи на код). Немам проблем со тие алатки за мониторинг, и у случај ако работиме различни временски зони, да имаме 4-6 саати overlap, пример со аус или уса.
Мене како родител, ми е битно да имам флексибилност и да можам да имам да завршувам/довршувам покасно и тн, секако не испуштајќи состаноци, пазејќи на deadlines и аутпут и тн. Секако, тоа, remote и кешот.

Но, каде е заебот овде...
Ајде еве, од старт на вашава кариера па до ден денес... колку од вас сте дремеле после работа, за викенди и сте/сме гинеле по Х саати за ич пари ?
Во короната кога луѓе очите си ги оставаа за corporate tech overlords, а они мрсија бркови со рекордни профити ?
Сме останувале покасно за да научиме некој tool кој и те како е од потреба на компанијата, за да на компанијата олеснуваме процеси, штедиме трошоци и носиме пари ?

Треба да се биде реален и да се каже дека огромен дел од компанииве мали, големи, продуктни, сервисни небитно експлоатираат до ниво на бесвест.
И баш таа одбивност се јавува откако новиот вработен мотивиран дава огромни напори во новата компанија, не знаејќи дека од тоа што останува по 10+ саати нема ништо да добие освен тапшање по рамо. Тие ја искористуваат љубопитната природа на луѓето во индустријава и желбата за учење кај работниците во технолошкиот сектор.
Компаниите буквално растат и профитираат на грбот на луѓе кои работат прекувремено, без да бидат платени за тоа. Тоа се прави суптилно, со култура на dedication, ownership, или we’re a family реторика, каде што реално се очекува секој да даде повеќе од она што е во договорот.

Ќе земе Ленче 2-3-4 години ќе се остави од работа по 10 саати, на 100 release calls, ќе гасне пожари константно, за да добие 5% raise и ќе гледа како Сузица станува lead пошто го пушела на шефот, голем викиншки европеец, градско дете од факинг Бристол, Ајндховен или Штутгарт :D

Иронично, токму тие најпосветени вработени — кои остануваат по 10+ часа, кои одат екстра и кои сакаат да докажат дека вредат — најчесто се оние кои подоцна завршуваат со брнаут, или со чувство дека колку и да даваат, никогаш не е доволно. А компанијата, наместо тоа да го награди или барем препознае, го претвора во стандард.

Што правиме со таквите луѓе ?
Верувам дека ваквиве се горе доле во ист број како и фаќачите на кривини.
Недај боже да спомнеш да ти платат пари затоа што си останал подолго на работа и да средиш нешто, документираш или што год. Очи ќе ти извадат.
И се тоа за мочани 5% raise годишно.

Се супер, ама треба да се истакнат и двете страни од монетата.
Епа ова е за да нема такви ситуации, не за друго. Ограничени се парите кои може да се дадат на плати, и покачувања, и мора да се најде начин да се дадат на правите луѓе, а не на некој што цел ден фаќа кривини, и си брка приватни работи.

Пак ќе повторам, никогаш не е запрено флексибилност, имаш потреба - излези, ама одработи ги саатите после тоа. Исто како што секој води евиденција да побара да му се плати прекувремено, треба да води и да си ги сработи саатите за кои е платен. А ако веќе ти треба времето (фамилија, приватни обврски и тн), и нема како да одработиш подоцна во денот, троши од одморот. Јбг, секој си имаме приоритет, ако твојот е да си околу фамилијата, тогаш троши го одморот.

За учењето, во суштина на секој проект согласно вештините кои ги имаат, се става период за учење, соодветен на искуството. Затоа е и ситуацијата таква каква што е, работа има само за сениор и мид.
Автоматски споено мислење:

Го има удрено капитализмот во глава, па ајде, само шефовите се работници, сите други се џаболебари.
Ви посакувам на сите да успеете и да имате свои бизниси, и да имате свој пристап. Ете, кога ќе стигнете на тоа столче, пишете ми порака, и ќе поразговараме која е тајната.
 
Тоа ми беше у кратки црти и мене муабетот, немаме ние некој бог знае каков одмор, на пр Германците имаат 30 дена, у Скандинавија уште повеќе, сеа колку празници, не знам, но горе-долу тука сме со нив. Работни часови имаме или повеќе или еднакво. Туку работата е кад је бал нек је маскенбал, т.е. веќе кога излеваат работа од кај нив, нека е кај тие што се најефтини и имаат малку човечки права, ко Индија и Пакистан, а на нивното ниво не сме.
Еве што вели ChatGPT

Германија:​

  • Одмор: во просек 28–30 дена годишно.
  • Празници: 9–13 дена, во зависност од покраината.
  • Работни часови: околу 35–40 неделно.
  • Баланс: голем фокус на „work-life balance“ и колективни договори.

Скандинавија:​

  • Одмор: 30–35 дена (во Шведска и Норвешка често задолжителен летен одмор).
  • Празници: 12–15 годишно.
  • Работни часови: околу 37 неделно, често флексибилни.
  • Фокус: семејство, здравје, одмор, психичка благосостојба.

Македонија (реално):​

  • Одмор: најчесто 20 дена (законски минимум).
  • Празници: околу 10 дена.
  • Работни часови: формално 40, реално често и повеќе.
  • Проблем: нема вистински системски притисок за одржливост и човечки услови, па фирмите можат да „истиснуваат максимум“.
 
Абе Македонија треба со Индија, Пакистан, Виетнам, Филипини да ја споредувате. Германија и Скандинавија не се сервис него продукт.
 
Абе Македонија треба со Индија, Пакистан, Виетнам, Филипини да ја споредувате. Германија и Скандинавија не се сервис него продукт.
Naprotiv, so niv treba da se sporeduvame. Sto kjar iame so drugite da se takmicime. Sekad kje se poeftini, kje rabotat poise saati i tn. Nema sto da barame tamu.
 
Naprotiv, so niv treba da se sporeduvame. Sto kjar iame so drugite da se takmicime. Sekad kje se poeftini, kje rabotat poise saati i tn. Nema sto da barame tamu.

Ама не нудиш исто со Германија и Скандинавија. Apples and oranges ти е споредбата. Ќе се споредуваме со Германија и Скандинавија кога ќе вадиме продукти па ние да бараме offshore. Вака што, ќе се споредуваш со работодавецот? Која е логиката?
 
Ама не нудиш исто со Германија и Скандинавија. Apples and oranges ти е споредбата. Ќе се споредуваме со Германија и Скандинавија кога ќе вадиме продукти па ние да бараме offshore. Вака што, ќе се споредуваш со работодавецот? Која е логиката?
Епа нели од таму почна конкретно оваа дискусија и затоа се споредуваме со нив, дека се мрчело не сме работеле, многу денови одмор сме имале итн, вистината е дека не е така. Е сеа ако они сакале да не споредат со нивните азиски робови, да, ние сме им робови со многу повеќе права.
Работев со едни данци едно време, и покрај тоа што се им е над нас, плата, бенефити, работни часови, денови одмор, татковство, само излезе дека мајчинството ни е за нијанса појако од нивното, и одма се промрче, вика еден Данец, имам чувство дека вашите жени само се размножуваат и не работат. Но така е коа си го дал гзот под кирија, ќе му ќутиш, иако заслужуеше не одговор, а само рафално пцуење.
 
Го има удрено капитализмот во глава, па ајде, само шефовите се работници, сите други се џаболебари.
Do negde i logicno da rabotis poise koa rabotis za sebe. Kako vraboten od interes ti e da zimas sto povisoka plata za sto pomalce saati. Kaj nego obratno.
Logicno e i da sakas rabotnicite da ti rabotat 100 posto, ama toa go nema nigde, pa ni kaj nego. Povekjeto gazdi/menadzeri se svesni za toa.
Автоматски споено мислење:

Ама не нудиш исто со Германија и Скандинавија. Apples and oranges ти е споредбата. Ќе се споредуваме со Германија и Скандинавија кога ќе вадиме продукти па ние да бараме offshore. Вака што, ќе се споредуваш со работодавецот? Која е логиката?
Zatoa sto na toj pazar igrame? Poblisku sme kulturoloski a sepak sme poeftini i rabotime poise od niv.

Nie nikogas ne mozhe da gi dobieme tie utepani zemji na cena performans, i drugo, pak kje kazham,i sto ako gi dobieme? Toa znaci deka si go probil dnoto vo Makedonija. Nema nikakva logika da se takmicis so niv.

Najplasticno so mozhe da go objasnam, nasata liga e istocna evropa, i toa ni e konkurencijata. Ako nekoja firma resi da bara globalno, znaci resila da raboti so filipinci, taa pozicija ti e izgubena pa ako sakas na glava skokaj.
 
Последно уредено:
Еве што вели ChatGPT

Германија:​

  • Одмор: во просек 28–30 дена годишно.
  • Празници: 9–13 дена, во зависност од покраината.
  • Работни часови: околу 35–40 неделно.
  • Баланс: голем фокус на „work-life balance“ и колективни договори.

Скандинавија:​

  • Одмор: 30–35 дена (во Шведска и Норвешка често задолжителен летен одмор).
  • Празници: 12–15 годишно.
  • Работни часови: околу 37 неделно, често флексибилни.
  • Фокус: семејство, здравје, одмор, психичка благосостојба.

Македонија (реално):​

  • Одмор: најчесто 20 дена (законски минимум).
  • Празници: околу 10 дена.
  • Работни часови: формално 40, реално често и повеќе.
  • Проблем: нема вистински системски притисок за одржливост и човечки услови, па фирмите можат да „истиснуваат максимум“.
16 мислам се за оваа, за минатата мислам имаше и повеќе неработни, ти меша математика ботот, не ги брои религиските.

20 дена одмор во други индустрии, во оваа се од 22 до 25, но ете брои ги 20 за полесна математика.

Ај сега прашај го ботот да ти спореди со САД.

Еве за споредба во Австралија ќе дополнам јас, имаме 7 неработни на ниво на цела држава, плус 1-2 додатни, зависи од state, + 20 дена одмор и истиот се акумулира поинаку.

Дури и породилно е повеќе од двојно таму, овде се само 22-24 недели, САД е 12 недели, Македонија и дел од европските земји е 36+.

Не за џабе Европа заглавува и се заплеткува во својата неефикасност и бирократија.
А ако сакате да се оправи таму, треба да гледате примери од земји кои успеале во тоа. Почни со Сингапур, и изгледај го Lee Kuan Yew, не земји кои се на пат да се дозаебат како Шведска и Германија со цела ѓупштана што ја прибраа, и прибираат.
 
Досега имам работено во 7 фирми и досега немам запознаено CEO/stakholder/investor/Product Manager/Tech Lead & C Type Position да е Индиец/Пакистанец/Филипинец, многу поретко, повеќето се фала курцу белци, дали од Западна/Централна/Источна Европа или од Америка. Ама да, има доста девелопери/дизајнери и по рмбачки позиции ги има Индијци/Пакистанци/Филипинци и ваков вид сорта на луѓе, ама како што кажа некој член погоре, треба да му надробиш што треба да направи за тие 1/2/3/4 таскови во бакетлист што се/приоритетни во моменто па да ги сработи.

А во спротива, ние суб-Европејци да речам бели луѓе сепак, сме по-отворени, гледаме подалеку од кафениве луѓе, продуктите полесно ги разбираме, можеме и да дадеме критика и да предложиме како да го подобриме тој flow/feature/product/UX/ROI/KPI бла бла и тн.

Пример моментално каде што работам во фирмава се случува Information Architecture HELL & Retarded UI/UX на продуктот. Иммат преубава продукт идеа, профитабилна, во медо се скроз каде што билиониски суми се вртат на годишно ниво во оваа бранша, ама за да заштедат малку пари платиле Индијци/Пакистанци да им ја дизајнираат и искодираат апликацијата.

Fast forward некое време, апликацијата крешова секој втор ден, генерално цела апликација е дизајнирана на најнизок можен стандард и неможат да scale-нат, зошто? Оти плаќаат од истоков ртки по 600-1000 евра.

Е сега не плаќаат нас, повеќето сме од Источна Европа (Романија, Македонија, Италија, Хрватска, Србија тим-от), 4-5x повеќе и апликацијава живна во првите 2 месеци откако се фативме за работа ние, ЦЕО-то презадоволен, резултати позитивнто транспарентни (фала богу не што ќе пуштиме во продуктшн е преуспешно, ама генерално добар ROI/KPI's има) и продуктот напредува конечно во правилна насока и промените се повеќе од видливи.

Искрено, вреди да плаќаш ефтини пари такви луѓе за некој lower-end импакт позиции, да ти дизајнираат маркетинг материјали, 3Д, графични дизајн, помошници/потрчковци да не речам, јбг.
 
Не ми е јасна логиката на овие наши македонски сопственици на ИТ компании (секако, со исклучок на некои). Личноста што ја примаш како вработен ја плаќаш онолку колку што заработува за самата себе + заработува и за тебе, или ти народно кажано, ако си ги вади парите со работата тогаш е океј. Се друго од ова, ципитлачење околу тоа 20% бил искористен, немал 100% utilization, там-те вам-те е лечење на комплекси и играње на бизнисмени од типот на Елон Маск. Ако имаш човек што го плаќаш 2к евра и тој човек тебе месечно ти носи 4/5к евра (дури и 1к евра добивка по човек да имаш), те заболе тебе што прави тој во своето слободно време или колкав дел од денот го користи на работа а колкав на седење.

Пример, кај мене во фирма имаше човек шо работи од дома и до вторник завршуваше 90% од тасковите што ги има до другиот петок. Го открија и му ставија уште еден проект а платата му остана иста. За 2 месеци, типот си даде отказ и си најде друга работа. Сега испаѓа дека ради 100% utilization на овој вработен, нашиот квази-газда ги изгуби и тие пари шо ги добиваше од него па хистерично бара друг човек да вработи и пробува да ескалира за да не му го земат и тој проект што го имаше.

Вака не се работи, според мене. Плаќај си го вработениот толку колку што заслужува т.е како шо кажав, ако си ги вади парите, нема потреба да се замараш со други работи. Ако си најдеш поевтин, бујрум слободно замени го. Исто, муабети од типот на "Плаќам луѓе на бенч" ми е скроз без веза - ризикот е твој, не на вработениот и не знам зошто се очекува разбирање од вработениот? Ако немаш работа, на тебе е дали ќе го чуваш и плаќаш вработениот или ќе го пуштиш да си оди. Исто функционира и во другите бранши, пример во градежништвото, ако имаш работа ќе плаќаш мајстори, ако немаш - на тебе е дали ќе ги плаќаш за да седат дома или ги пушташ дома и тоа е тоа.
 
Не ми е јасна логиката на овие наши македонски сопственици на ИТ компании (секако, со исклучок на некои). Личноста што ја примаш како вработен ја плаќаш онолку колку што заработува за самата себе + заработува и за тебе, или ти народно кажано, ако си ги вади парите со работата тогаш е океј. Се друго од ова, ципитлачење околу тоа 20% бил искористен, немал 100% utilization, там-те вам-те е лечење на комплекси и играње на бизнисмени од типот на Елон Маск. Ако имаш човек што го плаќаш 2к евра и тој човек тебе месечно ти носи 4/5к евра (дури и 1к евра добивка по човек да имаш), те заболе тебе што прави тој во своето слободно време или колкав дел од денот го користи на работа а колкав на седење.

Пример, кај мене во фирма имаше човек шо работи од дома и до вторник завршуваше 90% од тасковите што ги има до другиот петок. Го открија и му ставија уште еден проект а платата му остана иста. За 2 месеци, типот си даде отказ и си најде друга работа. Сега испаѓа дека ради 100% utilization на овој вработен, нашиот квази-газда ги изгуби и тие пари шо ги добиваше од него па хистерично бара друг човек да вработи и пробува да ескалира за да не му го земат и тој проект што го имаше.

Вака не се работи, според мене. Плаќај си го вработениот толку колку што заслужува т.е како шо кажав, ако си ги вади парите, нема потреба да се замараш со други работи. Ако си најдеш поевтин, бујрум слободно замени го. Исто, муабети од типот на "Плаќам луѓе на бенч" ми е скроз без веза - ризикот е твој, не на вработениот и не знам зошто се очекува разбирање од вработениот? Ако немаш работа, на тебе е дали ќе го чуваш и плаќаш вработениот или ќе го пуштиш да си оди. Исто функционира и во другите бранши, пример во градежништвото, ако имаш работа ќе плаќаш мајстори, ако немаш - на тебе е дали ќе ги плаќаш за да седат дома или ги пушташ дома и тоа е тоа.
Не станува збор за некоја нова идеја на Илон Маск, туку за основни бизнис принципи. Ако имаш вработен кој работи на проект за клиент, мораш да оправдаш колку и како завршил за часовите што ги фактурираш. Уште побитен момент е што ниту тие 10 месеци кои ги спомнуваме дека се активна работа се billable time. Во просек само околу 80% и од тие 10 месеци се billable, често има паузи и чекање и од нивна страна, некогаш не признаваат одредени часови, и затоа сите се обидуваат да ги вклучат луѓето на повеќе проекти паралелно.

Ако базираме цена на услуга, врз основа на неговиот перформанс, и истиот завршува помалку работа од тоа што може, од старт ќе завршиме со повисоки цени од конкуренцијата (иако не морало), и неретко може да изгубиме потенцијални проекти. На тендери за влада и слично е лесно секаде, само 30-40% од тежината во евалуација е цена, останатото е вештини, искуство на претходни проекти, капацитети и сл. Но, во приватни сектори, за странците, генерално 70-80% од одлуката е базирана на цена, и 20-30% на додадена вредност со квалитетот што го нудиш.

Тоа колку и вади на фирмата, а колку е платен. Прво, ако е платен 2к евра, фирмата само на плата ја чини 3к (бруто), ако пресметаме и фиксни трошоци, оваа сума е далеку повисока (лиценци, осигурувања, софтвер, канцеларии, обуки, рекламирање, конференции, патувања и тн). Дополнително, не секој вработен во фирмата носи пари, имај во предвид дека имаш вработени без кои фирмата не може да функционира, но се трошок (маркетинг, финансии, администрација, менаџмент, HR, продажби...во зависност од големината, може да имаш повеќе/помалку).

Се ова погоре не е само за продавање на сервис (рентање на самите инженери), туку и кај градење на продукт (спротивно на дискусијата дека ако имаме продукти, ќе биде полесно врз пазарот). Ако имаш таква неефикасност внатре, наместо да изградиш одреден проект со 200к евра, треба да потрошиш 300к. Небитно дали имаш инвеститори пред кои ќе ги правдаш парите што ги трошиш, или тоа ќе биде од твој џеб, заебана е работата во секој случај. Да не правиме муабет за загубата на time to market (со влечкањето), и тоа што тие 100к можело да се потрошат на промоција и маркетинг, што е далеку побитно од самото кодирање, и клучно за успех на најголем дел од продуктите. Можеш да имаш најдобар продукт, ама ако луѓето не слушнат за тоа, е џабе.

И во тие индустрии што си ги спомнал е така, и таму пропаѓаат фирми од што самите се исфрлаат од пазарот со цена на услуга, или имаат преголема неефикасност + корупција, па наместо да бидат профитабилни, завршуваат загубари. Дури и да не затвори фирма во градежна индустрија, народот ќе ја плати таа неефикасност (без разлика дали е стан, автопат, железница или парк).

Мислам дека има голем недостиг на едукација за тоа како функционира и како треба да функционира бизнисот (особено е жално што истата е доста видлива кај високо едуциран кадар). Разбирам дека имавме промена на системи, дека многу стари навики од Југославија се задржани, како и превработеноста во институциите поради партиски причини, но тоа не значи дека приватните бизниси треба/може да го следат истиот модел.

Бизнисот не е хуманитарна организација. По дефиниција, бизнисот е организација или ентитет кој се занимава со производство, дистрибуција или размена на добра и услуги, со цел да ги задоволи потребите и барањата на клиентите, при што основната цел е да оствари профит од тие активности. Во процесот на остварување на овие цели, бизнисот придонесува во економијата преку креирање работни места, давање бенефити на другите бизниси кои соработуваат со него, плаќање на даноци за државата, иновации и напредок, како и креирање богатство или умножување на инвестицијата за инвеститорите и сопствениците.
 
Не ми е јасна логиката на овие наши македонски сопственици на ИТ компании (секако, со исклучок на некои). Личноста што ја примаш како вработен ја плаќаш онолку колку што заработува за самата себе + заработува и за тебе, или ти народно кажано, ако си ги вади парите со работата тогаш е океј. Се друго од ова, ципитлачење околу тоа 20% бил искористен, немал 100% utilization, там-те вам-те е лечење на комплекси и играње на бизнисмени од типот на Елон Маск. Ако имаш човек што го плаќаш 2к евра и тој човек тебе месечно ти носи 4/5к евра (дури и 1к евра добивка по човек да имаш), те заболе тебе што прави тој во своето слободно време или колкав дел од денот го користи на работа а колкав на седење.

Пример, кај мене во фирма имаше човек шо работи од дома и до вторник завршуваше 90% од тасковите што ги има до другиот петок. Го открија и му ставија уште еден проект а платата му остана иста. За 2 месеци, типот си даде отказ и си најде друга работа. Сега испаѓа дека ради 100% utilization на овој вработен, нашиот квази-газда ги изгуби и тие пари шо ги добиваше од него па хистерично бара друг човек да вработи и пробува да ескалира за да не му го земат и тој проект што го имаше.

Вака не се работи, според мене. Плаќај си го вработениот толку колку што заслужува т.е како шо кажав, ако си ги вади парите, нема потреба да се замараш со други работи. Ако си најдеш поевтин, бујрум слободно замени го. Исто, муабети од типот на "Плаќам луѓе на бенч" ми е скроз без веза - ризикот е твој, не на вработениот и не знам зошто се очекува разбирање од вработениот? Ако немаш работа, на тебе е дали ќе го чуваш и плаќаш вработениот или ќе го пуштиш да си оди. Исто функционира и во другите бранши, пример во градежништвото, ако имаш работа ќе плаќаш мајстори, ако немаш - на тебе е дали ќе ги плаќаш за да седат дома или ги пушташ дома и тоа е тоа.
Logikata e validna. I ne e tipicna za mkd gazda. Videl moznost da zarabotuva 6k mesto 2k. Ne procenil deka drugiot - vraboteniot ima poise leverage i deka mozhe da si otide za 2 meseci. I toa e bitno vo odnos vraboten-gazda, koj ima poise leverage da se kurci vo momentot. Drugo sve sve e filozofiranje.
 
Последно уредено:

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom