Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Забелешка: This feature may not be available in some browsers.
Епа ова е за да нема такви ситуации, не за друго. Ограничени се парите кои може да се дадат на плати, и покачувања, и мора да се најде начин да се дадат на правите луѓе, а не на некој што цел ден фаќа кривини, и си брка приватни работи.Се е ова кул што го пишуваш @Lester Freamon. Генерално се слагам дека треба да се има одредено ниво на професионализам и дека треба да се има предвид дека има и те како фаќачи на кривини.
Но, ти исклучиво ја зборуваш страната на компанијата (цело време имаш као суптилен "антагонизам" кон вработени куцачи на код). Немам проблем со тие алатки за мониторинг, и у случај ако работиме различни временски зони, да имаме 4-6 саати overlap, пример со аус или уса.
Мене како родител, ми е битно да имам флексибилност и да можам да имам да завршувам/довршувам покасно и тн, секако не испуштајќи состаноци, пазејќи на deadlines и аутпут и тн. Секако, тоа, remote и кешот.
Но, каде е заебот овде...
Ајде еве, од старт на вашава кариера па до ден денес... колку од вас сте дремеле после работа, за викенди и сте/сме гинеле по Х саати за ич пари ?
Во короната кога луѓе очите си ги оставаа за corporate tech overlords, а они мрсија бркови со рекордни профити ?
Сме останувале покасно за да научиме некој tool кој и те како е од потреба на компанијата, за да на компанијата олеснуваме процеси, штедиме трошоци и носиме пари ?
Треба да се биде реален и да се каже дека огромен дел од компанииве мали, големи, продуктни, сервисни небитно експлоатираат до ниво на бесвест.
И баш таа одбивност се јавува откако новиот вработен мотивиран дава огромни напори во новата компанија, не знаејќи дека од тоа што останува по 10+ саати нема ништо да добие освен тапшање по рамо. Тие ја искористуваат љубопитната природа на луѓето во индустријава и желбата за учење кај работниците во технолошкиот сектор.
Компаниите буквално растат и профитираат на грбот на луѓе кои работат прекувремено, без да бидат платени за тоа. Тоа се прави суптилно, со култура на dedication, ownership, или we’re a family реторика, каде што реално се очекува секој да даде повеќе од она што е во договорот.
Ќе земе Ленче 2-3-4 години ќе се остави од работа по 10 саати, на 100 release calls, ќе гасне пожари константно, за да добие 5% raise и ќе гледа како Сузица станува lead пошто го пушела на шефот, голем викиншки европеец, градско дете од факинг Бристол, Ајндховен или Штутгарт
Иронично, токму тие најпосветени вработени — кои остануваат по 10+ часа, кои одат екстра и кои сакаат да докажат дека вредат — најчесто се оние кои подоцна завршуваат со брнаут, или со чувство дека колку и да даваат, никогаш не е доволно. А компанијата, наместо тоа да го награди или барем препознае, го претвора во стандард.
Што правиме со таквите луѓе ?
Верувам дека ваквиве се горе доле во ист број како и фаќачите на кривини.
Недај боже да спомнеш да ти платат пари затоа што си останал подолго на работа и да средиш нешто, документираш или што год. Очи ќе ти извадат.
И се тоа за мочани 5% raise годишно.
Се супер, ама треба да се истакнат и двете страни од монетата.
Ви посакувам на сите да успеете и да имате свои бизниси, и да имате свој пристап. Ете, кога ќе стигнете на тоа столче, пишете ми порака, и ќе поразговараме која е тајната.Го има удрено капитализмот во глава, па ајде, само шефовите се работници, сите други се џаболебари.
Еве што вели ChatGPTТоа ми беше у кратки црти и мене муабетот, немаме ние некој бог знае каков одмор, на пр Германците имаат 30 дена, у Скандинавија уште повеќе, сеа колку празници, не знам, но горе-долу тука сме со нив. Работни часови имаме или повеќе или еднакво. Туку работата е кад је бал нек је маскенбал, т.е. веќе кога излеваат работа од кај нив, нека е кај тие што се најефтини и имаат малку човечки права, ко Индија и Пакистан, а на нивното ниво не сме.
Naprotiv, so niv treba da se sporeduvame. Sto kjar iame so drugite da se takmicime. Sekad kje se poeftini, kje rabotat poise saati i tn. Nema sto da barame tamu.Абе Македонија треба со Индија, Пакистан, Виетнам, Филипини да ја споредувате. Германија и Скандинавија не се сервис него продукт.
Naprotiv, so niv treba da se sporeduvame. Sto kjar iame so drugite da se takmicime. Sekad kje se poeftini, kje rabotat poise saati i tn. Nema sto da barame tamu.
Епа нели од таму почна конкретно оваа дискусија и затоа се споредуваме со нив, дека се мрчело не сме работеле, многу денови одмор сме имале итн, вистината е дека не е така. Е сеа ако они сакале да не споредат со нивните азиски робови, да, ние сме им робови со многу повеќе права.Ама не нудиш исто со Германија и Скандинавија. Apples and oranges ти е споредбата. Ќе се споредуваме со Германија и Скандинавија кога ќе вадиме продукти па ние да бараме offshore. Вака што, ќе се споредуваш со работодавецот? Која е логиката?
Do negde i logicno da rabotis poise koa rabotis za sebe. Kako vraboten od interes ti e da zimas sto povisoka plata za sto pomalce saati. Kaj nego obratno.Го има удрено капитализмот во глава, па ајде, само шефовите се работници, сите други се џаболебари.
Zatoa sto na toj pazar igrame? Poblisku sme kulturoloski a sepak sme poeftini i rabotime poise od niv.Ама не нудиш исто со Германија и Скандинавија. Apples and oranges ти е споредбата. Ќе се споредуваме со Германија и Скандинавија кога ќе вадиме продукти па ние да бараме offshore. Вака што, ќе се споредуваш со работодавецот? Која е логиката?
16 мислам се за оваа, за минатата мислам имаше и повеќе неработни, ти меша математика ботот, не ги брои религиските.Еве што вели ChatGPT
Германија:
- Одмор: во просек 28–30 дена годишно.
- Празници: 9–13 дена, во зависност од покраината.
- Работни часови: околу 35–40 неделно.
- Баланс: голем фокус на „work-life balance“ и колективни договори.
Скандинавија:
- Одмор: 30–35 дена (во Шведска и Норвешка често задолжителен летен одмор).
- Празници: 12–15 годишно.
- Работни часови: околу 37 неделно, често флексибилни.
- Фокус: семејство, здравје, одмор, психичка благосостојба.
Македонија (реално):
- Одмор: најчесто 20 дена (законски минимум).
- Празници: околу 10 дена.
- Работни часови: формално 40, реално често и повеќе.
- Проблем: нема вистински системски притисок за одржливост и човечки услови, па фирмите можат да „истиснуваат максимум“.
Не станува збор за некоја нова идеја на Илон Маск, туку за основни бизнис принципи. Ако имаш вработен кој работи на проект за клиент, мораш да оправдаш колку и како завршил за часовите што ги фактурираш. Уште побитен момент е што ниту тие 10 месеци кои ги спомнуваме дека се активна работа се billable time. Во просек само околу 80% и од тие 10 месеци се billable, често има паузи и чекање и од нивна страна, некогаш не признаваат одредени часови, и затоа сите се обидуваат да ги вклучат луѓето на повеќе проекти паралелно.Не ми е јасна логиката на овие наши македонски сопственици на ИТ компании (секако, со исклучок на некои). Личноста што ја примаш како вработен ја плаќаш онолку колку што заработува за самата себе + заработува и за тебе, или ти народно кажано, ако си ги вади парите со работата тогаш е океј. Се друго од ова, ципитлачење околу тоа 20% бил искористен, немал 100% utilization, там-те вам-те е лечење на комплекси и играње на бизнисмени од типот на Елон Маск. Ако имаш човек што го плаќаш 2к евра и тој човек тебе месечно ти носи 4/5к евра (дури и 1к евра добивка по човек да имаш), те заболе тебе што прави тој во своето слободно време или колкав дел од денот го користи на работа а колкав на седење.
Пример, кај мене во фирма имаше човек шо работи од дома и до вторник завршуваше 90% од тасковите што ги има до другиот петок. Го открија и му ставија уште еден проект а платата му остана иста. За 2 месеци, типот си даде отказ и си најде друга работа. Сега испаѓа дека ради 100% utilization на овој вработен, нашиот квази-газда ги изгуби и тие пари шо ги добиваше од него па хистерично бара друг човек да вработи и пробува да ескалира за да не му го земат и тој проект што го имаше.
Вака не се работи, според мене. Плаќај си го вработениот толку колку што заслужува т.е како шо кажав, ако си ги вади парите, нема потреба да се замараш со други работи. Ако си најдеш поевтин, бујрум слободно замени го. Исто, муабети од типот на "Плаќам луѓе на бенч" ми е скроз без веза - ризикот е твој, не на вработениот и не знам зошто се очекува разбирање од вработениот? Ако немаш работа, на тебе е дали ќе го чуваш и плаќаш вработениот или ќе го пуштиш да си оди. Исто функционира и во другите бранши, пример во градежништвото, ако имаш работа ќе плаќаш мајстори, ако немаш - на тебе е дали ќе ги плаќаш за да седат дома или ги пушташ дома и тоа е тоа.
Logikata e validna. I ne e tipicna za mkd gazda. Videl moznost da zarabotuva 6k mesto 2k. Ne procenil deka drugiot - vraboteniot ima poise leverage i deka mozhe da si otide za 2 meseci. I toa e bitno vo odnos vraboten-gazda, koj ima poise leverage da se kurci vo momentot. Drugo sve sve e filozofiranje.Не ми е јасна логиката на овие наши македонски сопственици на ИТ компании (секако, со исклучок на некои). Личноста што ја примаш како вработен ја плаќаш онолку колку што заработува за самата себе + заработува и за тебе, или ти народно кажано, ако си ги вади парите со работата тогаш е океј. Се друго од ова, ципитлачење околу тоа 20% бил искористен, немал 100% utilization, там-те вам-те е лечење на комплекси и играње на бизнисмени од типот на Елон Маск. Ако имаш човек што го плаќаш 2к евра и тој човек тебе месечно ти носи 4/5к евра (дури и 1к евра добивка по човек да имаш), те заболе тебе што прави тој во своето слободно време или колкав дел од денот го користи на работа а колкав на седење.
Пример, кај мене во фирма имаше човек шо работи од дома и до вторник завршуваше 90% од тасковите што ги има до другиот петок. Го открија и му ставија уште еден проект а платата му остана иста. За 2 месеци, типот си даде отказ и си најде друга работа. Сега испаѓа дека ради 100% utilization на овој вработен, нашиот квази-газда ги изгуби и тие пари шо ги добиваше од него па хистерично бара друг човек да вработи и пробува да ескалира за да не му го земат и тој проект што го имаше.
Вака не се работи, според мене. Плаќај си го вработениот толку колку што заслужува т.е како шо кажав, ако си ги вади парите, нема потреба да се замараш со други работи. Ако си најдеш поевтин, бујрум слободно замени го. Исто, муабети од типот на "Плаќам луѓе на бенч" ми е скроз без веза - ризикот е твој, не на вработениот и не знам зошто се очекува разбирање од вработениот? Ако немаш работа, на тебе е дали ќе го чуваш и плаќаш вработениот или ќе го пуштиш да си оди. Исто функционира и во другите бранши, пример во градежништвото, ако имаш работа ќе плаќаш мајстори, ако немаш - на тебе е дали ќе ги плаќаш за да седат дома или ги пушташ дома и тоа е тоа.
