eve od eden ucen blgar..
ima mnogu gluposti,no zboruvame za selenjeto..
Веројатно п'рвите по-масови преселванија на албанци на југ са станали през п'рвата половина на ХІІІ в. В подписанија през 1268 г. договор между император Михаил VIII Палеолог и епирскија деспот Михаил II Ангел се споменава за насилствено преселване на албанци в јужна Тесалија, с цел да ја бранјат от нападенијата на латините от Атина(90). От това с'обштение не става јасно дали призход'т на тези преселници е от Северна, или јужна Албанија. Вс'штност използването на албански преселници като население с военни функции се превр'шта в една от основните причини за придвижването му на југ.
Освен в Елбасан отделни б'лгарски поселенија е имало и в други точки на Албанија. Според семејно предание един от водештите фисове (родове) на албанското племе мирдити води началото си от православен б'лгарин, преселил се в Северна Албанија и приел там католицизма(179). В тази част на Албанија оште през XVI–XVII в. се споменават селата Bulgari и Bulgeri(180).
e sega e nejasno,dali bil makedonec,a narecen od turcite pogrdno-bulgar,i dali bas bil zapisan i spomnat kako bulgar,so toj zbor...
i bulgarov mesa arbanasi so albanci,ne deka ne znae,no spored bulgarskata logika,nema makedonci,zatoa sto ako se potencira deka arbanasite ne se shqip,koi se togas?
Заселването на п'рвите жители на Арбанаси к'м краја на XV в. вследствие на похода на Бајазид в Албанија е една от нај-веројатните хипотези за с'здаване на селото. Според холандскија османист М. Кил п'рвијат собственик на мјулка Хилми Челеби, којто трјабва да е бил активен по време на управлението на Бајазид II, е заселил тук малка група албанци.
Сведенијата на османските хронисти за кампанијата на Бајазид в Албанија наистина говорјат за отвеждане на множество жители в плен(19). В османската хроника на Оруч поход'т на Бајазид II в јужна Албанија през 1492 г. е доста подробно описан. Според Оруч, след като османците превзели крепостта Тепеделен, војските започнали да грабјат селиштата в равнините и планините. Те "хваштали всички м'же и жени, палели техните села и к'шти, уништожавали ги и ги изравнјавали с земјата"(20).
В един летопис на Осоговскија (Сарандопорскија) манастир, разположен крај Крива река в Северна Mакедонија, се казва, че през 1492 г. султан Бајазид тр'гнал от Софија и опленил арбанасите, наречени круелеши(21).
Названието "круелеши" се св'рзва с јужноалбанската планинска верига Курвелеш, чието население наистина било подчинено на османската власт едва след похода на Бајазид II през 1492 г.
Планината Курвелеш е разположена на север от град Гирокастра, при вливането на р. Дрино в р. Вьоса. Курвелеш се срешта в п'рвото османско пребројаване на Арванид от 1431–1432 г. като Кирелаш. В дан'чните регистри се појавјава отново едва в началото на ХVI в.(22) Тоест от средата на ХV в. до 1492 г. тази област е била отново свободна, за да б'де подчинена с жестокост от Бајазид II. В чест на неговија победен поход в јужна Албанија през 1492 г. в Берат е издигната джамија.
sto gledame od ova?turcite naselile albanci vo blgarija,sto e normalno,od kavkaz i kurdistan togas ne se letalo so avioni...
ete,i vo nas manastir imalo dokumenti za od kade dosle...
blgarov mesa poimi,povrzuvajki gi Курвелеш i круелеши i Kireles,slicni se navidum zborovite,no kur i krue i Kire nemaat nisto zaednicko.
gledame selenje na arbanasite od Matija kon jug,vo gejlada,i donesuvanje arnauti,preku bulgarija,navamu,koi blgarot gi narekuva albanci i arbanasi,i im bara poteklo vo Matija,
zatoa sto ako nemaat poteklo od Matija,togas Gorgi Kastriot bi bil Makedonec,a arbanasite od Matija polu-makedonci (?),ne moze po logika da bidat blgari,,zatoa sto grobistata im se isti kako i na makedoncite-slavjanite de,i zatoa shqipot ne vrsi arheo istrazuvanja vo Matija....
treba da se napomene,zboruvame za tursiot period na balkanot,nikade turcite ne zapisale arbanasi,tuku arnauti.
ovie im gi izvrtuvaat zborovite,ramnejki gi poimite arbanas=arnaut,sto e zgodno na prv pogled,no arnaut e onoj koj otisol i ne se vratilzbor od arapite za narodot koj begal pred niv,i kogo tie go iseluvale,koga osvojuvale preku Kurdistan do Kavkaz,i toj zbor vazi samo za tamu,iako arapite go osvoile i maroko i alzir i egipet, a arbanas nesto sosem drugo,iako iako i tie bile raseleni nakaj gejlada i nikogas ne se vratile...
za ovie raboti ima i nasi avtori.
vprocem,zosto shqipot ne go saka Limanovski?