Обично ние (жените) ги обвинуваме мажите дека не знаат да сакаат, немаат чувства, дека се ладни. Сето тоа е затоа што можеби не реагираат како нас. Многу ми рекле дека тие потешко се заљубуваат и потешко забораваат. Еднаш сум видела машко чии очи беа полни со солзи кога имаше кризен момент со девојка му, кога не се знаеше дали ќе останат заедно или не. Бев збунета, не ми се веруваше што му се случува. Никогаш нема да го заборавам тој момент, но се зависи од личноста.
Мислам дека мажите малку потешко преболуваат, но тоа не може да им се примети, вешто кријат.
Дали сентименталноста кај мажите е помалку истакната бидејќи уште од мали ги учат да бидат посилни, ги караат кога плачат, велејќи им да бидат вистински мажи, да не им се предаваат на чувствата?
Ova sto go kaza ima mnogu vistina, no retko koe devojce go znae toa, i znae da proceni, sekogas baraat zborot da kaze , a ne deloto... Na primer na devojce mnogu mu znaci da mu kazes te sakam, zarazlika da pokazes kolku vistina ti znaci... Ova go imam iskuseno, i nemozam da go razberam ...
Дали мажите навистина полесно се вљубуваат и потешко се одљубуваат од нас жените?
Дали мажите патат повеќе од жените кога ќе го изгубат партнерот?
Дали за нив чувството на заљубеност е нешто навистина важно?
i na prasanjata ke dadam odgovor DA, DA, DA
Potesko preboluvame, fakt
Poveke patime, fakt
Da sakas nekogo, e custvo koe mnogu retko si dozvoluvame da go pocustvuvame, i zatoa go cenime, fakt.
Imame masko ego, koe i vo najteski momenti ne drzi cvrsti... koe e dobro, no i loso... loso, zatoa sto tokmu poradi toa ego, sme pozatvoreni i poranlivi...