Телесен инвалидитет, има некој што ја вкусува болката секојдневно?

  • Креатор на темата Креатор на темата Lil Lamb
  • Време на започнување Време на започнување
"Но во ред, има и нешто позитивно во целата оваа работа, нема да морам никогаш да станам од својата количка и да работам."

Ај од почеток, дали оваа реченица кога ја пиша ја препрочита и се подзамисли малце што имаш пишано? :)
:) Подразмислувај, мисли ти и до утре шо сакав да кажам. Јас го живеам она шо сум го пишала секој ден. (y) Ќе те замолам фино лепо да не ми коментираш на темава повеќе.

Благодарам.
 
:) Подразмислувај, мисли ти и до утре шо сакав да кажам. Јас го живеам она шо сум го пишала секој ден. (y) Ќе те замолам фино лепо да не ми коментираш на темава повеќе.

Благодарам.

Луѓе во количка не го мислат ова што ти го имаш напишано и си стојам на ставот дека си трол. Луѓе молат за помош, се би напраиле за да може да станат од количка и да уживаат во животот, а ти мислиш дека тоа ти е олеснителна околност бидејќи не ќе си "морала" да работиш. А и да е така ко што викаш, да не мислиш дека цел живот ќе уживаш во благодетите кои ти ги нудат твоите дома? Cи се заебалa (ако си женско уопште).
 
Последно уредено:
Никој не теши никој. Даваме подршка. Ако знаеш што е тоа.

Што е тоа

Изигравање психолози од луѓе кои немаат такво искуство и солење на памет што да прави?

Прашањето во темава беше "Сакам да прашам дали има некој овде на Кајгана, што не се срами од својот инвалидитет, што може јавно да си каже како се чувствува, како се крши душата на милиони парчиња ко огледало...
Како се справува..
."

Ако сакаше подршка и совети ќе го пишеше ова во кајгана психолог.
 
Целата суштина на темата се изгуби откако се дозна дека авторот е тежок трол.
Да беше реална ситуација, темава ќе стоеше се` уште на првата страна.
Не знам кому му е потешко, дали на тој што трола во име на нешто за кое нема играње играчки, или па на повреденото его на членовите кои излегле во пресрет да и`/му помогнат.
Назад на темата: Многу тешко е да се помогне во вакви ситуации, и изискува многу трпение од двете страни. Тој што има инвалидитет мора пред се` да прифати дека со него ќе живее до крај на животот. Од друга страна секако треба и да припазува да не падне во искушение на депресијата и оттуѓеноста. Тука настапуваат оние кои се викаат пријатели. Да се биде пријател на човек со инвалидитет, не значи да се крева и спушта истиот кога би му се присакало да стои или седи, туку да се пружи поддршка и тоа исклучиво само морална. Да се биде пријател на луѓе од тој калибар е многу тешко, и најчесто тука се прејдува "detachment" моментот кога тој буквално несакајќи почнува да зависи од вашата добра воља. Ќе се повторам, целата работа вклучува многу трпение, како прифаќање на состојбата во која тој се наоѓа, но и вагањето каде би можеле да бидете 100% присутни а каде не - без притоа да ја повредите личноста. Пример треба уште од старт да и` дадете до знаење дека и вие имате свој живот, затоа што ако премногу се приврза за вас, секогаш ќе постои една страна која е несреќна и незадоволна. Вака сопките ќе бидат далеку помали.
Еден цитат од филм:
"Points West" by Steve Lopez. A year ago, I met a man who was down on his luck and thought I might be able to help him. I don't know that I have. Yes, my friend Mr. Ayers now sleeps inside. He has a key. He has a bed. But his mental state and his well-being, are as precarious now as they were the day we met. There are people who tell me I've helped him. Mental health experts who say that the simple act of being someone's friend can change his brain chemistry, improve his functioning in the world. I can't speak for Mr. Ayers in that regard. Maybe our friendship has helped him. But maybe not. I can, however, speak for myself. I can tell you that by witnessing Mr. Ayers's courage, his humility, his faith in the power of his art, I've learned the dignity of being loyal to something you believe in, of holding onto it. Above all else, of believing, without question, that it will carry you home.
 
@Out Of Reality Кај виде да солам памет? И од каде знаеш дали имам или немам искуство во советување и давање подршка?

На некој начин бара подршка и совети. Со самото тоа што бара некој со иста мака како нејзината, го бара тоа. Океј небитно. Јас кажав што имам, изборот за понатаму е нејзин.

@Lil Lamb не ми треба мене доказ за твојот инвалидитет. Мислев оти ти треба дружба, за тоа ти понудив кафе, чајче, било што. Нема од што да се срамиш. И не биди толку многу дрска. Пробај да излезеш од балонот со сапуница во кој живееш. Не се луѓето толку многу лоши како што ти ги замислуваш. Замисли на некој не му е битно каква си физички. Внатрешната страна се цени повеќе кај еден човек. Поздрав. И пробај да бидеш среќна.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom