Ip adresi
Ip adresa e broj koj e unikaten i go pretsavuva sekoj
host na mrezata.Rabotat na tretior layer i se nezavisni od
2layer datalink i od mac adresite(mac adresi se adresite na vasite mrezni karticki staveni od proizvoditelot nemoze da ima duplikat)
Tie se 32 bitni binarni brojki taka da teoretski gi ima nekade okolu 4 bilioni unikatni host adresi na internet
Do denes se koristat nekade okolu 2/3 tretini i nivniot broj se zgolemuva taka da novi tehniki i standardi se spremaat TE:128 bitni adresi ili ivp6
Ip standardite za internet imaat glavna cel da stvorat komunikacija pomegu dva hosta.Sekoja 32 bitna adresa se sostoi od dva dela
1 Network ID
2.The Host ID
IP adresite se pretstaveni vo dotted decimal i sekoja grupa ima 8bita poznata kako OKTET koj zavrsuva so tocki Eve kako izgleda edna ip adresa
11000000 10101000 10001000 00011100
koga ce ja konvertirate izgleda vaka
192 168 136 28
TUka gi upotrebuvame tockite
192.168.136.28 i ovaa e formatatot koj sto najcesto go gledate Slika 1
Clasni adresi
Najgolemiot complex pri rabota e da se najde koj del e network id koj e host id.Ip specifikacijata raboti so sistem koj se vika Adresni klasi za da gi oddredi
Netork host i id hostot
Ip protokolt razlikuva 5 vida na adresni clasi A,B,C,D,E
Prvite tri klasi A,B,C koristat razlicni golemini na network id i host id
Clasata D e za specijalen tip na adresiranje koj se vika Multicast address
Clasta E e vo expirimentalna sostojba Slika 2
Clasa A
Ovaa klasa se upotrebuva vo mnogu golemi mrezi.Prviot oktet se koristi za Network id a drugite 3 okteta gi koristi za id host
Moze da podrzi 126 sabneti ili 16.777.214 hosta(kom)
Dolzinata na network id kako sto gledame e 8bita toa znaci deka samo prviot oktet e namenet za nego TE:
Pocnuva od 1 zavrsuva na 126. ili 1.x.y.z. - 126.x.y.z.Primer na A klasa na adresa 110.100.151.10
Clasa B
Ovaa klasa se upotrebuva vo sredno golemi kompanii i podrzuva 16.384 mrezi ili 65.000 hosta (kom)
Prvite dva okteta ni go davaat Network ID dodeka drugite dva ni go davaat host id
Pocnuvaat od 128 zavrsuvaat na 191 ili 128.x.y.z - 191.x.y.z Primer na b clasa e 190.213.65.17
Clasa C
Ovaa klasa se upotrebuva vo pomali kompanii i podrzuva okolu 2 milioni mrezi i samo 254 hosta(kom)
Pocnuva od 192 zavrsuva na 223 ili 192.x.y.z - 223.x.y.z Primer na C clasa e 198.153.112.65
Sabnetirnaje
E tehnika koja sto ja koristat It administratorite za 32 bitnata adresa da ja ubotrebat poefektivno
TE
a kreiraat mrezi(sabneti) koj sto ne se limitirani so clasite.Mozat da napravat mreza so porealen broj
na hostovi vo nea Pr na edna clasa C imate 254 hosta moze da ja sabnetirate i na toj naci da podelete 2 ili povece
mrezi (sabnet) vo koj sto ce go smalite brojot na hostovi a ke go zgolemite brojot na mrezi odnosno
Zemate od bitovite na hostot i gi dodavate na network id so sto dobivate Custom Sabnet Mask
Subnet Maski
Za da moze subnetingot da raboti na roterot mora da mu kazete koj delod od hostid da go upotrebi za da raboti sabnetirnjeto.
Najgolemata pomos tuka doaga od uste eden 32 biten broj koj e poznat pod Subnet Mask. Subnet maskata go pretstavuva Network id so 1 edinici dodeka
host id se oznacuva so 0 nuli Eve eden primer kako izgleda Subnet Maskata
192.168.1.1
11111111.11111111.11111111.00000000 ili konvertirana
255.255.255.0
Defaultnite sabnet maski za clasite A,B,C se slednive
Clasa A 255.0.0.0
Clasa B 255.255.0.0
Clasa C 255.255.255.0
Pri sabnetiranje se koristat Custom subnet maski vo zavisnost od bitovite sto gi zemame od Host id
Postojat dva vida na Ip adresi Private i Public (Privatna i Javna)
Public ili Javna ip adresa e onaa adresa sto ja imame na kom koga sme na internet i nas ni ja dodeluva internet servis provajderot ISP
taa mora da e unikatna isto taka koga dobivame ip adresa moze da dobieme i dopolnitelni informacci za Dns,gateway..
Private ili Privtna adresa e taa sto ja koristime doma ili vo firmite TE:Lan adresata takvi se tri adresi od sekoja clasa po edna
Clasa A 10.0.0.0.0 - 10.255.255.254
Clasa B 172.16.1.1 - 172.31.255.254
Clasa C 192.168.0.1 - 192.168.255.254
Ovie adresi se koristat samo za lan mrezi i nemozat da izlezat na internet
Mnogu od desnite fireewall i routeri koristat tehnika koja e narecena
NAT Network Address Translation
Koja sto ima za zadaca da ja skrie host adresata od nadvoresniot svet toj mora da koristi globalna ili javna unikatna adresa
i da go pretstavuva hostot a pozadi nego (firewaall) da ja koristi koja adresa saka i kolku saka.Kako paketite pominuvaat preku firewall
NAT gi preveduva privatnite adresi vo edna Ip javna adresa i obratno
А и многу други нисто не процитале само ради таа латиница. Јас реков еве тема несто да науиме, отварам и гледам латиница. Многу ми преци тоа. Некако воопсто не ми е прегледно да цитам постови на латиница и едноставно ги рипам.
Ке видите кои.
