Што со спомените?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување
Jas cuvam se. Bukvalno se.
A ako se taka nekoi spomeni koi me rastazuvaat gi stavam vo edna kutija i odvreme navreme cirkam vnatre.
Si ja vikam ' pandorina kutija' i vo nea ja cuvam svojata bolka...
Ne sakam da gi frlam spomenite koi me potsetuvaat na loso zosto ako gi frlam niv ke gi frlam i tie koi me potsetuvaat na dobro.
Ne sakam da go frlam minatoto zosto bez nego nema da si ja znam idninata...
 
Нема причина да не ги чувам. Сепак тие ме потсетуваат на некое убаво време на нешто што поминало и ете завршило.
Што се однесува до тоа дали одам на истите места на кои сме оделе да одам ако ми одровара да пдам таму. Сепак си продолжувам да функционирам како и порано, нема да дозволам да пропуѓтам добра забава ако таму сме оделе заедно. И со песните е исто, ми враќаат спомени ама продолжувам да си ги слушам.
Сепак секој спомен има своја вредност.
 
Спомените само прават беља.
Ништо од спомените. Спомените се само спомени. Ништо од тоа.
Нека останат во нашите глави, а да гледам секој ден докази или фотки кои ќе ме потсеќаат на некој бивш - не дај боже!Си ги чувам но скриени... И некогаш некогаш ако ме фати мерак да отворам - арно. АКо не ќе си седат и понаатаму заклучени во шкафчето.

А за фрлање не фрлам нишо, нити пак палам слики:pos2:

Мој совет - не се замарајте со спомени, пријатни или не - без разлика.Прават само џефа!
 
Да, го чувам поклонот што ми го дал, но сепак на место каде што дека нема често да го гледам. Инаку, спомените не можам да ги избришам, дури и да сакам. Без разлика дали се добри или лоши, јас памтам и често се навраќам со мислите во минатото.
 
Што правите со спомените од бившите? Слики, разни поклони или било што, што ви било заедничко и ве потсетува на нив? Ако се материјални работи ги чувате на некое посебно место и ги разгледувате понекогаш или ги фрлате да не ве врзува ништо со минатото? Ако се песни или посебни места ... избегнувате да ги слушате и посетувате?
Ако сте од тие што фрлаат и игнорираат све, ви пречи ли вашиот партнер да ги има и чува?
Значат ли нешто спомените на бившите и вредат ли доволно за да се чуваат?:kafe:

Спомен како спомен јас мислам останува а животот иде даље...Спомен лично ако го имам е затоа што е убав или пак едноставно не вреди да фрлам нешто за што поминало...Коага партнерот чува нешто од бивша пак ке кажам во ниеден случај нема да ми смета освен ако осетам дека е пре опседнат со тоа...Јас сум со него он е со мене се останато е не битно а и кога си во врска осеќаш дали има нешто за што би се грижел као за поклон слика спомен од бивш бивша
 
Што правите со спомените од бившите? Слики, разни поклони или било што, што ви било заедничко и ве потсетува на нив? Ако се материјални работи ги чувате на некое посебно место и ги разгледувате понекогаш или ги фрлате да не ве врзува ништо со минатото? Ако се песни или посебни места ... избегнувате да ги слушате и посетувате?
Ако сте од тие што фрлаат и игнорираат све, ви пречи ли вашиот партнер да ги има и чува?
Значат ли нешто спомените на бившите и вредат ли доволно за да се чуваат?:kafe:

Чувам апсолутно се од моите бивши ... секое писмо, секоја слика ... зошто да отфрлам спомени кои ми се драги, кои ме правеле среќна.
На крајот на краиштата, ако некој бил доволно добар да ми биде дечко, ќе биде и за да ми биде добар пријател по одреден период кога ќе стивне бурата.
Спомените се нешто што те топли и прави да се чувствуваш сакано, сега за сега не сум во план да се отарасам од нив долго време.
 
Toa e del od moeto minato, del od mene. Ako gi frlam poklonite i slikite ili ako se trudam da zaboravam, onda se zaboravam sebesi i sto e toa sto doprinelo da sum denes takva kakva sto sum. Sekoj od nas ima nekoe minato i bivsi partneri, ne znaci deka ako denes imam nekoj nov treba da zaboravam na se sto mi se slucuvalo do sega. Nemam problem da gi gledam slikite ili poklonite ili da se potsekam kako mi bilo so nekoj, go prifakam faktot deka kolku i da postoela ljubov sepak taka trebalo da bide. Minatoto si e minato i treba da ostane kako takvo bez razlika dali ni budi dobri ili losi spomeni. Spomenite pravat sekoj covek da bide unikaten i edinstven.
 
Спомените некогаш ми беа срека , сега се само бледа историја
 
Секогаш ги чувам работите што ми значеле и што ми биле вредни. Не сум опседната со нив, но сакам да ги имам. Тие се дел од мене и од моето минато. Знам некогаш да седнам и да ги гледам најчесто кога сум нешто нерасположена или пак да слушнам некоја песна што ме потсеќа на некој и на нешто...убаво ми е кога се потсеќам на старите добри времиња кога сум била среќна и исполнета али некад знам и да се бедирам затоа гледам што поретко да го правам тоа...
 
Oд претходните бивши немам никакви спомени - затоа што и ретко ми давале :pos: ама од последната скоро се чувам, освен бурмата. Дури и ливчињата со кои ме учеше француски, ама тотално се(секоја нејзина или заедничка слика, секоја порака, писмо, честитка, картичка, ланчиња, камчиња, кутивчиња, украси, срценциња...) и ќе си ги чувам засекогаш колку и да ме боли секој пат кога ќе ги видам...
 
Кога веќе ќе прекинам со личноста подароците не ги поместувам, ги оставам на истото место на кое биле и претходно, не за друго, само сакам да ме потсетуваат на нешто што додека сум го правела ми било убаво. Исто и со сликите. Секако дека ако сликата со него ми стоела во рамка на биро, ќе ја тргнам, сепак он веќе не ми е дечко и нема зашто да стои таму, ќе ја ставам во албум и во никој случај нема да ја фрлам.
А ако сум прекинала со некој и тоа сум се разделила со карање, веќе да не сакам во очи да го погледнам, мислам дека би фрлила се ` што имам од него, макар да е и едно обично парче хартија. Второво до сега ми се нема случено, но мислам дека така би постапила.
 
Зошто да фрлам нешто што ме врзува за еден дел од мојот живот? Ако уште патам по минатата врска и ми паѓа камен на срце секој пат кога ќе се „сретнам“ со некој од спомените, во ред, ќе се ослободам од нив, демек за да не си отежнувам. Ама ако врската ми е јасно дефинирана како „минато свршено“, а ми останале само неколку материјални нешта кои ме потсеќаат на еден убав период од животот, зошто да се ослободувам од нив?
Ако сум приврзана за спомени од некој бивш, тоа не значи дека сум приврзана и за бившиот. :icon_lol:

Таквите мали предмети, слики, глупости ги чувам, не дека си имам посебна кутија за секој бивш со неговото име на неа, побогу :pos:, ама немам причина да ги фрлам или кинам или палам или не знам што, освен ако тој бивш не ми направил нешто ужасно, па да си го истурам револтот на неговите предмети. :icon_lol: А такво нешто не се случило, барем до сега.
 
Jas nikogas ne cuvam nisto osven BMW to koe mi go pokloni poslednata partnerka ... ama ke go sitnam posto ne bese toa ljubov

INAKU CUVAM I KE CUVAM SAMO EDNO LIVCE u mojot novcanik od edna devojka koja i po raskinuvanjeto mi ostana najdobar prijatel
 
Спомените како што се мечиња, ливчињата со "те сакам", и сите останати подароци ги чувам во една кутија, затоа што раскинав со дечкото и не ми е сеедно кога ги гледам сите тие работи околу мене. А спомените во главата, сите песни, сите места, колку и да сакам, не можам да го сокријам, туку едноставно избегнувам да мислам на тие работи. Кога ќе бидам спремна ќе ги ослободам сите спомени, а до тогаш нека си седат во кутија и во некој дел од мене.... Рано е да се отворат
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom