Ако навлегуваме меѓународно правно ситуацијата со Нагорно Карабах е генерално во корист на Азербејџан иако на сите им е јасно дека не станува збор за едноставна работа и нивните во преговори на големо се преговара и за отцепување на тој дел од Азербејџан.
Само работата не е толку црно бела во сите тие околности. Во времето на Советскиот Сојуз границите намерно се прекроени на тој начин и Ерменија била оштетена. Не е работата дека Ерменија од газ си го вади ова прашање.
„In 1921, Armenia and Georgia were also taken over by the
Bolsheviks who, in order to attract public support, promised they would allot Karabakh to Armenia, along with
Nakhchivan and Zangezur (the strip of land separating Nakhchivan from Karabakh). However, the Soviet Union also had far-reaching plans concerning
Turkey, hoping that it would, with a little help from them, develop along
Communist lines. Needing to placate Turkey, the Soviet Union agreed to a division under which Zangezur would fall under the control of Armenia, while Karabakh and Nakhchivan would be under the control of Azerbaijan. Had Turkey not been an issue, Stalin would likely have left Karabakh under Armenian control.
[58] As a result, the
Nagorno-Karabakh Autonomous Oblast was established within the Azerbaijan SSR on 7 July 1923. Accusing the Azerbaijani SSR government of conducting forced Azerification of the region, the majority Armenian population, with ideological and material support from the
Armenian SSR, started a movement to have the autonomous oblast transferred to the Armenian SSR.“
Јас имам комплетно разбирање за Ерменците посебно во ситуација каде што се работи за спор со едно од најкрволочните исламски племиња - турци и потураци. Во ситуција каде што Ерменците би биле добри соседи и Карабах би останал под Азерска контрола, областа до сеа ќе беше напуштена од
Ерменците кои ќе беа бркани и масакрирани во бројки од илјадници. За вакви дивјаци единствено применлив е израелско/ерменскиот метод на комуникација, само преку сила и жртви.