Македонски текстови од ваши омилени песни

  • Креатор на темата Креатор на темата MSV
  • Време на започнување Време на започнување
Александар Белов - Една

По години долги
Со спомени секаде патувам
Не успевам лесно
Да пронајдам начин за да те видам пак

А имавме море од љубов ко никој до сега

Една, беше на светот моја
Една причина се да сторам
Една, знае јас како молам, да те вратам морам
Една, беше на светот моја
Една причина се да сторам
Една среќа и една тага, уште си ми драга

И уште сум сам
Со душа ги чекам деновите за нас створени
И други ме следат, а премалку вредат
За да те заменат

Да имаме море од љубов ко никој досега

Една, беше на светот моја
Една причина се да сторам
Една, знае јас како молам, да те вратам морам
Една, беше на светот моја
Една причина се да сторам
Една среќа и една тага, уште си ми драга

Беше за мене една знај
Една ќе останеш
Одамна не сум среќен јас без твојот глас

Една, беше на светот моја
Една причина се да сторам
Една, знае јас како молам, да те вратам морам
Една, беше на светот моја
Една причина се да сторам
Една среќа и една тага, уште си ми драга

Една!

:pipi:
 
Леб и Сол - Чукни во Дрво.


Na boga kamenja
Ne sme frlale,
Od drugi poveke
Ne sme gresele,
So edna nadez
Za troska ljubov
Za malku sreka
Ziveeme.
Pesni stihovi
Celi fermani,
Noki nespani
Solzi soleni,
So edna nadez
Za troska ljubov
Za malku sreka
Ziveeme.
Cukni vo drvo
Vistina e
Nadvor e prolet
Zivi sme.
Cukni vo drvo
Cukni tri pati
Zaedno da sme
Jas i ti.
Kako decinja
Vo krevet gusnati,
Ne stanuvame
A veke pladne e
Toa e ova, ova e toa
Toa e toa, toa e se.

:cuc:
 
Скитник

Го сакам денот што си оди,
ја сакам ноќта јас,
утрата што минати се
и ноќите во сон
го сакам она што го немам сега јас,
сакам се.

Патеките по кои одам, веќе не ги знам,
земјата на која спијам мој е иден дом,
ветерот со кого зборам,
единствено го знам
пријател е мој.

Реф:
Јас знам сепак еднаш ќе го најдам својот дом,
и се ке мине како сон,
се ке мине во еден час, штом ќе запрам јас
можеби не се лажам пак.

Со картите на маса што се,
другар сум во ноќ,
дал ке мине уште една
една долга ноќ,
пламенот од ламбата
и тој е другар мој

Во небото го гледам мојот иден пат,
што нема веќе, нема крај,
тој пат го гледам таму,
одам сега јас,
можеби не се лажам пак.

Реф:
Јас знам сепак еднаш ќе го најдам својот дом,
и се ке мине како сон,
се ке мине во еден час, штом ќе запрам јас
можеби не се лажам пак.
 
Ја обожавам песнава!
Празни, зборови празни за среќа
ко веќе догорена свеќа
и утре ќе нема ни траг од пламенот.
Одиш, одиш и затвораш врата,
од инает среќна сум вака
а знам дека утре е ден за плачење.
Те молам престани,со мене остани.

И кога лажам знај,
уште сум луда по тебе,
и кога одиш ти оставаш болка во мене,
и кога лажам знај уште сум луда по тебе
и кога одиш ти оставаш болка во мене,
ти си ми единствен лек
и ќе ме излечиш за миг
за после се да уништиш
со твојта слатка горчина.

Не,не ми е лесно но кријам,
со тебе сум и кога спијам
во постела ладна со мраз,покриена.
Те молам престани,со мене остани....

И кога лажам знај,
уште сум луда по тебе,
и кога одиш ти оставаш болка во мене,
и кога лажам знај уште сум луда по тебе
и кога одиш ти оставаш болка во мене,
ти си ми единствен лек
и ќе ме излечиш за миг
за после се да уништиш
со твојта слатка горчина.
 
SAF - Fatamorgana

i moreto da e mastilo a neboto hartija
nema da mo`am da ja opi{am celata gomnarija
pi{uvam saf enciklopedija prv tom vtora glava
pred da po~nam pu{ti voda za da otidat gomnata
intelektot e beduin vo oazata na mirot
se boram za gol `ivot a me butkaat vo virot
rodi me majko sre}en pa frli me na buni{te
pandorinata kutija se otvori i izleze ~udovi{te
mi gi lapna site sni{ta i samo nade`ta mi ostana
me vodi instinktot koj me tera da opstanam
`ivotot mi e pekol pa kako da se krenam
imam samo bistar um ve`bam mentalna higiena
nemam dedo vladika i sum genetski otpadok
mo`nost nemam da se izrazam vo opciite kratok
kratki i se nozete na lagata no sepak site la`at
istata prikazna i na vas }e vi ja raska`at:
ne umiraj magare do zelena treva }uti i trpi
gleda{ te terat gzot da go natrti{
isfrustriran kako retardiran mentalno
jak kako bardovci psiholo{ki sublimiran
majka mi me vika xabolebar pa zbesnav
kanarinec vo kafez a pra{uva{ zo{to ta`na pesna
gospodar ili sluga mo`am li da biram
okolu mene prodadeni gzovi i u{i pod kirija
pa koj e kriv? dali kulata vo piza
me odr`uva vo `ivot stihovniot ekspertizam
sakam da emigriram daj mi orelski krilja!
sloboden sum samo vo mojata astralna proekcija
na krstopatot na `ivotot treba da otkrijam koj sum?
sam sum i kako mladosta ta`en sum...

moite dni znaj ta`ni se ta`en sum i jas
te butkaat do yidot da go dade{ svojot glas
`ivotot e pekol bez pari a so bistar um
oazata na mirot za mene e pandemonium

pa {to i da bilo istekuva mastilo
oti hartijata go trpi i toa {to ne e milo
ostanuvam na pozicija na zatvor za{to
svetot e mnogu mal koga ne se smee nadvor
u{te imam `elba da znam do kade ~ovekot stignal
zo{to elektronot mrda zo{to dou xones ripnal no
ne se stiga daleku koga mora da se jade
mora da se krie nervoza koga nekoj krade
i da se gu{i gnevot koga od kastite si zgazen
pa dali }e ima borba koga znam deka sum ta`en
pa sega hobbes kaj ti e dogovorot
odgovorot go nema ni od tebe ni od drugite vo logorot
pa znam xabe talentot i trudot koga
majki ve}e ne ra|aat za da frlaat na patot
i taa tro{ka nade` ako ja ima }e ja kluknat
gulabite od pariz a potoa }e ja pluknat
i sega samo znam koga nervite }e puknat poarno
~ergar vo london mesto da me ebat tuka
i posle ova ju-rokeri pozeri
lokalni bogata{i }e ka`at "daj ne seri"
zo{to }e mislat deka mislam samo na pari
pa }e padnat cel kup ~isto zlobni komentari:
"opaa sega }e go pu{i{ na amerikanci"
ama xabe petsto godini koga sam si stava{ lanci

moite dni znaj ta`ni se ta`en sum i jas
te butkaat do yidot da go dade{ svojot glas
`ivotot e pekol bez pari a so bistar um
oazata na mirot za mene e pandemonium
 

Влатко Стефановски - Кандилце

Далеку ми патува
Ноќва мислата
Високо на планини
Во небески височини.

Летам над градот
Во облак претворен
Трепери ноќта
Од ветар пролетен.

А во соби легнати
Мирно спијат душички
Во еден кревет спиеш ти
Во чисти меки постели.

Во сонот твој,реки сребрени
Љубат златни зраци сончеви
Свират нежно гајди,кавали
Свират химни и тишини.

Во душата ти гори кандилце
Силно свети ти грее мало пламенче
Во душата ти гори кандилце
Со две раце го чувам да не угасне.

Прекрасно!!
 

Mizar - Pocesna Strelba



Dogledanje, bez bakneži, solzi;
i na noze – dodeka pišuva The End!

Od Istokot zlatno-žolt den se ragja,
a navečer na Zapad sè se davi v krv.

Namesto so toržestven tresok,
Svetov kje zamolkne vo sramen pisok:
Nevermore!

Nišani gore v nebo!
Nišani gore v nebo!

(The human race was dyin' out
Noone left to scream, to scream and shout
People walking on the Moon
Smog will get your pretty soon

I tried to run
I tried to hide
Break on through to the other side
Break on through to the other side) – Jim Morison

Nišani gore v nebo!
Nišani gore v nebo!
Nišani gore v nebo!
Nišani gore v nebo!

I zamolkni vo tišina!
 
Скитник-Јаков Дренковски

Го сакам денот што си оди ја сакам ноќта јас
утрата што се минати и ноќите во сон
го сакам она што го немам сега јас
сакам сè

Патеките по кои одам веќе не ги знам
земјата на која спијам мој е иден дом
ветерот со кого зборам единствено го знам
пријател е мој

РЕФРЕН:
Јас знам сепак еднаш ќе го најдам својот дом
и сè ќе мине како сон
Сè ќе мине во еден час штом ќе запрам јас
можеби не се лажам пак
Сè ќе мине во еден час штом ќе запрам јас
можеби не се лажам пак

Со картите на маса што се другар сум во ноќ
дал ќе мине уште една долга, една долга ноќ
и пламенот од ламбата и тој е другар мој
еден од нив
Во небото го гледам мојот иден пат
што нема веќе нема крај
Тој пат го гледам таму, одам сега јас
можеби не се лажам пак

РЕФРЕН:
Јас знам сепак еднаш ќе го најдам својот дом
и сè ќе мине како сон
Сè ќе мине во еден час штом ќе запрам јас
можеби не се лажам пак
Сè ќе мине во еден час штом ќе запрам јас
можеби не се лажам пак
 
За кого-Каролина Гочева

За кого
за кого ти цути в зима лицето
Ај мене, за мене
За кого
За кого ти гледа светло окото
Ај мене, за мене

За мене само тага остана
Како твоја сенка
До мене да вечера

Либе, мое либе веќе не боли
Има деној не знам кај да се оди
Ај либе, мое либе веќе не боли
Само рана на срцево ти ми остави

Кој ли те, кој ли те зеде
Кој те украде
Нежен мој гулабе
Кој ли те од моиве раце
Кој те откина?
Младоста ми замина
Кој ли е толку многу без душа
Како сирак сама
Липам никој не слуша

Либе, мое либе веќе не боли
Има деној не знам кај да се оди
Ај либе, мое либе веќе не боли
Само рана на срцево ти ми остави

Времето, тоа пусто време, никој не гледа
Времето не запира
Времето, тоа пусто време , не ме лекува
Ветер ќе ме оддува
Времето само траги остава
На мојто лице тебе те наслика
 
Д.Н.О-Тишина

Тишина јака железна
ми дава момент на вистина
исчезнат во себе одамна,
го ловам духот набрзина

Еј дај разбуди се,
дај ми живот,
само допри ме

Море од лаги препливав(во еден здив)
цвеќе што умира милував
немирни очи скротувам
во тебе само верувам

Еј дај разбуди се,
дај ми живот,
само допри ме

Ти си мој најубав сон
неостварена желба,
ти си мој најголем бол,
моја најсилна верба,
ти си таа што ја кријам
со очи што ја пијам...

Има некој негде далеку
кој во тебе верува,
се колне, мисли и зборува.
 
од поетот оваа ми е врв :cuc:

Архангел - Заумна сила

Заумна сило води ме!
Нурни ме длабоко
во сечиј сон,
во сечиј дом.

Јас со детска невиност и моќ
ти во кома од отрови и магли.
Груба игра, немам адут
имам среќа, немам пари.
Ти си скапа
се глумиш слатка и сјајна.

Јас венец од алги, древна вода и далги.

Бол, ние сме бол
во празен станиол
и не нема
во прегратка голи,
страст што пепел ја сторив.

Те будам и гледаш
в срце ме немаш
сонот го скршив
со шамар го земав
се прашуваш сега
со јарост и тага
дали сум стварност или сум лага.

Јас сонце и месечина
и точка и цела вселена
од црна дупка светлина
твоја гордост вљубена.

Заумна сило повторно
нурни ме длабоко
во сечиј сон,
во сечиј дом.

Јас со детска невиност и моќ,
ти во кома од отрови и магли.
Ти без восхит и без радост,
јас со мудрост преполн младост.
Ти без љубов, јас без пари.

Јас венец од алги древна вода и далги.

Бол, ние сме бол
и без надеж бакнежи
крадеш
нудејќи вино за крв
ти вампиру лажеш.
 
Mizar - Devojka od Bronza



Modri oci toa si ti
Devojko od bronza
Razbudi se i pozdravi go
Ovoj svet ušte ednaš
Ostavi gi starite gradovi
Da gorat vo vremeto
Nokolki godini
Nese vecnost, razbudi se
Razbudi se



Anastasia - Na Rjekah Vavilonskih



На реките Вавилонски
таму седевме и плачевме
сеќавајќи се на Цион
На врбите среде него
ги обесивме нашите харфи
Таму нашите поробувачи ни бараа песни
нашите мачители се радуваа викајќи:
Пејте ни од песните ционски
Како да пееме песни господови на земји туѓински
Ако те заборавам тебе, Ерусалиме
нека се заборави десницата моја
Нека си го голтнам јазикот
ако не се сетам на тебе
ако не го издигнам Ерусалим
над мојата најголема радост
Сети се Господи на синовите едомски
кога дента во Ерусалим викаа:
разурнете го, разурнете го до темели.
Ќерко вавилонска, опустошена
блежен нека биде тој што ќе ти го направи тебе
она што ти ни го направи нам
Блажен нека биде тој што ќе ги земе децата твои
и ќе ги удри од камен.
 
Parada

Noviot Pochetok

Во духот на секојдневната традиција
нема
промена
тврдокорна квази-културна неприродност
и уште
повеќе...
Парадирање со чувства на несигурност,
купување на твојот глас,

и евтин излез - самоубиство
лоши времиња...

Парада на глупаци

со спротивни мислења,
нееднакви пристапи, но исти крајности,
човекот
создава за да уништи
се што му стои на пат...
војна за мир, работа за
одмор,
ден за ден, еден по еден

Парада на кретени, покори се,
застани,
немаш ти капацитет, не размислувај...
остани заглавен во свежиот
бетон
во вечните векови...
не сакам паради, одбивам да потонам,
сакам
да имам – но не сакам да изгубам

Мрачни времиња, уште помрачни
ликови,
во светиот свет на злите духови...
во рацете ја држам
мојата
сопствена иднина
луди научници, празноглави војници,
фрлете поглед во
вредноста на животот


Agnozija

Noviot Pochetok

Пробав да им објаснам,
зошто сум тука залутан,
им реков
тука сум јас со причина
сакав да им покажам,
на светот да му докажам,

дека земјата се врти и е округла
не ми веруваа премногу,
мислеа јас
сум забеган,
моите зборови ги исмејуваа
ме врзаа со јаже,
околу врат,
и на плоштад,
се собраа да ме обесат

Јас си седев така мирен,
и го
чекав џелатот,
да ја одреди мојата судбина
луѓето ме гледаа,
и злобно и
се смееа,
на мојата бесмислица

Пробав да им објаснам,
дека сум
пророк небесен,
и дека сум тука да ги просветлам
сите грешни синови,
во
пекол не-заминати,
нивните души од гомна да ги извадам
не ми веруваа
премногу,
мислеа јас сум забеган,
моите зборови ги исмејуваа
па ме
ставија на крст,
полека ме убиваа,
и не успеав да им помогнам
потоа
изградија храмови,
и многу споменици,
почнаа моето име да го
слават
храмовите станаа банкомати,
и се наполнија со пари,
од мојата
милостина

Пробувам да им објаснам
дека е 21ви век,
и еволуција на
ум започнува
светот не оди во прогрес,
туку оди наназад
И СЕ "У ПИЧКУ
МАТЕР И У КУРАЦ"
Тестови врз животни,
веронаука во школите,
и нафтена
војна во Ирак
правење пари на туѓ грб,
убивања без причина,
враќање кон
примитивизам

Страв и мразење насекаде,
општествени предизвици
ова е
свет без морални вредности
и пред да дојде мојот крај,
и отидам јас во
"раj",
барем знам, сум се потрудил
да допрам до твојот ум
 
Се што сакав,
јас по тебе,
нема здив,нема бол,
нема трага.

Се што сторив
се што љубев после нас
беше ништо,
беше празно,беше лага.

Се што сакав јас по тебе,
лажна ноќ стопи се,
како пена.

Сиот живот ти ми беше,
сега знам,
сета лудост,
сите сказни,сета желба.

Но ти си некаде кај што нема да те допрам,
и само празнина ми остана од тебе.
а што да направам со минато со себе,
со таа вистина што значеше се.


Но ти си некаде кај што нема да те допрам,
и само празнина ми остана од тебе.
а што да направам со минато со себе,
со таа вистина што значеше се.

Се што сакав,
јас по тебе,
нема здив,нема бол,
нема трага.

Се што сторив
се што љубев после нас
беше ништо,
беше празно,беше лага.

Се што сакав јас по тебе,
лажна ноќ стопи се,
како пена.

Сиот живот ти ми беше,
сега знам,
сета лудост,
сите сказни,сета желба.

Но ти си некаде кај што нема да те допрам,
и само празнина ми остана од тебе.
а што да направам со минато со себе,
со таа вистина што значеше се.


Но ти си некаде кај што нема да те допрам,
и само празнина ми остана од тебе.
а што да направам со минато со себе,
со таа вистина што значеше се,
со таа вистина што значеше се,
што значеше се.

-----------------------------------------

Падна мрак, густа магла, тешко дишам мислам што кур барам тука сам а неможам да мислам..над 10 000 имиња врежани на ладни плочи тела спијат, чекаат над нив да капат солзи. Зошто вие се прашувам, има ли некоја листа или некој по избр ве бира, духот во мене немирен стојам стаписан немам слух свеста слуша чуден звук се ежам, осеќам дис-хармонија во својот ум но сепак срцето е мирно, повеке од себе сум!

Бледи фаци со камени очи тука се сите исти, и офци и волци, немам жал за никој а пак сум тажен дојдов за да бидам ислушан а не да бидам сфатен! Почнав да ценам живот гледајќи болка научив за страв слушајќи ја последната молитва, мирисот на темјан остава трага ко нирвана понекогаш и ја сакам да бидам ко нив паднат но не оставен сум да се мачам. За некој црква, за некој тагата е душевен храм ни малку не ми е срам тука да пуштам солза на никој не му смета кога губам образ бидејќи тука не сум битен покрај сите борци, почиваат во мир - остави ги..

Конечно стигнав со прст и бацувам слика седнувам на клупа гневен ми доаѓа да вриштам по 2 години ништо не е сменето буквите златни обоени се на мајка ми уметност, потрошен талент ко неа сум ист но за тоа друг пат, дојдов тука пошто само тука нема суд! ИЗВИНИ ШТО ТЕ РАЗОЧАРАВ, МИ БЕШЕ ЗАМЕНА ЗА РОДИТЕЛ ШТО НЕ ГО БАРАВ, МИ БЕШЕ ПОТСВЕСТ,ГРИЖА НА СОВЕСТ,ПРИЈАТЕЛ, СВЕТЛИНА ВО МРАКОТ НА КАРАКТЕРОТ МОЈ ПИСАТЕЛ, кажи зошто ме остави од тебе имам само спомени, бледи сенки од моменти светли а сега само ја гледам твојата насмевка на камен иста ко што ја памтев но сега заробена во затвор стаклен! Немам ни солзи очите суви се, морници ме лажат сите звуци чудни се! Сто пати сум сакал да дојдам по тебе, но пичка сум извини сеуште не сум спремен! Но ќе ме стигне време, ќе се вратам во последното засолниште кај тебе..на гробишта.
 
Cukni Vo Drvo

Na boga kamenja
Ne sme frlale,
Od drugi poveke
Ne sme gresele,
So edna nadez
Za troska ljubov
Za malku sreka
Ziveeme.
Pesni stihovi
Celi fermani,
Noki nespani
Solzi soleni,
So edna nadez
Za troska ljubov
Za malku sreka
Ziveeme.
Cukni vo drvo
Vistina e
Nadvor e prolet
Zivi sme.
Cukni vo drvo
Cukni tri pati
Zaedno da sme
Jas I ti.
Kako decinja
Vo krevet gusnati,
Ne stanuvame
A veke pladne e
Toa e ova, ova e toa
Toa e toa, toa e se.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom