Крајот се приближува...

  • Креатор на темата Креатор на темата ¯\_(ツ)_/¯
  • Време на започнување Време на започнување
¯

¯\_(ツ)_/¯

Гостин
Матуранти како се чуствувате,после 4 години да се разделите со другарите со кој ги поминавте најдобрите години,мене лично многу ми е мака што ке заврше учебната година за 5 дена...фак...
 
Сепак темата Е за дел од образованието...и Појол...припази малку на речник, ок?:coolpush:

Продолжете со дискусијата.:)
 
Искрено...
И сакам да се распуштиме и не сакам...
Прво немав некоја голема комуникација со луѓето од мојот клас, така да по нив сигурно нема многу да жалам, но сепак имав интересни моменти и сигурно тие ќе ми недостигаат.
 
Kao se osekam?Hmmm pa so znam...srekna sum zasto nema da gi gledam izmacitelite sto mi ja izvadija dusata 4 godini,osobeno nekolku konkretno...a vo vrska so druzenjeto...ne bevme nekoj klas sto se druzese preterano mnogu,se druzev bukvalno so site,nikogas ne se dvoev po grupi ko sto imame vo klas iako imam 3 najbliski drugarki...megutoa ke mi falat zatoa sto mnogu zezanja padnaa na casovi,megu casovi,mnogu seiri se vidoa,mnogu zenski karanici,sto ke prais Boris...verojatno ne go sfakam tolku tragicno zasto znam deka 90% od niv ke gi gledam na fakultet...
 
Абе што се сеќирате...еве јас апсолвент сум годинава...сеуште се иам со тие од средно! Ќе се дружите и понатаму, за џабе кревате паники!
 
Секогаш ќе се сеќавам на средно... Ама не е се така црно, на крајот остануваш со оние кои навистина ти биле пријатели, другите ќе ги гледаш повремено и ќе ти биде чудно колку сите се менуваат:smir:
 
Во мај ќе правиме 5 години матура. Еее, времиња убави, спомени еден куп, дружба, луѓе, безгрижност. Вистинските пријатели ми останале и ден денес. И си имаме моменти, ќе си кажеме, абе ти текнува онојпат во Охрид на одмор, а онаа вечер онаму, а на професорката по македонски онојпат...:)
Си го читкам алманахот од време на време, и на 50 години да го читам, смешен ќе ми е.:)
 
Volkswagen напиша:
Абе што се сеќирате...еве јас апсолвент сум годинава...сеуште се иам со тие од средно! Ќе се дружите и понатаму, за џабе кревате паники!
Слушајте го чичко Volkswagen... И ние плачевме кога завршивме 4-та па што... Пак сме заедно сите на факс (со мали исклучоци).
 
Da vi kazam iskreno edvaj cekam da zavrsime.So tie sto se druzev najmnogu vo ovie 4 godini so niv ke sum zaedno vo Skopje.Taka da nemam nekoi poteskotii za da se razdelam so drugite
 
4та сум и еве за 4ри дена праам матура и што знам ништо посебно ќе помине тоа една две три пет вечери ќе поминат плачење све тоа за џабе ако со некој стварно сакаш да се видиш ќе најдеш начин. А јес да ќе ми недостигаат дремењето на клупи, пиењето кафе на трева, пушењето џ на пруги у 2ра година.......Што знам професорите што ми предаваа 3години си отидоа лани оваа година имам скроз нов смештај на професори класната ми се мење 4ри години така да...
 
Од една страна едвај чекам да завршам... од друга страна пак не сакам...ама појќе сакам зш знам дека нема да ми недостига друштвото...секогаш ќе си бидиме заедно ко досега без разлика дали сме во ист град или не :) Единствено шо ќе ми недостига се будалаштините шо ги праевме во средно... никогаш нема да ги заборам тие моменти... ама пак... знам дека ќе продолжиме да си се дружиме ко сега (добро сеа малце помалку ама немат врска) :travolta:
 
Кога ќе ми текне дека завршив со школо,дека од понеделник веќе не сум ученик, ми се иде да плачам :( Навистина сум премногу блиска со децата од класот. Овие 4 години имаше и добри и лоши моменти. Секако само добрите ќе ги паметиме. Пуштивме солзи уште на предматурската, а осеќам што ќе биде во понеделник на матурската :)
Од класот повеќето ќе си останеме на истиот факс така да ќе се гледаме почесто, ќе продолжуваат собиранките и пријателството, но со тие што не се од нашиот град се повеќе ќе се оддалечуваме. Жално ми е кога помислам, ама како што спомна и некој пред мене ако сакаш со некој да си останеш пријател ќе си најдеш начин за да го сочуваш пријателството.
Ееее не осетив кога поминаа 4 години бе. :)
 
Krajot na makite i stradanjata bese u petokot na 18-ti (dobro za mene bese edna nedela porano), a vo ponedelnik (utre, 21-vi) ke bide krajot na site prekrasni momenti pominati ovie 4 godini so druzenje, zabavanje i ostali stvari. Znaci, mi ostanuva da uzivam vo tie posledni momenti, kako i da ja iskoristam poslednata sansa da napravam nesto sto ne uspeav da go napravam vo poslednive nekolku meseci.

Uste 24 saata do maturskata. Odbrojuvanjeto zapocnuva! 23:59:59,
23:59:58, 23:59:57...
 
шо знам,дали дека немав (скоро)ниту еден проблем со професори,и со сите стојам добро...мили ми се,што да правам,дел од мојот живот,не знам што ќе правам од денеска (понеделник),цел ден на располагање..(јас си знам зошто велам така)
Школските беа ок,и сеуште се...ама само ОК,ништо повеќе...едноставно не беа мој стил луѓе,но сепак се имав со сите! најмногу ќе ми недостига стариот клас(нели во втора се делиме),прекрасни луѓе!!! и најнормално класната,и двете класни де...шо ќе праам без них...уф леле :)
интересно е што се свестив дека е крај дури кога го видов таблото,кога се собраа едно 20 колешки(професорки) на мајка ми,некои ми предаваа некои не...фалеше само најважната од нив(мојот идол уствари,личност која многу ја ценам и на која и се восхитувам...) која што од оправдани причини како што успеав да разберам не можела да дојде...
Е работата беше коа си отидоа....не можев да ги сопрам солзите ( се чудев што ми стана)...
Петок,последен ден на школо...заврши 'класниот' час,и шетав низ празните ходници и ги гледав ѕидовите и вратите (побогу!!) и се трудев да не заплачам,да не наиде некој да не ме види....
Двете вечери од матурската(долго очекуваната матурска вечер)..поминавме суперишка,и на крај....ај да не заплачам пак... :(
6 часот наутро,бурна ноќ,денсавме до сеа,и сеа чекаме да дојде 7 часот и да одиме во школото,да заиграме едно оро на сред двор,на сред школо,да не запамети Свештарот по нешто барем ( не дека сме први што го прават тоа али ај...)
Јосифе можеш мирно да спиеш од утре,заминавме ние.... :( :( :(
 
NIppI напиша:
шо знам,дали дека немав (скоро)ниту еден проблем со професори,и со сите стојам добро...мили ми се,што да правам,дел од мојот живот,не знам што ќе правам од денеска (понеделник),цел ден на располагање..(јас си знам зошто велам така)
Школските беа ок,и сеуште се...ама само ОК,ништо повеќе...едноставно не беа мој стил луѓе,но сепак се имав со сите! најмногу ќе ми недостига стариот клас(нели во втора се делиме),прекрасни луѓе!!! и најнормално класната,и двете класни де...шо ќе праам без них...уф леле :)
интересно е што се свестив дека е крај дури кога го видов таблото,кога се собраа едно 20 колешки(професорки) на мајка ми,некои ми предаваа некои не...фалеше само најважната од нив(мојот идол уствари) која што од оправдани причини како што успеав да разберам не можела да дојде...
Е работата беше коа си отидоа....не можев да ги сопрам солзите ( се чудев што ми стана)...
Петок,последен ден на школо...заврши 'класниот' час,и шетав низ празните ходници и ги гледав ѕидовите и вратите (побогу!!) и се трудев да не заплачам,да не наиде некој да не ме види....
Двете вечери од матурската(долго очекуваната матурска вечер)..поминавме суперишка,и на крај....ај да не заплачам пак... :(
6 часот наутро,бурна ноќ,денсавме до сеа,и сеа чекаме да дојде 7 часот и да одиме во школото,да заиграме едно оро на сред двор,на сред школо,да не запамети Свештарот по нешто барем ( не дека сме први што го прават тоа али ај...)
Јосифе можеш мирно да спиеш од утре,заминавме ние.... :( :( :(
значи сепак излезе дека сме први што го направивме тој џумбуш,
се беше супер,весели лица,оро на сред школо...али беше убаво додека траеше,кога се појави директорката орото се прекина (најнормално),и започнаа урликања и свирежи,е тогаш се почувствував глупаво што бев дел од тоа...Али и тоа помина,ваљда ќе не изругаат добро кога ќе одиме по свидетелства и дипломи ( заслужено! морам да кажам) и така...неопишливо беше,повеќе бев среќна што го дочекав 'изгрејсонцето' со насмевка,отколку што го отворивме школото со свирки и со ора....После толку фалби за постигнувањата,успеавме да ги разочараме оние кои се гордееја со нас,се надевам дека за последен пат ќе ни прогледаат низ прсти...Проклетите пијаничишта од другата смена претераа,а и нашиве не беа нешто посебно....уф!
Јосифе,ќе ми недостигаш!!!!!Премногу!!!! :(
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom