Кошмари!

  • Креатор на темата Креатор на темата Скулгрл
  • Време на започнување Време на започнување

Скулгрл

Queen of the superficial::..
Член од
17 јануари 2006
Мислења
5.059
Поени од реакции
70
Возраст
36
Кошмар-по дефиниција сон кој предизвикува непријатни чувства кај личноста што спие. Најчесто се пропратени со чувство на страв, болка, паѓање, давење, смрт и слично.



Се поврзуваат со физиолошки болести како треска и висока температура, и со психолошки-како трауми или стрес. Најчесто се појавуваат без никаква причина.


Кошмарите можат да бидат толку интензивни и стресни, што предизвикуваат ненадејно будење и спречуваат повторно заспивање на одредено време.


Повремените кошмари се почести, но оние кои се повторуваат извесен период во некои случаи бараат и помош од стручно лице.



Ноќните мори, уште познати како pavor nocturnus, се карактеризираат со екстремен страв додека субјектот е во полусон и не може да се разбуди. Најчесто се пропратени со стенкање, тешко и длабоко дишење или врискање. Во поголем дел од случаите, личноста која доживува ноќна мора не може целосно да се разбуди, и по „епизодата“ продолжува со нормално спиење, без претходно да се разбуди. Оваа појава не се случува во РЕМ фазата (rapid eye movement).



Од мала скоро секогаш сонувам кошмари и ги доживувам истиве симптоми кои се погоре опишани. Чувството е одвратно, понекогаш е пропратено и со несоница. Финтата е што не знам „лек“ против кошмариве кои постојано ми се вртат у глава дур спијам, а верувам дека никој на форумов не ужива во сонувањето кошмари. Ваши искуства? (не мора детално прераскажување, благодарам :)) И што е најважно-ЧАРЕ?


http://en.wikipedia.org/wiki/Nightmare#_note-pmid11476655
 
Една од работите кои сум ги сонувал а ме преплашиле најмногу беше едно мало дете. Имено, си седев јас во некој кафич со некои (небитни во сонот) луѓе и дојде мало дете облечено во плав костум на палјачо. Толку многу ме преплаши детето (иако ништо не правеше, само си стоеше) што врескав и се разбудив препотен. Неможев долго после тоа да заспијам.
За чаре немам, ама за среќа и кошмари немам многу.
 
До пред некое време,имав кошмари.И тоа многу често.Сега поретко,речиси никогаш.

Нема некој лек за тоа.Едноставно мислам дека само од себе тоа си проаѓа.
 
Ne znam dali imate slusnato za sonovi koga ti doaga nekoj ( najcesto senka ) i te davi. Jas imav slusano kako luge se borele so takvi raboti no ne veruvav se dodeka...ne mi se sluci i mene.
vo mojat slucaj ne bese senka tuku bese ANGEL. Masko dete obleceno vo belo, so bel ten, bela vitkana kosa i kristalno plavi oci. Od nego izvirase zaslepuvacka svetlina.
_ pocna da me davi, a najcudno od se e sto vo sonot bev svesna i svesno razmisluvav za sonovite so senki sto gi imam slusano i kako treba da se spravam so niv. Prvo na sto pomisliv bese da zapalam svetlo no koga poglednav vo sijalicata taa bese zapalena.
Se obidov da se oslobodam no ne mozev, pocnav da gubam vozduh!
i na kraj edinstveno sto mi preostana bese da gi otvoram ocite...no kapacite na ocite kako da tezea po eden ton.
Ni sama ne znam od kaj dobiv sila no gi otvoriv ocite i koga se razbudiv bev vo istata polozba vo koja deteto me davese. Zedov zdiv i popoleka svetlinata koja ja gledav vo sonot pocna da se gubi...
Posle toa nekolku noki mi bese strav da zaspijam, no poveke nikogas angelot ne dojde...
 
само кога сум болен имам кошмари, најчесто завршуваат со смрт, агонија или пропаст.

Никогаш не сум бил болен повеќе од 4 дена ама понекогаш дури и ми е страв да заспијам.

Најчесто сонувам како одам кон некој ѕид и се повеќе и повеќе ми се одалечува и околу мене се е бело и се губам незнам каде сум и одеднаш едно големо око како се тркала и сака да ме згази, или пак како мува ми вади заби :pos: ама толку многу боли што ми иде да ја убијам ама несмеам затоа што врз мене има нешто и бла..бла.. да не ве замрам.

АМА СЕ Е ПСИХА!!!
 
Кошмари... Сум имал и такви ствари. Најчесто се вакви: Идам јас во некој стар град (куќите се од камен) и онака се губам од уличка во уличка влегувам и никако да излезам од градот. Се ова се случува ноќе. И така идам и доаѓам до една катедрала со тркалезен прозор и наеднаш од таму ислегува некаква сила и ме голтнува внатре. После се будам. Слично на ова е во некој градежен објект без прозорци и темно.
 
Од мала скоро секогаш сонувам кошмари и ги доживувам истиве симптоми кои се погоре опишани. Чувството е одвратно, понекогаш е пропратено и со несоница. Финтата е што не знам „лек“ против кошмариве кои постојано ми се вртат у глава дур спијам, а верувам дека никој на форумов не ужива во сонувањето кошмари. Ваши искуства? (не мора детално прераскажување, благодарам :)) И што е најважно-ЧАРЕ?


Kosmarite mozat da proizleguvaat i od podzemni zracenja. Treba da go proveris stanot ili kukata i da vidis na koe mesto imas podzemni zracenja. Ako ti e kaj krevetot (glavata, kaj so spies) togas najverojatno kosmarite ti se od toa.
 
Како мал имав ептен кошмари! И тоа се беа со духови, паѓање на нуклеарни бомби, земјотреси итн. Еден кошмар што имав уште го памтам, пред едно 4-5 години можда беше. Јас сам во дневната соба, се е темница невидена, ама пак се гледаше мебелот ова она. И ми се шеткараа врколаци позади мебелот, и такви ствари. Тоа е се што се сеќавам, многу беше страшно! И кога ќе се разбудев чекав да се раздени за да си легнам :)

Имав и уште еден кошмар кој многу често го сонував порано. Сеќавањето ми е многу матно, и не се сеќавам. Само знам дека кога и да се разбудев бев преплашен.

Ама немам сонувано кошмар веќе неколку години (пу пу, да не се урочам).
 
Кучиња ме прогонуваа извесно време, а јас демек, неможам да им побегнам...кошмар...ама ги нема веќе.
 
Кошмар-по дефиниција сон кој предизвикува непријатни чувства кај личноста што спие. Најчесто се пропратени со чувство на страв, болка, паѓање, давење, смрт и слично.



Се поврзуваат со физиолошки болести како треска и висока температура, и со психолошки-како трауми или стрес. Најчесто се појавуваат без никаква причина.


Кошмарите можат да бидат толку интензивни и стресни, што предизвикуваат ненадејно будење и спречуваат повторно заспивање на одредено време.


Повремените кошмари се почести, но оние кои се повторуваат извесен период во некои случаи бараат и помош од стручно лице.



Ноќните мори, уште познати како pavor nocturnus, се карактеризираат со екстремен страв додека субјектот е во полусон и не може да се разбуди. Најчесто се пропратени со стенкање, тешко и длабоко дишење или врискање. Во поголем дел од случаите, личноста која доживува ноќна мора не може целосно да се разбуди, и по „епизодата“ продолжува со нормално спиење, без претходно да се разбуди. Оваа појава не се случува во РЕМ фазата (rapid eye movement).



Од мала скоро секогаш сонувам кошмари и ги доживувам истиве симптоми кои се погоре опишани. Чувството е одвратно, понекогаш е пропратено и со несоница. Финтата е што не знам „лек“ против кошмариве кои постојано ми се вртат у глава дур спијам, а верувам дека никој на форумов не ужива во сонувањето кошмари. Ваши искуства? (не мора детално прераскажување, благодарам :)) И што е најважно-ЧАРЕ?
И јас имав кошмри порано.Многу беа грозни.Секогаш беа различни.Некогаш дури и сонував во продолженија.Потоа пробав да не спијам.Седев до 5-6 наутро.Одев кај моите во соба.
Прицина беа негативните луѓе околу мене.Постојано зборуваа за лоши работи,за умрени луѓе,за болести...
Кога почнав да го одбегнувам влијанието на тие луѓе врз мене се намалија и соништата, не беа веќе кошмари,ама сеуште беа напнати соништа.Кога пред неколку месеци целосно ги изолирав од мојот живот,кошмарите престанаа. Дури и сонував првпат во мојот живот,цртани ликови,куче и зајаче како си играат.
Тоа беше лекот за моите кошмари.Најди и ти што ти смета во текот на денот.Може не забележуваш,ама некои луѓе,преднети,лошо влијаат.
Спиј наопаку,стави ја перницата на другата страна од креветот.Или купи нова перница.Нова постелнина.Напрскај со омилениот парфем.Некој што те опушта.И не спиј повеќе од 8 саата.После 8 саата сигурно ке сонуваш кошмари.Мене вие финти ми помогнаа.Се надевам и тебе,а и на сите со кошмари.Ужасно е да се живее со нив,не само да се сонуваат.
 
Само на еден одвратен кошмар се сеќавам, и тоа беше единствениот пат кога екшли месечарев.

Сонував како надвор, на мојата уличка има некаква борба, експлозии, татнежи од куршуми, оган, мртви тела... Се чувствував како евреин во Втора Светска. :) И демек, татко ми се борел таму надвор, и осеќав толку одвратен страв од тоа што може да му се случи... И сега (во реалност) спиејќи сум станала од креветот, сум се упатила накај терасата од мојата соба што гледа накај улицата кај што била битката, сум се фатила за кваката од вратата од тераса и сум почнала да плачам. Сестра ми се разбудила и се извадила од памет, после веројатно ме разбудила, не се сеќавам.

Имав можеби 12 години и уште којзнае колку кошмари после тоа, ама овој одвратно добро го памтам, зошто ми остави бедно чувство со денови после тоа.
 
Кој е мојот најстрашен кошмар?

Кошмарите се дел од нашиот живот кој сакале или нејкеле,почесто или поретко,се присутни додека спиеме.. Кој е вашиот најлош кошмар?
Имате ли често кошмари?
Како се справувате со нив?
 
ауу,мноогу често иам кошмари,неколку пати се имам разбудено плачејќи,лиејќи крокодилски солзи
последниот кошмар на кој се сеќавам е дека иам како некоја жичка која ми ги држи забите,одвнатре,не како фиксна протеза,и таа жичка паѓа,ми паѓаат забите,ми тече крв...имало лошо значење и за жал значењето се оствари после една недела
а друг(сеа ми текна),пред некое време сонував дека баба ми умира,толку плачев,не можев да прекинам.се разбудив плачејќи.ама ми кажаа дека тоа е добро,коа сонуваш дека некој умира му го продолжуваш животот:)
 
На 23 декември кога Барселона изгуби од Реал, цела вечер не можев да спијам, и на крајот заспав и го сонував голот на Баптиста.
 
У последно време не ни сонувам усвари така се вика де...Веќе неколку години не се ни сеќавам на соновите ;) Иначе како мал сонував дека една дебела наркоманка ме брка со шприц низ зградите...И на крај на сонот татко ми ме крена у раце и се разбудив испотен цел уплашен
:)
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom