Кајгана психолог

  • Креатор на темата Креатор на темата FLiX
  • Време на започнување Време на започнување
Сакам да престанам да се опсесирам со здравјето и со сите најмали промени во работата на срцето. Тешко оди некако. Знам дека не може цело време да сум среќен и да се чувствувам супер но оние денови кога ми е тапа (мувла си ги викам тие денови) ме спуштаат и ми праат психосоматски симптоми - вртоглавици, потешкотии со голтање храна/апчиња (витамини), губење воздух (поретко) и сл.
Потсвеста и свеста се заебани работи, мора да си ги репрограмирам некако а да не трошам пари на психијатри и психолози, за антидепресиви не ни помислувам. И то...
Еден ден дааалеку далеку во иднината, кога навистина ќе ти дојде смртниот час, ќе ти биде криво шо толку време си потрошил на мисли и стравови од смрта наместо да се заебаваш зезаш и клецкаш женски.
Смртта не ти бега таа е сигурна, работа не треба да се грижиш или мислиш дали ќе те снајде. Но треба да се мислиш дали добро ќе го проживееш животот.
 
Ти сакаш да одиш во другата фирма или не?

Jas sekako deka sakam da odam ama imam premnogu ogranicuvanja i plus ne mislam nekoj sudbinata da mi ja kroi. Sakam srekjata da si ja probam mozebi ke bide.[DOUBLEPOST=1439536665][/DOUBLEPOST]
Jas sekako deka sakam da odam ama imam premnogu ogranicuvanja i plus ne mislam nekoj sudbinata da mi ja kroi. Sakam srekjata da si ja probam mozebi ke bide.

Znaci mu rekov na striko mi deka si najdov rabota i mi vika so srekja i ne mi trebash. Da si najdesh pari za taa x pricina. Doma ne mozam da se razberam razberija nema. Neznam kaj da odam
 
Последно уредено од модератор:
Некој начин да се ослободам од секојдневниот стрес? Секој божји ден се случува нешто помалку убаво и тоа влијае неверојатно врз мене а незнам зошто. Да видам прегазено животинче на улица, некоја сообраќајка, тепачка, да слушнам карање меѓу две лица, после тоа нема шанси да се смирам дури понекогаш морам и лек за смирување да земам. Пробував спортување, слушање музика, пишување ама се за жал е залудно.
 
Некој начин да се ослободам од секојдневниот стрес? Секој божји ден се случува нешто помалку убаво и тоа влијае неверојатно врз мене а незнам зошто. Да видам прегазено животинче на улица, некоја сообраќајка, тепачка, да слушнам карање меѓу две лица, после тоа нема шанси да се смирам дури понекогаш морам и лек за смирување да земам. Пробував спортување, слушање музика, пишување ама се за жал е залудно.
Извини дали можи да знам со што се бавиш?
Учиш, работиш ?
 
Некој начин да се ослободам од секојдневниот стрес? Секој божји ден се случува нешто помалку убаво и тоа влијае неверојатно врз мене а незнам зошто. Да видам прегазено животинче на улица, некоја сообраќајка, тепачка, да слушнам карање меѓу две лица, после тоа нема шанси да се смирам дури понекогаш морам и лек за смирување да земам. Пробував спортување, слушање музика, пишување ама се за жал е залудно.
Зависи каква музика си слушал, и како си спортувал :)
Ја би ти препорачал вакво нешто
Горе доле добро ти е објаснето овде......со тек на време ќе ти стане целосно јасно. (y)
 
Да, учам. Средношколец сум.
Не знам каков ти е животот ама се надевам ова што ти се случува е како резултат на некој лоши ствари. Сигурно.
Па сега во се гледаш лошо и затоа таков ефект има на тебе. Знам точно како се осеќаш кога пробуваш да ги тргнеш мислите од негатива, а не успеваш. Сум бил како тебе.
Работата е тоа што не си доволно исполнет. Значи немаш некоја ствар што би те кренало. Јас толку бев на дно што ако не превземев нешто ќе бев сјебан.
Како што кажа и самиот спортувањето, музиката и таквите ствари немат ефект на тебе па батали тоа.
Мој совет е да станиш на нозе самиот, прифати се што ти се случува и почни. За почеток ти предлагам после училиште, ракета надвор. Комуникација со било кој ќе те тргне од негатива. Кога ќе започниш комуникација со самото тоа го активираш и фокусираш мозокот на комуникација. Па така помалце време и простор ќе ти остане за негативни мисли. Пробај да бидиш повеќе со друштво.
Започни со ова па ќе ми кажеш каков ефект има. Се надевам дека ќе успееш да се средиш.
Поззз.. ;)
 
Имам една дилема што ме мачи... Често кога имам стресни ситуации се чувствувам анксиозно т.е се чувствувам изгубено, вознемирено и срање углавном. Цело време као да се редат работите една по една за да немам време да се опуштам онака. Првин проблеми со девојка па испити па сеа почнав нова работа и никако да се олабавам.

Проблемите со девојката се средија, положив испити, а работава сеа пред некој ден почнав и тазе е и не знам што да очекувам, како да ме плаши нешто што треба да се случи во иднина а автоматски не го уживам моментот што го имам.

Хипотетички да се средат сите работи и ништо да не ми фали што реално и не ми фали, како едноставно да ги резонирам посвесно работите и да не си ги ставам при срце зошто се осеќам и најмала работа може да ме вознемири.
 
Хелп плиз
Во последно време го замразив татко ми,значи ептен.Почна пре строго да се однесува,да сум учел оти че ме тепал бла бла,нема се најубо да ми купува и така натаки некој муабети.Значи да му противречам нешто малце абе готово сарма да можеше че ме напраеше.Секогаш на секоја најмала грешка ми вика,а јас ко че го видам тој да напрај грешка **ај ништо**.А јас да напрам некогаш дури че ми изнакара,а јас чутам.Чувствувам дека некош ако ми ги крени живците би му се изнаразвикал за шо проблем има и ако му се мава телку нека ме изнамава,од болка не плачам јас.Повисок сум од него за околу 6-7cm.За 1-2-3 години нема да можи ништо да ми прај,ама јас не сум беден ко него да се разбирам се со тепање.Некогаш посакувам и дома да не си дојди.
 
Хелп плиз
Во последно време го замразив татко ми,значи ептен.Почна пре строго да се однесува,да сум учел оти че ме тепал бла бла,нема се најубо да ми купува и така натаки некој муабети.Значи да му противречам нешто малце абе готово сарма да можеше че ме напраеше.Секогаш на секоја најмала грешка ми вика,а јас ко че го видам тој да напрај грешка **ај ништо**.А јас да напрам некогаш дури че ми изнакара,а јас чутам.Чувствувам дека некош ако ми ги крени живците би му се изнаразвикал за шо проблем има и ако му се мава телку нека ме изнамава,од болка не плачам јас.Повисок сум од него за околу 6-7cm.За 1-2-3 години нема да можи ништо да ми прај,ама јас не сум беден ко него да се разбирам се со тепање.Некогаш посакувам и дома да не си дојди.
Чисто сумлјам дека имаш 14-15 години и дека уште немаш сватено дека ништо лошо не ти мисли со тоа дека да учиш повеќе барем досеа не сум сретнал родител да мрази дете и да му мисли лошо,освен ако е пијаница или дрогираш па се изживува на тебе тоа е више друга работа.Мој совет е да седните ко другари и да си направите асален муабет и да си ги смирите кавгите зашто ако наставите за 2-3 години можете и посериозно да си е отерате работава до убиство,да се отпише од тебе ко син и сл :)
Поздрав
 
Хелп плиз
Во последно време го замразив татко ми,значи ептен.Почна пре строго да се однесува,да сум учел оти че ме тепал бла бла,нема се најубо да ми купува и така натаки некој муабети.Значи да му противречам нешто малце абе готово сарма да можеше че ме напраеше.Секогаш на секоја најмала грешка ми вика,а јас ко че го видам тој да напрај грешка **ај ништо**.А јас да напрам некогаш дури че ми изнакара,а јас чутам.Чувствувам дека некош ако ми ги крени живците би му се изнаразвикал за шо проблем има и ако му се мава телку нека ме изнамава,од болка не плачам јас.Повисок сум од него за околу 6-7cm.За 1-2-3 години нема да можи ништо да ми прај,ама јас не сум беден ко него да се разбирам се со тепање.Некогаш посакувам и дома да не си дојди.
Tи немаш проблем со твојот родител, имаш проблем со оформување на својата личност. Не знам реално колку години имаш, така да рандом ќе ти дадам совет што помалце да дремеш на социјалниве мрежи а што повеќе да се социјализираш надвор. Сакаш ти прифати или не, со тек на време ќе ти стане јасно. До тогаш ќе бидеш поделената личност тука на форумот што се претставуваш.
 
Не сум нашол како се вика состојбата кога човек е премногу сензибилен?Да се биде премногу сензибилен кога ќе направи грешка,иако ништо не е идеално,но кога се чуствува каење подолго време,осуда,зошто не го направив тоа место она,можеше да биде така,а не овака.
 
На крстопат помеѓу "Зошто ми е љубов,само за секс си ми" и "Неможам а да не пиздам ако не сме ексклузивни,у превод те сакам".
И сеа посесивност,љубомора,дури и бес понекогаш,а од друга страна забележувам дека немам апсолутно никакви романтични емоции за персоната во горенаведената ситуација освен оние за секс.
Сеа ако го залепе автобус пред куќа ќе ми биде криво секако,ама не гледам никаква иднина како пар.
И сеа дали јас незнам што сакам,или ова е само адолесцентската желба за секс?
 
Иам ниска самодоверба,се позатворен сум и приметувам дека живеам во минатото. Ептен со носталгија се сеќавам на се убаво што ми се случувало,а сегашноста и иднината ги гледам како се посиви. Хелп?
 
Иам ниска самодоверба,се позатворен сум и приметувам дека живеам во минатото. Ептен со носталгија се сеќавам на се убаво што ми се случувало,а сегашноста и иднината ги гледам како се посиви. Хелп?

Имаш цел? Ако немаш постави ја, зацртај го она што го сакаш и цели кон тоа, почни од сега, од моментов, направи план како да го постигнеш тоа, реагирај, животот ти се случува сега, нема реприза.
Со постигнување на сопствените цели ќе ја зацврстиш и самодовербата.

"The trouble is, you think you have time"

"Koга мислиш што да правиш со животот забораваш дека животот ти се случува во моментов."

"Live every moment to the fullest"
 
Последно уредено:

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom