Интуицијата од теолошки аспект

[shutrak]

Intuicijata vo teologijata najchesto se opishuva kako tivka nasoka odnatvre i odnadvor, ama koga na ova ke mu se dodade i filosofsko viduvanje, celata slika dobiva poširoka dimenzija.
Filosofite dolgo vreme se obiduvale da objasnat kako chovekot znae neshto bez da go izvede do kraj logichkiot proces. Ushte kaj Platon postoi ideja deka dushata ima vnatreshno seḱavanje na vistinata i deka intuicijata e nachin na koj taa ja prepoznavame.
Za Spinoza, intuicijata e najvisok vid znanje, neshto shto direktno ja otkriva sushtinata na rabotite bez jasni argumenti, kako svetlina shto ne se obiduva da te ubedi, tuku samo postoi.

Vo kombinacija so teoloshkoto razbiranje, intuicijata stanuva eden vid most medju čovekot i vistinata _ i racionalnata, i božestvenata.
Dodeka teologijata veli deka Bog ponekogash mu zboruva na chovekot tivko, filosofijata objasnuva deka chovekot ima vnatreshen kapacitet da ja percepira taa tivja poraka.
Nema potreba da se znae od kade doadja, dovolno e da se prepoznae.

Vo hristijanskata misla se veli deka vistinskoto razbiranje povekje doagja od srceto odkoku od razumot, a vo filosofijata chesto se povtoruva idejata deka intuitivniot uvid e moment koga racionalnite delovi od umot se povlekuvaat i ostavaat prostor za neposredno iskustvo na vistinata. Edno od najinteresnite gledishta e tokmu ona na Kierkegaard, koj veli deka vistinskata odluka _ moralna, egzistencijalna ili spiritualna _retko se pravi so chista logika.
Taa se pravi so skok, a toj skok e baš intuicija.

Vo islamot fitrata se dozhivuva kako vrodena chistota, a filosofski gledano taa e arhetipski instinkt za vistina.
Vo judaizmot dushata nosi iskra, a filosofite velat deka chovekot ima „noema“ _ vnatreshen pogled shto odi pod labaloto na logičkite komandni linii. I vo dvete oblasti intuicijata e priznata kako instrument za dopiranje do dlabochina shto logikata nekogash ne mozhe da ja otvori.

Koga ovie dva pristapi _ teoloski i filosofskiot _ se spojuvaat, dobivame slika vo koja intuicijata ne e kapric ili nagagadjnje, tuku rafinirana sposobnost.
Teologijata ja gleda kako dopir so Bozhjata mudrost, filosofijata kako neposredno raspoznavanje na vistinitoto.
Edna nasoka doadja od gore, druga od vnatreshnosta, ama i dvete se sretnuvaat vo momentot koga chovekot znae neshto ahto ne mozhe racionalno da go objasni, ama ne mozhe ni da go ignorira.

Zato intuicijata vo ovoj spoj stanuva eden vid egzistencijalno kompariranje. Ne e begstvo od realnosta niti strav ili žhelba maskirana vo osekjaj.
Taa e vnatresno „prepoznavanje“, neshto shto se javuva koga chovekot e iskren so sebe, smiren i otvoren.
I koga posle nekoe vreme ke pogleda nazad, chesto svakja deka tokmu toj tiviok mig bil najmudriot.

Автоматски споено мислење: денес во 14:30

,,,ajde vkluchete ja vashata intuicija za intuicijata od teoloshki aspekt,,,

 

[Пророкот]

Кај човекот, интуитивно е познато дека „мора да постои виша сила„ радо која нештата постојат или ради која се случува/се случило/ќе се случи „она„ или „она„.

Кај античките елински философи интуитивно било постоењето на Бог, небитно што сам Бог ним не им се открил како што и се открил на Јудеите, во човечки облик.

За Аристотел на пример, веќе било познато дека „...се‘ што е движено има свој двигател, а прв двигател е Бог, Кој самиот Е неподвижен...„.

Ваквото „видување„ на Бог е многу блиско до Црковното, но е и целосно идентично, оти не е „исто„ да се насетува Божјото постоење и сам Бог на ти/ни се објави „во живо„.

Но штом Бог „доброволно„ ни се објави, отпаѓа потребата за било какво па и интуитивно расудување за Божјото постоење.

 

[shutrak]

Но штом Бог „доброволно„ ни се објави, отпаѓа потребата за било какво па и интуитивно расудување за Божјото постоење.

,,,ne se postavuva tuka intuitivno odluchuvanje za toa dali Bog postoi,,,
,,,Bog postoi i intuicijata toa ne go negira,,,duri na nekoj nachin i go potvrduva,,,

Автоматски споено мислење: денес во 16:48

Кој самиот Е неподвижен...„.

,,,Bog e itekako podvizhen,,,
,,,toa se gleda preku negovite kreacii,,,kaj koi ne mozhe da se sretnat dve isti,,,

 

[teknuvalo111]

Od Jogin aspekt, so kriya jogata i nejno dolgo vezbanje se vleguva vo poleto na bozenstvenata mokj...Togas se ima duri i vizii koi doagaat kako citanje na idninata, pretcustvo, citanje misli..... no treba predavanje a seto sto e svetovno da se zivee vo mera, no celoacno so poistovetuvanje so semoknite vrednosti....

Doaga kako kombinacija na site ucenja no so golema verba, molitva i meditativna soatojba, vo dusata da se oseka lesnotija i predavanje kon bozenstvenata mokj...
Toa e sostojba na svest koga se sto se slucuva e vo optek na pozitivna i malku treperenje na bitieto, kako da se izrazam...iako delumno moze da se dozivee i so drugi alatki Yoga, vizuelizacii i razlicni alatki kako sto gi gledame sega inflienserite kako propagiraat, post, muzka so Megaherzi frekfencija....togas si vo takva sostojba na super intuicija i blagosoatojba... barem odprilika da se sozdade taa sostojba.... E sega od definitivno teoloski aspekt, neznam mnogu iskustva kako da ja prikazam... poveke od svetoven aspekt i Jogin...

 

[shutrak]

Od Jogin aspekt, so kriya jogata i nejno dolgo vezbanje se vleguva vo poleto na bozenstvenata mokj...Togas se ima duri i vizii koi doagaat kako citanje na idninata, pretcustvo, citanje misli..... no treba predavanje a seto sto e svetovno da se zivee vo mera, no celoacno so poistovetuvanje so semoknite vrednosti....

Doaga kako kombinacija na site ucenja no so golema verba, molitva i meditativna soatojba, vo dusata da se oseka lesnotija i predavanje kon bozenstvenata mokj...
Toa e sostojba na svest koga se sto se slucuva e vo optek na pozitivna i malku treperenje na bitieto, kako da se izrazam...iako delumno moze da se dozivee i so drugi alatki Yoga, vizuelizacii i razlicni alatki kako sto gi gledame sega inflienserite kako propagiraat, post, muzka so Megaherzi frekfencija....togas si vo takva sostojba na super intuicija i blagosoatojba... barem odprilika da se sozdade taa sostojba.... E sega od definitivno teoloski aspekt, neznam mnogu iskustva kako da ja prikazam... poveke od svetoven aspekt i Jogin...

Koga od joga aspekt se vleguva vo prodlabeni sostojbi na svest, chovek stvarno pochnuva da go oseka suptilniot svet kako neshto realno i prisutno.
Kriya yogata, kako dlaboka i disciplinirana praksa, gi otvora kanalite na dushsta, na intucija, na pretchustvo.
No niz teoloski poglед toa ne e nishto drugo tuku dopir so ona bozhestveno pole koe vo religioznata tradicija se objasnuva kako #_blagodat _ moment koga dushata se smiruva i se usoglasuva so visoki vrednosti.
Vo mnogu uchenja se kazhuva deka molitvata i meditacijata se dve poklopuvachki patishta kon istata svetlina.
Molitvata go otvora srceto so predavanje i doverba, a meditacijata go stishuva umot za da mozhe chovek da ja slusha tisinata vo koja #_Bog govori_#.
Koga dvete se praktikuvaat so iskrenost, nastanuva tokmu taa lesnotija sto ja opisuvas _ kako nezhno treperenje na bitieto, kako vnatreshna ravnotezha.
Teologijata togash stanuva jasna_
_intuicijata ne e samo psihichka pojava, tuku vnatreshen razgovor megju coveckata dusa i bozestvenata energija.
Zato povekjeto duhovni tradicii velat deka na chovek mu se dava vistinski pogled, pretchustvo, jasnosoochuvanje samo koga ima chisto srce, miren duhoven 0zivot vo mera. Togash intuicijata ne e nagadjanje, tuku vnatreshno vodenje.
Vo ovoj sklad medju molitva, meditacija i joginska praksa se sozdava eden vid _“svetol fokus”_, kade se e pokonektirano, pokompozitno i poispolneto. Toa e sostojbata kade se osekja blagosoatojba, kako ti sto kazha, i tokmu taa sostojba e najbliskiot opis do duhovniot mir shto go spomnuvaat svetitelite i mudrecite.
So drugi zborovi _ toa shto go opisuvas e univerzalna duhovna dinamika_koga chovek se predava, zhivee vo mir, vnimava na mislite, i koga se povrzuva so Bozhesntvenoto niz molitva i meditacija, togash intuicijata stanuva jasna, dushata lesna, a svetot naokolu nezhno usoglasen.