Како со папагали да дискутирам а не со луѓе.... Повторно истиот изговор - слободната волја...
Ок, еве ви го папагалски тогаш истиот пример и истото прашање:
Имаш педофил и имаш обичен човек. И двајцата се наоѓаат (хипотетички), во иста ситуација да злостават дете без никој да ги дознае. Педофилот го злоставува детето, другиот не, и покрај тоа што знаат дека никој нема ни да ги открие ни да ги казни! Ако слободната волја е причина да постои зло, тогаш дали оние што не се педофили немаат слободна волја? Дали слободната волја била причина за одлуката и постапката на педофилот?
Mnogi misle da je upravo to, što je Bog unapred znao za sve ovo, razlog da ga okrivimo za čovekov pad u greh. Videli smo da ga, uprkos tome, ne možemo smatrati odgovornim za stanje greha u kome se celo čovečanstvo nalazi. Naprotiv, mogućnost da se slobodno odlučimo ljubiti i vežbati se u pobožnosti, govori o tome da je čovek kriv a Stvoritelj nedužan.
Mnogi će se ovde upitati zašto je uopšte Bog stvorio anđele, čoveka i svet kada je unapred video haos, mržnju, bedu i nevolju koja će nastati zbog slobode odlučivanja? Nije li to bilo zlonamerno, obzirom da je Bog znao kakve će biti posledice takvog čina? Zar ne bi bilo bolje da sve to uopšte nije bilo stvoreno? Ta ista pitanja se pojavljuju u životu svakog čoveka. Naprimer u braku. Već na venčanju znamo da ćemo doživeti bol, razdvajanja kroz smrt, zato se kaže kod obreda crkvenog venčanja:
"dok vas smrt ne razdvoji" (ako ne dođe Isus pre naše smrti). Mi, iako to unapred znamo, preuzimamo tu bol na sebe jer verujemo da je takav život u ljubavi, pa makar i jedan dan (a četrdeset ili pedeset godina prođu kao jedan dan), bolji i radosniji nego li život bez ljubavi.
Ljubav koja je od Boga obogaćuje karakter, oplemenjuje dušu i nagrađuje nas preobilno za kušnje kojima smo izloženi u budućnosti i sadašnjosti. Postavlja se pitanje: ŠTA VIŠE VREDI? Oni koji su okusili ljubav, odgovoriće da se brige i nevolje koje prate ljubav ne mogu sa njom meriti.
Očigledno Stvoritelj, koji je ljubav, misli isto tako, jer nas je stvorio uprkos svemu. Odlučio se na rizik jer je bio uveren da toplina ljubavi nadvisuje gorčinu trpljenja. Vredniji je samo jedan dan ljubavi nego li apsolutna odsutnost ljubavi, a gde ima života ima i mogućnosti za ljubav. Osim toga, kušnje i bol traju na zemlji samo kratko vreme, dok oplemenjivanje karaktera onih koji su kroz stradanje postali savršenima traje večno. Kako god pogledali, moramo priznati da je čovek, zbog ljubavi, dragocen.
Bog je unapred video greh i propast u koju će svet upasti. Kada se to i dogodilo, nije planuo gnevom i sve uništio, kako bi to mnogi očekivali koji i sami tako postupaju kad im se dogodi nešto neugodno ili nepravedno. On je pokušao svojom ljubavlju i strpljivošću spasiti ono što se može, od strahovite propasti. On je verno i ozbiljno upozorio ljude i anđele na posledice njihove pogrešne odluke, ali nije sebi zatvorio put do našeg srca dok je pokušavao da nas vrati sa pogrešnog puta. Samim tim bi mogućnost za pravu ljubav bila zauvek izgubljena. Strpljivošću nas je pokušao dovesti razumu i ljubavi. Taj pokušaj je doživeo svoj vrhunac kada je poslao svoga Sina, koji je dobrovoljno položio život za sve nas. Sin je dobrovoljno i po vlastitoj odluci otišao u smrt. Nije ni pokušao da se brani, jer je, kako je rekao, došao umreti za grehe mnogih.
Sada On čeka i želi da svi dođu do spoznaje istine:
"koji hoće da se svi ljudi spasu i dođu do potpune spoznaje istine" (1. Timoteju 2,4); "Ne odustaje Gospod od izvršenja obećanja, kako to neki misle, nego vas strplivo podnosi jer neće da se iko izgubi, nego da svi pristupe ogračenju" (2. Petrova 3,9). Tako je Bog zamislio da se svi ljudi spasu, iako im je ostavio slobodu da mu se i ne obrate u pokajanju. Ipak, Bog je spreman i voljan primiti sve koji mu se obrate.
To što Bog toliko dugo čeka pre nego što počne suditi prestupnicima koji su upropastili Njegovo delo, samo dokazuje da je on Bog ljubavi, pun dobrote i strpljenja, i ne može se tako lako iznervirati kao mi ljudi.
!