Bratot
Стоик и Машкртник!
Pa sto ima tuka da se adaptirame koga bukvalno nasata industrija e bazirana na poluproizvodi sto realno ne nosi profit nitu pak razvoj pred se tehnoloski oti za vadnje hrom,bakar ili zelezo I niven izvoz za banalna cena kako poluproizvod e bukvalno osiromasuvanje na zemjata, a ona sto bese finalno da imavme finalno proizvodstvo go unistija delumno raspadot na Jugoslavija pa vojnite bosna,kosovo pa 2001 go napravija svoeto no imavme gotovo proizvodstvo na avtobusi-pa vo turcija I kina prodavavme, ponatamu porcelanka CIK imame I hemiska(imavme pardon) koja se meri po proizvedena H2SO4 ponatamu gradeznata operativa koja gi koristese tie metali kade bukvalno vrednosta im se multiplicira nad 7-8, I namesto ma go pokreneme toa proizvodstvo nie kupivme kineski avtobusi-nesto sto I vladatatgo prekrsi neli da kupuvame domasno no nee namesto poleka da se obnovuva toj potencijal I koristi...istiot e po sudskite prostorii.
Како и да земеш, без адаптирање на бараните стандарди, количини, нарачки, квалитет и сл. не можеш да произведуваш и извезуваш на други пазари.
Што се однесува до автобусите, делумно си во право, бидејќи од друга страна преку економските соработки се остваруваат и долготрајни политички врски. Како за споредба, Грција и покрај банкротот, набави огромен воен арсенал од Франција во вредност од деситици милијарди евра знаејќи дека француската воена индустрија е во голема криза, додека на Грција и требаше француската дипломатска поддршка во СБ на ООН, НАТО и ЕУ.
Velis da imame programeri-pa kakov kadar zamina od 98 pj do denes mislam brojkata e nad 25000 lica so vss pa I poveke I gi opravduvam kade ke programira, za koj ajde se pravea masini MZT I 11 oktomvri ama I toa e sjebano a pak elektrotehnikata ni e na nivo da nemame domasno proizvodstvo na fazomer I lemilo!!!
Па со влезот во ЕУ и во иднина треба да се очекува уште поголем одлив на стручни кадри. Тоа треба да има во предвид и не гледам проблем ние да инвестираме во висока технологија и да извезуваме не само технологија туку и “мозоци“, по примерот на Израел.
Имаме и успешни фирми како Микросам или делот на Сеавус МК, па ете имаме и фирма која прави графика за холивудски филмови и сл. значи тие го потврдуваат квалитетот и исплатливоста.
http://mikrosam.com/new/article/en/history/
Velis cista hrana I zemjodelie a ne spomnuvas kolku e zagadeno od skopje pa veles se do bitola plus tn organsko proizvodstvo dava pomal rod ponatamu poradi povisokata cena plasmanot e pod znak? I na kraj kraevi toj tip na zemjodelie bara strucni lica oti za da proizveduvas organski treba prven I zemjata I prirodata bukvalno da ja iskoristis na primer da gi koristis prirodnite predatori na x stetnik i.t.n
Очигледно никогаш не си бил на “зелен“ пазар во северно-западните европски земји да споредиш квалитет на земјоделски производи.
Скопје е урбано градско подрачје, деловен бизнис центар, а не земјоделски регион во кој би требало да се концентира земјоделско производство.
Немој да бидеш дефетистички и апатично настроен кога говориме за севкупниот потенцијал, можностите кои може да ги понуди Македонија.
Jas smetam deka mozeme I morame da se orientirame kon finalno oti ne sme fala mu na gospod retardirani I germanecot ne e nisto mg nistoto poveke od mene ili tebe, heh ako tajvan imase poluproizvodstvo za kina, isto I Juzna Koreja pa I Imperijata Japonija kade ke bea sega ako odea na poluproizvodi I sake.
Лични желби и замисли не секогаш се поклопуваат со исплатливоста.
За да се создаде производство на готови производи во Македонија, треба да постои по прво безцаринска унија во која би членувале и во/преку која би ги извезувале тие производи. Оти царината на готови производи е многу поголема.
Друга работа е цената на готовите производи и трошоците тие во целост да се произведуваат во Македонија, со оглед на пример на пониските трошоци што некоја фирма би ги имала во Бугарија (на пр.) вклучително со лесниот пристап до суровините кои ќе им бидат потребни.
Би можел да продолжам со набројување, меѓутоа немам толку време нашироко и надолго да објаснувам економски проблеми.
Mislam deka sega zasega ni treba energija ni treba bidejki e preduslov za. REALEN porast na GDP pa I izvoz na energija, zamisli kolku pari se frlija za propaganda za susenje mozoci I zaedno so SK2014 od 2007 ke dojdes do cifra od minimum 700 miliona-pari dovolni za start na gradba na Nuklearna centrala, sekako ke ima I krediti no barem eden problem ke se resese, a energo stability & price e eden mnogu vazen preduslov koj se kalkulira matematicki kaj korporativnite celnici odnosno dali stranskiot investitor ke izgradi hala za 300 vrabotuvanja(i mavanje lopati) ili cel kompleks za 3000 vrabotuvanja, kompleks so svoja kujna, doktori, svoe obezbeduvanje kompleks kade proizvodstvoto sigurno 100% ke bide BEZ STOP NITU ZASTOJ-EDNOSTAVNO TREBA ENERGIJA e sega namesto da gradat vakvi kompleksi se palime na montazni hali so 150-300 vraboteni.
Ова се лаички толкувања на корпоративните приоритети, за секој бизнис потребна е инфраструктура, комплекси на бизнис паркови со по 3-4000 вработени и не претставува некој енергетски захтев, колку што осигурување со обучени кадри и ниски ќирии на долг рок.
Нека се создадат кадри со јазичен бекграунд кој би ја покривал цела ЕУ, Русија, САД и Латинска па ќе видиш самиот како ќе се пројави интерес за создавање на регионално-глобални бизнис центри во Македонија, со услуги кои би опфаќале од консултации - техничка поддршка - сметководствено - финансиски - услуги и сл.
Вакви примери веќе постојат во разни земји на централно-источна Европа, Романија, Унгарија, Чешка и Словачка, Полска се одлични примери за тоа.