Легализацијата и имотно-правните проблеми

  • Креатор на темата Креатор на темата VMP
  • Време на започнување Време на започнување
So nasledno resenie sum oglasena kako naslednik na 20 m2 od stanot. Ostanatite 35m2 se na drugiot (so)sopstvenik. E sega toj me prisiluva da mu go prodadam mojot del po nekoja si cena sto toj si za zacrtal, a jas ne se slagam so taa cena. Vsusnost jas ne sakam toa da go prodadam. Kakva e postapkata? Ke podnese tuzba na sud? Sto mozam da ocekuvam i kako da postapam za da ne dojde do licitacija? Ili, okolu cenata - imam pravo sama da mu podnesam ponuda neli, ako ne ja prifati togas sto?
 
So nasledno resenie sum oglasena kako naslednik na 20 m2 od stanot. Ostanatite 35m2 se na drugiot (so)sopstvenik. E sega toj me prisiluva da mu go prodadam mojot del po nekoja si cena sto toj si za zacrtal, a jas ne se slagam so taa cena. Vsusnost jas ne sakam toa da go prodadam. Kakva e postapkata? Ke podnese tuzba na sud? Sto mozam da ocekuvam i kako da postapam za da ne dojde do licitacija? Ili, okolu cenata - imam pravo sama da mu podnesam ponuda neli, ako ne ja prifati togas sto?
ако не се сложите еден од вас да му плати на другиот ,тогаш решение е да се продаде станот со мегусебен договор и парите ке си ги одредите према квадратурата.
 
ако не се сложите еден од вас да му плати на другиот ,тогаш решение е да се продаде станот со мегусебен договор и парите ке си ги одредите према квадратурата.

toj ne saka nikakov meguseben dogovor - isklucivo toj saka da bide kupecot, a ne mu odgovara cenata koja sto mu ja nudam, pa sega me maltretira so toa deka ke odi na licitacija stanot, pa kako ja imam 20 m2 nikoj nema da gi kupi, pa ke padne cena, pa toj ke ja kupi polovinkata po uste popovolna cena bidejki ima prednost neli ( a cenata ke padne bidjki na prvata licitacija nikoj nema da se javi, toj nema ke ceka da padne cenata)
 
Pocituvani. Vo 2003 godina kupiv plac 500 m2 od vkupna povrsina 1860 m2, so kupoprodazen dogovor kaj notar uredno solemniziran i sproveden vo katastar, no poradi toa sto prodavacot pocina ne e napravena fizicka delba. Naslednici i se 4 nejzini deca (toa se vozrasni luge na koi jas ne im znam ni iminja nitu adresi na ziveenje osven na eden), megusebno skarani i nepodeleni so ostavinska postapka za drugi nekoi imoti ili pak se podeleni no za toa nemam soznanie, bidejki odbivaat sekakva komunikacija. Vo meguvreme napraviv kuka za koja blagovremeno podnesov elaborat za legalizacija, uredno i redovno plakam danok od 2003 navamu, no od opstina mi baraat soglasnost od sopstvenikot zatoa sto na imotniot list stojat dvete iminja, moeto i imeto na sega pocinatiot sopstvenik bez nikakva naznaka deka e pocinat i deka ima eventualni naslednici. Dali da izvadam dvizenje na imot ako toa da mi go resi problemot ili mozam sudski da baram fizicka podelba (kade, kako?) bidejki na naslednicite osven na eden koj mu znam ime i adresa no odbiva da dade bilo kakva informacija za sestrite? Ve molam za tocna postapka preku sud, zaradi toa sto nitu vo katastar nitu vo opstina ne mi dadoa nikakva informacija za toa kako gi resavaat ovakvite slucai koi veruvam gi ima mnogu. Blagodaram!:facepalm:
значи како што разбрав ако објектот е изграден на друг имот не може да се легализира ?само кај тие што местото гласи на република македониа ке можат да легализираат има куп случаеви каде не може лесно да се среди некои починати некои скарани и што со тој што вложил пари за да направи некое собиче за да го помине животот.
--- надополнето: 20 февруари 2013 во 17:35 ---
toj ne saka nikakov meguseben dogovor - isklucivo toj saka da bide kupecot, a ne mu odgovara cenata koja sto mu ja nudam, pa sega me maltretira so toa deka ke odi na licitacija stanot, pa kako ja imam 20 m2 nikoj nema da gi kupi, pa ke padne cena, pa toj ke ja kupi polovinkata po uste popovolna cena bidejki ima prednost neli ( a cenata ke padne bidjki na prvata licitacija nikoj nema da se javi, toj nema ke ceka da padne cenata)
ако он го даде станот на лицитација мислам нема право да учествува во неа,едино ако има некој близок негов човек да го земи па после тој да му го препише него така може.
 
Во 1966 година на државно земјиште од околу 500 квадрати е изградена семејна куќа, во судска постапка мислам во 1968 судот му признава дека куќата иако е изградена бесправвно е со поголема вредност од земјиштето и му се признава и одобрува да ја задржи и живее во неа (и влегува и во деталниот план) а земјиштето сепак останува државно но во негово владение (за кое си плаќа редовно давачки месечно). Во 1985 почина еден од сопружниците оставајќи две деца. Пред нова година едно од децата уплаќа (без консултаци, прашања или договор) пари за легализација (која постапка сите заедно ја терале 2 години) и сега тврди дека ради тоа се е негово, цел двор за цена од 30.000 денари. Таткото е стар не сака а и нема сили да се расправа па ми е прашањето дали ова земјиште иако е легализирано дури сега има делк и од мајката која почина без тестамент и дали пошто е и куќата и земјата создадени и користени во брак - има некој дел од мајчина страна која може да се побара.
 
пошто биле во брак(регистрирани)после смрта на мајката децата имаат право на дел од земјиштето но тоа е долга процедура сепак по судтси пад а тоа вреди време и пари.
 
Во 1966 година на државно земјиште од околу 500 квадрати е изградена семејна куќа, во судска постапка мислам во 1968 судот му признава дека куќата иако е изградена бесправвно е со поголема вредност од земјиштето и му се признава и одобрува да ја задржи и живее во неа (и влегува и во деталниот план) а земјиштето сепак останува државно но во негово владение (за кое си плаќа редовно давачки месечно). Во 1985 почина еден од сопружниците оставајќи две деца. Пред нова година едно од децата уплаќа (без консултаци, прашања или договор) пари за легализација (која постапка сите заедно ја терале 2 години) и сега тврди дека ради тоа се е негово, цел двор за цена од 30.000 денари. Таткото е стар не сака а и нема сили да се расправа па ми е прашањето дали ова земјиште иако е легализирано дури сега има делк и од мајката која почина без тестамент и дали пошто е и куќата и земјата создадени и користени во брак - има некој дел од мајчина страна која може да се побара.
Земјиштето не се легализира туку се приватизира. Легализација се врши на дивиградба а не на земјиште. Земјиштето се приватизира на име на оној на кој дотогаш било правото на користење на изградено градежно земјиште врз кое постои зграда а тоа секако било на оној на чие име е куќата. Така да нема никакви шанси земјиштето да гласи на име на тој што тврди дека е негово ако куќата претходно не била на негово име. Ако бивало така до сега мнозина ке плателе и ќе ги приватизирале дворовите на соседите.........
 
Така да нема никакви шанси земјиштето да гласи на име на тој што тврди дека е негово ако куќата претходно не била на негово име. Ако бивало така до сега мнозина ке плателе и ќе ги приватизирале дворовите на соседите.........
има куп закончинја :ако куката гласи на таткото или мајката земјиштето може да го приватизира на некој од децата доколку има согласност од самите родители.
 
Земјиштето не се легализира туку се приватизира. Легализација се врши на дивиградба а не на земјиште. Земјиштето се приватизира на име на оној на кој дотогаш било правото на користење на изградено градежно земјиште врз кое постои зграда а тоа секако било на оној на чие име е куќата. Така да нема никакви шанси земјиштето да гласи на име на тој што тврди дека е негово ако куќата претходно не била на негово име. Ако бивало така до сега мнозина ке плателе и ќе ги приватизирале дворовите на соседите.........
во право си приватизирање, е сега е моментот кој се уште не е сигурен дали се случи да детето кое платило на име на родител приватизација бара заради тоа да му се препиши цел имот, и родителот стар без желба да се распава кара - тоа и го направи. Дали законски на другото дете му припаѓа делот од мајката пошто тој имот беше во владение на нејзиноиот сопруг додека беше жива а и судската пресуда дека може да владее е во време кога беше во брак и жива и следните 20 години. Значи има ли тука таков дел (од мајка) иако е почината пред приватизација?
 
во право си приватизирање, е сега е моментот кој се уште не е сигурен дали се случи да детето кое платило на име на родител приватизација бара заради тоа да му се препиши цел имот, и родителот стар без желба да се распава кара - тоа и го направи. Дали законски на другото дете му припаѓа делот од мајката пошто тој имот беше во владение на нејзиноиот сопруг додека беше жива а и судската пресуда дека може да владее е во време кога беше во брак и жива и следните 20 години. Значи има ли тука таков дел (од мајка) иако е почината пред приватизација?
nemoze. Ne e logicno za edna privatizacija so koshta mn malce da mu se prepishe imot koj vredi so iljadnici evra. Edinstveno neshto so bi mozel da bara ( sinot) e da mu se nadomestat trosocite odnosno polovina od cenata shto ja platil za privatizacija i ostanatite zavisni troshoci. Vtoro, ako se napravilo legalizacija vo ime na roditel, toa znaci deka nekoj imal polnomoshno ili iskoristil tugja licna karta ( so prijateli ili kako i da e). Imotot posle smrtta na toj na cie ime glasi ( ako e tatkoto) se deli na tri, zenata i dvete deca. Dokolku zenata pocine, a imotot glasi na tatkoto, togas imotot se deli na dva dela, odnosno i drugiot sin ( toj shto ne platil) ima pravo na del!
 
sakam da prasam dali moze da se legalizira kuka izgradena na zemjiste koj ima drugi korisnici koi se vodat kako korisnici a ne sopstvenici.bes nivna soglasnost.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom