Баксуз, малер?

  • Креатор на темата Креатор на темата Мистичен
  • Време на започнување Време на започнување
ne veruvam deka postoi nekoi pravila za da izbegash od malerot.
Toa e cisto nashata svest. Kolku veruvash vo neshtata, tolku e pogolema verojatnosta da ti se slucuvaat.
Ete...Jas nosam premnogu dzidzinja na mene. Lancinja i belegzii... Gi cuvam poveke od ocite, bidejki tie me pravat posebna, megutoa ako malku nasetam deka neshto od niv mi drzi maler, go frlam najdaleku shto mozam bez oko da mi trepne. :P:P:P
 
Обично на малерите шо ме стрефуваат доста често си се смеам и не се фрустрирам и замарам многу многу, пошто нели, навикната сум све да ми иде наопаку.. ама некад коа ќе тргне.. нема застан... Најмногу ме фрустрира кога баш во моментот кога ќе помислиш дека не може да биде полошо - одма се докажува спротивното. Те стрефуе гром од ведро небо! Сеа знам дека увек може да биде полошо, прашање е дали може да биде подобро?
За мене Марфи е оптимист...

иначе не, луѓе не ми носат несреќа..
 
Понекогаш имам чувство дека сум голем баксуз и дека некои работи само на мене можат да ми се случат, но тоа е само во првите неколку моменти кога ќе ми биде нешто тешко да прифатам дека се случило и кога нешто преувеличувам.
Суеверна сум и имам некои работи за кои мислам дека кога ги носам ми носат несреќа. И се обидувам да одам против тоа, намерно ги облекувам, но се истото се покажува, очигледно така е.
 
Интересна тема.... до осмо имав школска, Верица и кога ќе и покажев ливче од кладилница обавезно фаќав па дури и на незапочнати утакмици знаев дека ми е фатено :) ама и имам еден комшија што ако го видам денот кога уплаќам па до последната утакмица дур да заврши обавезно губам..пример 6-7 утакмици стаени и на крај последната ја чекам 80мин во тек резултат 2-0 за моите :) иде типов... и за 8 мин резултатот 2-2 епа нема правда :)
 
Би рекол дека е тоа производ на нашата автосугестија која проклето добро си ја врши работата. А како доказ за тоа го приложувам последниот мој случај. Имено, во Кичево се качија околу 50тина студенти (претежно студентки), и една баба од 128 килограми. Само што ја видов во целата гужва помислив дека таа ќе седне до мене, и нормално, бабата без проблем (претпоставувам заради воената обука во камповите на ЦИА и отслужениот воен рок во Виетнам) успеа да стигне преку сите дечиња до местото покрај мене. С

Се почуствував како цртан лик стуткан во ѕидот и претопен во нејзината масивност. Епа ако тоа не е малер, баксуз, не знам што е. :toe:
 
Oд една страна верувам, од друга не :)
Верувам во ова зошто неколку пати ми се има случено една блуза да ми носи несреќа.. (барем во денојте ко сум ја носела таа блуза све ми беше испревртено наопаку)
А, не верувам во ова..па незнам ни самата како да објаснам зошто не верувам. Да, ќе речиме некогаш: еееее баш сум баксуз, ама тоа е само еден момент, една случка. Неможи цело време да си бакуз.
Чудни ми се тие сфаќања.. едноставно тогаш на пример кога си се одлучил да минеш пешачки премин надошле коли.. случајно било и токму ти си се погодил на тоа место.. можело да е и некој друг.
 
Сето тоа е производ на нашата автосугестија,но некогаш не е и лошо и тоа суеверие кога знаеме дека позитивно влијае на нас,односно на нашата свест и подсвест...Лично не верувам во такви работи и секогаш од прво верувам дека ќе биди се како што сакам,па затоа и не ми требаат такви дополнителни работи за да го "поништам" баксузот и да си ја предизвикам среќата...
 
А дали е баксуз да пратиш пријава за испит меѓу првите (ја ја пратив негде на 1-ви јуни) и да одиш на испит и да ти речат ти ја изгубивме пријавата или донеси друга или во септември, а за друга пријава да донесам плус 300 денари да платам, а у мене имав само 200 денари што земав за џепарац за 2 дена...... јебем им факултет, во администрација изглеа бутнале луѓе со 4-то одделение па ги изгубиле пријавите, не само мојата туку и на 20 души...... ц ц ц
На кој факс си, мислам дека ссме на исти и мене ми ја изгубија така пријавата :smir: па морав да се карам таму :vozbud: и на крај ја најдоа.
Иначе верувам во сопствениот инстинкт иако понекогаш знае да забошоти и да отсуствува при дешавки на важни малерозни ситуации
 
Себеси не се сметам, но да, сум сретнала такви луѓе, но не затоа што јас сум ги окарактеризирала како такви, тие и самите си знаат поради секојдневните случки. Не знам колку е оправдано некој да се окарактеризира како таков, можеби некого среќата го служи поевќе, некого помалку, но да се нарече малер апсолутно за се, е многу лоша работа(и смешна), но ете..Јас никого не сум нарекла така прва, но сум приметила дека има вистина во тоа кај тие кои така ги карактеризираат или пак самите си се нарекуваат:pos2: не знам зошто ни како, но сепак има нешто :)...Себеси, фала Богу досега не би можела да се наречам така, но ми се има случено да таква личност ми влијае негативно за прилично важна работа, но тоа е релативно, секако дека јас потсвесно така ќе го оправдам крајниот исход ако не бил онаков каков што требало и сум сакала да биде:)

А за таквите, нека ја слушаат песна против малери од бајага:pos2:
 
Ха,како што постои среќа постои и басуз,малер.Тоа нормално сите сме почувствувале како е(посебно ние што уплаќаме спортска)и ќе го има.Има едно девојче што го познавам,нема час физичко да помине а некој да не ја лупне по глава со топка,е оа е малер.Тоа многу зависи од другите личности,ситуацијата и настаните но постои и има некои кои постојано го чувствуваат.А многу нервози создава тоа малерот.На пр спортска најголемиот број загуби е поради 1 промашен од седум-осум натпревари.Тоа најверојатно е затоа што тој што уплаќа има одредено позавање,неможе онака да уплатиш.Ама потоа доаѓа малерот и...губиш повторно заради таа скапана 1!
 
Би рекол дека е тоа производ на нашата автосугестија која проклето добро си ја врши работата. А како доказ за тоа го приложувам последниот мој случај. Имено, во Кичево се качија околу 50тина студенти (претежно студентки), и една баба од 128 килограми. Само што ја видов во целата гужва помислив дека таа ќе седне до мене, и нормално, бабата без проблем (претпоставувам заради воената обука во камповите на ЦИА и отслужениот воен рок во Виетнам) успеа да стигне преку сите дечиња до местото покрај мене. С

Се почуствував како цртан лик стуткан во ѕидот и претопен во нејзината масивност. Епа ако тоа не е малер, баксуз, не знам што е. :toe:

Си и "автосугестирал" на бабата да седне до тебе? :):)

Стравот не прави суеверни,а пак коинциденциите и психата не прават да се плашиме.
Некогаш нема да ја направиме типичната рутина пред испит/натпревар или слично,а баш ќе се погоди (значи не случајно,туку пред се баш зашто ни текнало дека не сме ја направиле рутината или пак други X фактори) да бидеме тапа/паднеме/изгубиме.

И се создава стравот,кој е основа за суеверието.
И иако јас не откривам топла вода и го знам ова,сепак за некои работи сум суеверен.

Бидејќи кога ќе треба да направам некоја рутина,пред испит да речеме,разумот иако вика не мораш,сепак сфаќам дека ништо нема да изгубам ако ја направам.
А може и не е до мене,заради рутината сум положувал испити :)
 
Јас ептен сум малер. Таман решив да се кандидирам за пратеник ги укинаа патните трошоци... :vozbud:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom