Археолошка реконструкција на етногенезата на Словените

  • Креатор на темата Креатор на темата Bratot
  • Време на започнување Време на започнување
N

Kako sto pisi vo prethodniot tekst,najran voopsto otkrien ostatok od Sloveni e eventualno od Tripolskata kultura,i onie ostatoci koi se pronajdeni na Dunav,koi bile vek i pol postari nego tie vo Ukraina. (da dodadam deka totalno bi se soglasil so Curta,koj veli deka tatkovinata na Slovenite e na Dunav,a ne vo mocurishtata vo Ukraina,i deka Vizantiskata Imperija go izmislila terminot Sloven)

Дали има направено компаративни изучувања со пронајдоците од македонскиот неолит?????????? мене како лаик и вака од голо око доста артефакти ми се во најмала рака идентични, особено споредувајки ги деталите како и средновековните секавања за истите....

дали тие научни кругови вршат генерално истражувања(семинари, симпозиуми, состаноци) или СЕКОГАШ СЕЛЕКТИВНО СЕ ВРЗУВААТ ЗА ОДРЕДЕНА ТЕРИТОРИЈА? имаме ли материјали за заеднички заклучоци
 
Земја на 7 реки позади големото море. Да не има некој претстава за која територија станува збор?
 
POLYBIUS:
"...The rule of the Macedonians in Europe extended only from
the lands bordering the Adriatic to the Danube
, which would
appear to be no more than a small fraction of the continent...."

BOOK I
 
I ova:

У новијој славистици оживљава интересовање за једну од најстаријих хипотеза о прапостојбини Словена дунавско-панонску (балканску) хипотезу, која се почетком прошлог века заснивала искључиво на летописном податку из XII века (Повест о минулим годинама) о томе да су Словени у давна времена насељавали простор Угарске и Бугарске пре него што су се одатле поједина словенска племена (Моравци, Чеси, Бели Хрвати, Срби, Хобутани, Лахови, Љутићи и др.) доселила на нове територије, на којима су нека трајно остала. Пошто тај податак није имао јачу потврду из неког другог извора, хипотеза која се на њему заснивала временом је маргинализована као неаргументована и без. научне веродостојности. Међутим, у савременој славистици (нпр. у радовима О. Н. Трубачова, В. П. Кобичева, Л. Трбуховић и др.) та стара идеја почела је све убедљивије да се оснажује лингвистичким, историјским, етнографским и другим аргументима. Тако се, на пример, скреће пажња на сличност назива племена Венета са северног Јадрана (упор. данашњи назив за Венецију) и једног од словенских етнонима - Венеди, а посебно на чињеницу да се у поменутом летопису експлицитно каже да су се Словени звали Норци (док су живели на Дунаву), а да више античких извора помиње уз Ските и народ Неури, док је историјски познато да су у IV веку пре Христа Келти разорили провинцију Норик у горњем Подунављу (већина савремених слависта узима као извесно да је прасловенски језик средином првог миленијума пре Христа био формиран). Не зна се тачно шта је било са становништвом Норика: да ли је страдало, или је асимиловано, или се распршило на разне стране пред келтском најездом, или се одселило у одређеном правцу. Није поуздано утврђена ни етничка припадност становништва Норика; претпоставља се даје могло бити северноилирско или етнички мешовито. Интересантно је да се и известан број хидронима са подручја горњег и средњег Подунавља (нпр. Дунав, Мура, Тиса и др.) среће на словенском североистоку у облику деминутивних и хипокористичних изведеница, што би сведочило да су у евентуалним словенским сеобама са Дунава преко Карпата називи неких река могли бити пренети у нову постојбину. У области етнографије занимљиво је, на пример, то да у белоруском фолклору има доста песама о Дунаву, иако је Белорусија удаљена од Дунава. Археолог Лепосава Трбуховић допушта могућност да су Панонци из I в. н. е., које описује Дион Касије, заправо Словени, а познати руски слависта О. Н. Трубачов подупире подунавску хипотезу о прапостојбини Словена резултатима нових етимолошких истраживања. Идеја о подунавској прапостојбини Словена подразумевала би закључак да су словенске сеобе на југ у VI веку заправо биле сеобе у правцу из којег су Словени десетину векова раније отишли на север, уз могућност да неки никада и нису напустили територију старе постојбине. Другим речима, хипотеза о подунавској прапостојбини Словена не мора бити неспојива са неким другим хипотезама ако се има у виду да се територија прапостојбине могла у далекој прошлости и знатно мењати, тј. ако се претпостави да су постојале две прапостојбине Словена. Подунавска прапостојбина је у том случају могла претходити некој каснијој.

Znaci i vo tekstot se spomnuva deka Belorusite imale mnogu foklorni pesni za Dunav,iako Belorusija ne se naogja na Dunav.

So called ”Upper-Danubian” theory claims that the place of origin of the Slavs was at the area of South-East Europe, at the Danube region (35).

On the basis of a detailed study of the linguistic researches, which were recently summarized in the work of O .N. Trubaèev (47), he suggests that the place of origin of the Slavs was Central Europe, the region of Panonia and to the North of the Danube, where the original agricultural tribes separated in the 3rd millennium BC. Therefore the question arises whether this may be confirmed by archeological cultures. It seems to be an extremely complex and critical task for the Slavonic and Slovak archeology. At the 9th Congress of Slavistics in Kiev when I presented the opinion that some experts search for the roots in prehistoric times I was responded by the disagreement of O.N. Trubaèev, who attracting the attention of the participants presented the conclusions mentioned above. Therefore I started to study and think about the possibility to support the ideas by archeological cultures and in so doing to support or disprove these conclusions.

The development of the Danubian type was influenced mainly by Subroman cultural environment of the Central Danubian region. Discovered objects from Southwestern Slovakia, Southern Moravia as well as the oldest pieces of ceramic in Bohemia and Southern Poland enable experts to track this type of ceramic as far as to the 6th century when it independently developed simultaneously with the Prague type (76). It means that the existence of the ceramic of the Danubian type and its time location clearly show that the ceramic of the Prague type in Central European environment is not the only oldest manifestation of material culture of the early Slavonic historical period.

Kako sto rekov,Dunavskata keramika e postara od Prashkata.Eve i za toa potvrda.

Znaci Rusite ekstremno ja favoriziraat ''Dunavskata teorija'' i imaat svoe objasnuvanje okolu toa...
 
:tv:

http://ru.wikipedia.org/wiki/Славја...B0.D1.8F_.D0.B2.D0.B5.D1.80.D1.81.D0.B8.D1.8F

Летописнаја версија
Авторы средневековых русских летописеј считали, что часть славјан после всемирного потопа пројавлјала себја рјадом с Иллириеј (побережьем Адриатического морја). В изложении «Повести временных лет» послепотопные событија предстајут так:

Istoto ovde: :tv: :helou:

 
Да се надоврзам на постот на Крис, има одредени тези од познавачите на тој дел од историјата дека Троја е некаде во тој дел од Балканот.

Јас имам впечаток, со исконструираната божемна Троја во Турска дека некој сака да ги помеша лончињата и одредени историски вистини да се сокриат.
Постојано имаме такви околности кога сакаме нешто повеќе да дознаеме за историјата на тој голем народ, втор по големина после Индијците.
 
Срамежливо активирање на темава, за да не одговараме на секоја тема посебно.
 
За време на последното мини ледено време (10-12 000 год. пр. н. е.) подрачјето на Северна Европа (некаде се до половината од денешна Германија) било покриено со снежен прекривач со длабочина од 100-тина метри. Кој можел да живее таму?
После пропаѓањето на Атлантида и отворањето на патот на Голфската струја кон Север, настанало под нејзино влијание топење на тој леден прекривач (уште еден допринос за големиот потоп). После повлекувањето на водите и сушењето на земјиштето почнало постепено доселувањето на нови жители на тие простори од југ (тоа траело можеби неколку илјади години). Така што е логична тезата дека сегашниве северно и средноевропски земји се населени од народ кој дошол од јужна Европа односно од Балканот. (затоа и кај нордиските народи имаме презимиња што завршуваат на сон (син), односно како пример : Ериксон (син на Ерик : Ерик-сон)
 
Samo da napomenam deka ''Knigata na Veles'' e proglasena za lazhna,t.e. nema vrska so vistinskata istorija na Slovenite.

Srbolegenda postavi prasanje koja e taa zemja pozadi 7 reki,toa e Kazahstan,no site ovie teorii bea bea nikakva osnova,i normalno bea favorizirani vo tekot megju dvete svetski vojni i Germanskata ekspanzija na Istok,za navodno da gi premesti Slovenite sto podaleku i podaleku...
 
I ova:
http://ru.wikipedia.org/wiki/Славја...B5_.D0.BD.D0.B0.D1.85.D0.BE.D0.B4.D0.BA.D0.B8

Pred Hristijansko Slavjansko pisuvanje:

Среди авторов, занимавшихсја данным вопросом, можно выделить М. В. Ломоносова[источник не указан 221 день], польского исследователја Тадеуша Воланского (1785—1865 гг.), Е. И. Классена (XIX в.), Г. С. Гриневича и В. А. Чудинова. Последние причислјали к памјатникам «славјанских рун» самые разные системы письма — в частности, этрусские надписи, надписи критским письмом и др., при этом чтенија знаков изобретались заново.
 
Malku aktiviranje :kesa:

Spored Bugarite:http://bg.wikipedia.org/wiki/Праславјански_език

В с'временнта наука е обштоприето становиштето, че оформјането на славјаните като отделен етнос е маркирано от појавата на т.нар. Лужишка култура в началото на 13 век пр.н.е. на територијата между Висла и Одра в днешна Полша.

Vo sovremenata nauka e opsto priznato,deka formiranjeto na Slovenite kako oddelen etnos (grupa) e markirano so pojavata na takanarecenata Luzicka kultura (od Biskupin) vo 13 vek pr n.e. na teritoriite pomegu Visla i Odra vo deneshna Polska...
 
Сум бил во Бискупин пред 3 години.

Локалитетот се состои од дрвени колци, заграден простор околу кој има водна површина по теркот на замоче, внатре дрвени колиби од германски вид и примитивни орудија за обработка.
Имам и слики кои можам да ги прикачам, меѓутоа верувајте ми на зборот, не вреди.

Самиот факт од кога датира, се коси со целата теза за преселбата.
 
Spored Mario Alinei, moze da se pretpostavi deka Slovenite se vsusnost Trakijci...
http://www.continuitas.org/texts/alinei_interdisciplinary.pdf

Alinei stava hipoteza deka Trakijcite navodno formirale Slovenska grupa ...

Mario Alinei isto taka veli deka migracijata na Slovenite e ''totalno absurdna''...

Istotaka toj veli:


(2) The absence of any memory of the ‘arrival’ of the Slavs in the Slavic written or oral
record “may be an indication of their (and their ancestors!) original stay in Central
Oriental Europe in large numbers” (idem, 206).

Otsutnost na nekakva memorija za ''migriranje'' na Slovenite vo Slovenskite pisani i usmeni podatoci ''moze da bide indikacija na nivnoto (i nivnite predci) originalno ostanuvanje vo Centralna Evropa vo golem broj''.


(3) Both in the oldest, 12th century Russian chronicle (the so called “Narration of the
past times”) (Conte 1990, 9), and in the oral tradition represented by Russian byliny, the
permanence of Slavs on the Danube is remembered (Trubaev 1985, 204-5). “What
else, if not a memory of the old stay on the Danube, appears [...] in the old songs about
the Danube among the Eastern Slavs who, it should be remembered, never lived on the
Danube [...] during their written history and never took part in the Balcanic invasions of
the Early Middle Ages” (ibidem). More over, already B.A. Rybakov had maintained
that the history of Eastern Slavs began in the South (idem, 225). The Middle Dneper
area remains important, but “it is not excluded that in some previous period [...] [it] was
only a [peripheral] part of a greater and otherwise shaped territory”. This would be also
confirmed y the high percentage of anthropological Mediterranean types among Eastern
Slavs and Poles (idem, 225, n. 20). In fact, in the middle of the first millennium the
Right Bank Ukraine must already be a part of the periphery of the ancient Slavic area (idem, 242).

--- надополнето ---

Nekoi istrazuvaci priznale prisustvo na Sloveni vo Trakija i Ilirija poradi prisustvoto na Slavjanskite toponimi kako Vulka, Vrbas, Tsierna e Pathissus:


(4) Many scholars have anticipated Truba ev’s thesis: Budimir, supported by numerous
ex-Yugoslavian scholars, claimed a greater proximity of Ancient Slavs to the Balkanic
region than traditionally thought; Kopitar sought the Proto-Slavic homeland on the
Danube and in Pannonia; Niederle admitted the existence of Slavic enclaves in Thracia
and in Illyiria already at the beginning of our era; and both Niederle and Šafárik
considered as Slavic terms like Vulka, Vrbas, Tsierna e Pathissus (s. further) (idem,
223, 227, 229).

--- надополнето ---

Slavo Ilirskiot isoglos:

(7) Truba ev then underlines the importance of the contacts between common Slavic
and the different IE linguistic groups, and of the respective isoglosses (often, however,
without being able to exploit them owing to the traditional chronology!):
(a) The Slavo-Latin isoglosses, appearing in the social sphere (Lat. hospes ~ Slav.
*gospod, Lat. favere ~ Slav. *gov ti), in the construction terminology (Lat. struere ~
Slav. *strojiti), in that of landscape (Lat. paludes ~ Slav. *pola voda); of agriculture
(Lat. pomum < *po-emom ~ Slav. *pojmo (Russ. pojmo ‘handful’) (idem, 216. And see
also 217: grn , kladivo, molty). Within the PCT these isoglosses can be dated, at the
latest, to the beginning of Neolithic, when the contacts between the ‘Italid’ culture of
the Cardial/Impresso Ware on the Adriatic Eastern coast and the South Slavic Star evo
culture were certainly very close.
(b) The Slavo-Illyrian isoglosses (Doksy, Czech place name, Daksa, Adriatic island, and
Hesichius’ gloss: Epirotic dáksa; Dukla, mountain pass in the Carpatians, Duklja in
Montenegro, Doklea (Ptolemy); Licicaviki, Polish tribal name, to be compared to Illyr.
*Liccavici (Illyr. anthroponym Liccavus, Liccavius) and Southern Slavic place name
Lika (Truba ev 1985, 217-8). These isoglosses can be better explained in the light of the
PCT, as from this vantage point the Illyrians were not only a people contiguous to the Slavs, but , later, they also formed an elite group that dominated a part of the Southern
Slavic territory for a period
.
(c) Slavo-Iranian contacts, which, as we have seen, according to Truba ev should not
precede the middle of the 1st millennium (idem, 241).
(8) Criticizing the excessive restriction of the earliest Slavic area Truba ev finally
recalls Brückner’s humorous warning: “Don’t do to anybody what would not please
you. The German scholars would love to drown all the Slavs in the Pripet swamps, and
the Slavic scholars all the Germans in the Dollart […] – a quite pointless endeavour:
there would not be enough room for them; better drop the matter and don’t spare God’s
light for either of them” (idem, 206).

Mislam deka ovie tekstovi treba da se prevedat...Aj da vidime sto ke recat Pan Slavistite posle ova :)

... deka Ilirite ne bile samo granicni luge, no podocna tie formirale elitna grupa koja dominirase na del od Juzno Slovenskata teritorija...

The Slavic postglacial area would then form a kind of triangle, the Southern corner
of which would correspond to Macedonia, the western frontier of which would pass
along the Italid Dalmatia, and delimit the rest of ex-Yugoslavia, Hungary, ex-
Czechoslovakia, and Southern Poland, and the Eastern frontier of which would delimit
Bulgaria, Romania, Western Ukraine, Belorussia and parts of Middle Russia.

Za navodnoto Slavjansko poteklo na Trakijcite:


A final remark: Herodotus, as is known, describes the Thracians as the most
numerous people after the Indians. Mallory comments that it is a “sad irony” they “have
left no modern descendant of their language” (Mallory 1989, 72). But is it really so?
First of all, if it is hard to admit that a numerous people might completely extinguish, it
is even less likely that this pre-existing people would have left no traces in the
archaeological record. And since, as we have seen, the demographic explosion of the
Slavs must be placed in Neolithic, we could then advance the hypothesis that Thracians
was the name that Herodotus gave to the Slavs, owing to the fact the Thracians were
one of the most powerful and representative elites of Slavic speaking Eastern Europe,
seen with Herodotus’ inevitably colonialist eyes
. In a first approximation, then, the
Thracians would appear to be a Southern Slavic geo-variational group, out of which
came a Bronze age elite, first dominating then extinguished.

This hypothesis could be further developed and refined in the light of the results
of research on the Thracian language which, with the caution due to the scarcity of
materials, can be so summarized:
(1) Thracian is an IE satem language, like Baltic and Slavic;
(2) as discovered by Truba ev (see above), Thracian place names show a surprising
similarity with the Baltic ones;
(3) in some cases, however, Thracian affinities seem stronger with Slavic: the Thr.
place-name suffix -dizos e -diza, for example, to which the meaning of ‘fortress’ has
been attributed on the basis of the comparison with Gr. tekhos ‘wall’ (IEW 244), has a
much closer counterpart in the metathetic forms of OSl. ziždo, zydati ‘to build’ zyd,
zid ‘wall’, than in the Baltic ones (also methatetic), meaning ‘to form’. And the
vocalism of the Thr. river name Strymn and place name Strym seems closer to Pol.
strumie ‘brook’ and OSlav. struja ‘stream’ than to Latv stràume ‘stream’ (IEW 1003).
The most plausible hypothesis would be then that Thracian was a conservative type of
Slavic, still preserving Baltic features and spoken by a peripheral group of Southern
Slavs, somehow parallel to the Northern peripheral Balts (following the geolinguistic
well-known rule, according to which the center innovates, and the periphery preserves).

:) Mojot prv dolg post :)

Aj da vidime sto ke recat sosedive na ova :)
 
И зашто така култура на траки и словени била толкова различна?! :)
Да не зборуваме как се разликуват траките от словените ... во сите други сфери ...
Само един от многуто пример да ти дадам - траките обработвали злато фино со голема прецизност, а словените изобшто таква нешто не познавали...
 
Доаѓањето на Словените е во 6ти век и е потрдено од многу автори од тоа време.

Кај новокомпонираните експерти една од главните теми на себеисмејувањето е еден детал од хрониката на императорот Маврикиј каде што ја опишува вештината на Словените да пливаат под вода со трска. Најверојатно тој добро ги запознал Словените затоа што неговите хроники сведочат дека целиот свој живот се борел со Словените, така што, во зимата 602 година кога ги пратил војските да го спречат нападот на Словените преку замрзнатиот Дунав, војската се побунила убивајќи го подоцна. Значи, доаѓањето на Словените претставува посебна инспирација на внуците на Аминта III при што прават разни мистификации како воопшто Словените успеале да патуваат толку далеку; како го поминале Дунав и сл. Најверојатно многумина Дунав го поминале по мостови, зашто уште I век Рим градел мостови на Дунав. Аварите во V век кај Белград исто така изградилe мост на Дунав. Покрај тоа го преминувале и со разни типови бротчиња, со сплавови на истиот начин како што пред нив го сториле тоа Готите, Хуните, Аварите и малку подоцна Бугарите. Во IV век Вандалите тргнале негде од денешна Унгарија, ја поминале цела Германија, цела Франција, цела Шпанија, преку Гибралтар, половина Северна Африка и дошле до Картагина - (денешен Тунис) и од таму го нападнале Рим, го ограбиле и се вратиле назад имајќи потоа уште сто години цивилизација. Денес никој не знае каде се Вандалите. Во историјата тоа време е познато како Големата преселба на народите.
Пристигнувањето на Словените и борбата со нив се запишани во хрониките на Византиските императори: Анастасиј (491-518) (кој прави огромни крепосни ѕидови за одбрана од нив, подоцна наречени "Крепости на срамот"), Јустин I, Јустинијан, Тибериј, Маврикиј, Фока, Ираклиј, Костан II, Јустинијан II.
Населувањето на Словените е запишано од хроничарите: Константин Багранородни, Теофилакт Симоката, Евсевиј Кесариски, Псевдо Маврикиј и од многу други непознати автори. За сите тие настани наоѓаме сведоштво и кај Чудата на Св.Димитриј. Познати се стотици датуми кога е напаѓан Цариград, Солун, Пелопонез, Белград, Сплит. Самите Византиски автори зборуваат за словенизацијата на Балканот до Пелопонез, така што не е клучно прашањето колку античка крв има во нас, туку колку словенска крв има кај Грците.
Како информација за новокомпонираните експерти, во светската историја веќе 250 години постои една гранка која се вика Византинологија. Постојат и Византинолози: Руси, Германци, Французи, Англичани, Американци со меѓународно потврден кредибилитет. Приближно една половина од Византинологијата е посветена на борбата на словенските племиња со Византија.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom