Книги за Македонската вистина од странски автори

  • Креатор на темата Креатор на темата ShRiNk
  • Време на започнување Време на започнување
Против 20 тысјач плохо вооружённых илинденских повстанцев турецкое правительство бросило 200-тысјачнују армију и отрјады башибузуков.Несмотрја на массовыј героизм повстанцев, приведших только в Битольском вилајете около 150 боёв с турецкими војсками, восстание было подавлено к середине сентјабрја. В бојах погибли около 1000 повстанцев и 5 тысјач турецких солдат. Турецкие каратели сожгли свыше 200 сёл, десјатки тысјач крестьјан остались без крова, более 30 тысјач македонцев эмигрировали.
Европејские державы практически ничего не предпринјали длја помошти македонскому народу.

64f51233b773800b911e45328e5f59e8_full.jpg

http://depositfiles.com/ru/files/8111187
 
Пьер Лоти http://en.wikipedia.org/wiki/Pierre_Loti


Азиаде


Отрывки из дневников и писем лејтенанта англијского флота, перешедшего 10 маја 1876 года на турецкују службу и убитого при осаде крепости Карс 17 октјабрја 1877 года


Из этој группы македонцев ја выделил одного. У него была забавнаја борода, всја в завитках, как у античных статуј. Он уселсја передо мној прјамо на землју и с лјубопытством менја рассматривал. Мој костјум, особенно ботинки, видимо, живо его заинтересовали. Он потјагивалсја, точно ангорскиј кот, и позевывал, демонстрируја при этом два рјада мелких, сверкајуштих словно жемчуг зубов.
Словом, он был хорош собој; в его ласковом взглјаде светились благородство и ум. В штанах до колен, оборванныј, босој, он, однако же, казалсја опрјатным, точно кошка.

Македонца звали Самуил.
//-- VIII --//
Двум этим лјудјам, которых ја встретил в один и тот же день, суждено было сыграть в моеј судьбе немаловажнују роль и в течение трех месјацев рисковать ради менја своеј жизньју. Но тогда ја очень бы удивилсја, если бы мне об этом сказали. Им обоим предстојало покинуть свој крај и провести целују зиму под одној кровлеј со мној в Стамбуле.

//-- IX --//
Самуил, расхрабрившись, заговорил со мној, пустив в ход три англијских слова, которые он знал: – Do you want to go on board? [6 - Вам надо попасть на корабль? (англ.)]

Потом он перешел на «сабир»: [7 - Сабир – разговорныј јазык интернационального обштенија; смесь из французских, итальјанских, испанских и арабских слов. (Примеч. перев.)] – Те portarem colla mia barca. [8 - ја отвезу тебја на своеј лодке (сабир).]

Каждыј вечер, заходја в дом, где жила Азиаде, Самуил ставил на карту своју свободу и своју жизнь. Он в темноте пересекал кладбиште, как ему казалось, наполненное виденијами и смертными страхами;

http://bookz.ru/authors/p_er-loti/aziade_181/1-aziade_181.html
 
Moldavskie Povesti
Прегледај го приврзокот 33445
Анотација

Во повеста се говори за период од животот на Дмитрија Кантемира и молдавскиот народ од ноември 1710 – јули 1711 год. Турската војска се готви за војна со Русија . Кантемир тајно воспоставил врска со Петар I и склучил со него воено-политички договор, по кој Русија ја зела Молдавија под свој протекторат, обврзувајќи се да помогне во протерувањето на турците и враќање на претходните граници на молдавија.


http://fictionbook.ru/author/vlad_yiovicye/dmitriyi_kantemir/

Воин с усилием открыл глаза.

Сербы восстали… И македонцы Но… – он проговорил еште что-то неразборчиво и уронил голову на грудь.

Девушка, перевјазывавшаја его, вскрикнула коротко, поднјала глаза на царја и перекрестилась. Царь посмотрел на другого раненого. Тот прикрыл умершего товаришта буркој. Потом заговорил:

Восстание сербов и македонцев подавлено турками. ја пришел от валахов. От Томы Кантакузино.

– Валахи тоже поднјались?
 
http://www.4shared.com/file/133906761/5a8f26ac/Jubileen_kalendar_2008_Egejski_del.html

http://www.4shared.com/file/133906879/4613d8e2/Litovski_Pofalba_na_Makedonizmot.html

http://www.4shared.com/file/1339062...nskata_nacionalnoosloboditelna_platforma.html

--- надополнето ---

погледнете овде- материјали за Македонија 1917 - пишувани на турски јазик - за експропријацијата на земјиштето ,листи за купувањето стока.....
http://www.ascsa.edu.gr/index.php/archives/konstantinos-d-karavidas-series-ia
 
"ВО ТЕАТАРОТ НА СВЕТОТ" од Селест Бенџамин Трејси.

Macedonia – Theater of the World

Interview by Aleksandar Donski

“Recently American writer, historian and Latin teacher Celeste Benjamin Tracy published the novel “In the Theater of the World”, available on Amazon as an e-book Kindle edition, later to be available in paperback. Ms. Tracy is American of Spanish and Hungarian-Czech descent, teaches Latin in Westhampton Beach, Long Island, New York, and holds degrees in Latin, English and Education.

MS. TRACY, WHAT IS YOUR BOOK ABOUT?

In The Theater of the World is an ancient autobiographical novel about Alexander the Great during his adolescence. Alexander begins with a prologue in the Spring of 324BCE, introducing himself to the reader and explaining his purpose in writing his autobiography; he offers to the reader a question to ponder while reading it, later answering it in his epilogue dated June 323BCE, ten days before contracting the illness that kills him. “I view my world as a theater, and my acts are demonstrated holding both sword and scepter. I am on a stage…before me the audience of the world,” says Alexander in his prologue, launching the reader into his lyrical-style recounting of his youth from age thirteen to twenty.

He commands the reader to “Take from my reminiscence what you wish for I have withheld nothing, revealing all of my phases, light and dark, illuminating a selection of scenes and dimming others.” The primary reason why I wrote the novel was to inspire the teenage reader to strive and pursue their ambitions, be healthy and strong of mind and body, honor their ancestors and nation, and to take the good qualities of Alexander and emulate them. I hope a reader with prior knowledge of Alexander will ‘get to know him intimately’, and the reader knowing little or nothing of him will be inspired to learn more about him.

YOUR BOOK IS WRITTEN IN AUTOBIOGRAPHICAL STYLE, NARRATED BY ALEXANDER HIMSELF. HOW DO YOU PRESENT THE HISTORICAL FIGURE?

I present Alexander experiencing his world through the lens of theater. In 328BCE Alexander is recorded to have said he believed himself to be playing for the theater of the world, thus I used his statement as the theme for the novel. He had throughout his very short life viewed his experiences and glories as theater, and performed his feats through the guise of his heroes Achilles and Hercules, who had become his alter egos. His perspectives, behaviors and achievements in adulthood may have evolved from behaviors and experiences of an introspective and intense teenage dreamer who imagined himself perpetually on a stage.

And so, I go to the early evolution of the historical figure, and portray him as a passionate teenager: bold and brazen, brilliant of mind, emotional, tenacious, physically powerful but with a non-specific ailment, impulsive, fiercely loyal, and in need of praise and love from his family and friends, especially from his father, King Philip II. I neither marbleize nor glorify him, but humanize him, and show him as a teenager of ancient civilization who is not so different from today’s adolescent. I immerse the reader in his world and in the significant traditions and culture of ancient Macedonia, having attempted to avoid anachronisms that would sacrifice authenticity.

HOW DO YOU PRESENT GEOGRAPHICALY THE WORLD IN WHICH ALEXANDER LIVED?

The geography of Alexander’s world is presented historically, devoid of anachronisms, identifying specific nations by their ancient, genuine names to maintain the continuity of the novel’s setting. Macedonia is Macedonia, identifying clans from Upper and Lower Macedonia, speaking the Macedonian language; Greece as the City-States, its districts and peoples as Achaea, Aetolia and Attica, speaking the Hellenic language.

As for the neighboring nations I refer to them as Epirus, Illyria, Thrace, Hesperia, Persia. The peoples of those nations I identify them as, respectively: Epirote; Illyrian and its northernmost tribesmen Autariatae; the neighboring Celtae; the Maedi and Thracians of Thrace; the Samnites, Romans, Lucanians and Bruttians of Hesperia, and Persians. Presently, a map is not provided in the novel. I am in search of an artist to commission to illustrate a map.

WRITTEN IN THE GENRE OF THE NOVEL HOW DO YOU RECOUNT THE EVENTS OF HIS YOUTH WITHOUT IT READING LIKE EXPOSITION?

Descriptively, applying the senses, and at times, lyrically, including my own poetry so as to show a poetic Alexander, and I invented a small number of scenes to mesmerize the reader. The majority of the novel’s foundation, however, is historical. I also inserted some of Alexander’s original quotations from his adulthood, believing Alexander to have held these perspectives in his youth and later applied them during his reign. The timeline of the novel includes such events as: the famous taming of his war horse Bucephalus, his three-year education by Aristotle, his regency and his first military engagement against a Thracian army at age 16, his major role in the Battle of Chaeronea, his exile and experience in Illyria (of which I embellish for resources lack the detail), his collusion with the Persian satrap, Pixodarus, and, concluding the novel, the assassination of his father, Philip II. Also, I expounded upon his friendships and included his first arranged encounter with a courtesan.

WHO ARE THE CHARACTERS IN THE NOVEL AND HOW DID YOU DEVELOP THEM?

I included historical characters and invented others, which I indicate in my Author’s Note. The historical characters in the novel are developed based upon their interactions with Alexander recorded by the ancient authors Plutarch and Arrian, and several modern authors’ biographies. As expected, limited documentation lends poetic license to a writer, and so, I invent some personalities and enhance others. I emphasize in the novel the certain characters, whose personalities I developed using ancient resources: Craterus, Lysimachus, Perdiccas and Hephaestion. Ancient and modern sources identify them as Alexander’s closest companions.

Each of them is portrayed as having a close relationship with him, however, of the four Hephaestion is presented in the novel to be Alexander’s spiritual soul mate, his ‘other self’, dearest among his friends, as Arrian entitled him, carissimus (Latin: most precious, most beloved); I believe Craterus to have been fidelissimus, most devoted. I imagine Lysimachus to have revered Alexander, and Perdiccas to have been Alexander’s closest before Hephaestion appeared, for at his death bed, Alexander gave to Perdiccas his royal ring. I devoted tremendous energy and time to ‘get into their heads’ so as to make them realistic and personal while respecting historical evidence.

Of the characters I developed in the novel, the most challenging for me had been Aristotle. Aristotle was the greatest cerebral influence upon Alexander. Resources indicate Alexander to have said that Philip gave to him life, but Aristotle gave to him knowledge, and so, I was compelled to show a teacher whose mind and methodology exceeded all, whereby spellbinding Alexander; a teacher who facilitated learning rather than dominating it, whose teaching was provocative enough to stir Alexander’s analytical mind, and whose personality was commanding but compassionate.

WHAT OF ALEXANDER’S DAILY LIFE, HIS SURROUNDINGS AND COUNTRY?

The natural world of Alexander is illustrated through his senses, and I labored to stir the reader’s senses: the scents and feel of the terrain, and the tastes, sights and sounds of his daily life. Though having never visited Macedonia, I tried to paint a mountainous, verdant, luxuriant, awe-inspiring, mysterious landscape that I believe to have shaped and cultivated his nature. I imagined him, his family, his companions and people to be highlanders, powerful and resolute, lover of horses and of nature, skillful in the toreutic arts, fortified by the natural environ, and strengthened by means of suffering from centuries of prejudice by the City-States and surrounding kingdoms, all historically based.

WRITING A NARRATIVE IN THE VOICE OF AN ANCIENT HISTORICAL FIGURE IS A CHALLENGE. HOW DID YOU MANAGE TO BALANCE HISTORY WITH CREATIVITY?

In referencing the Acknowledgment section of my novel, I indicated that “Twenty-two years of collecting information and acquiring knowledge of Alexander the Great was an odyssey of learning for me…my research experience, having begun in 1982, was a timeline of “should I” and “am I able to” write an ancient autobiographical novel about Alexander the Great. Family and friends throughout the near two-and-half decades encouraged, advised and educated me, and so, here it is, written to the best of my ability without intention to impress and aggrandize, only to inspire interest in Alexander the Great by means of introducing himself and beginning with his youth.”
 
mkbookcoversmall.png


http://www.cbenjamintracy.com/

На 26 јули во средновековната штипска градба Безистен, во рамките на манифестацијата „Штипско Културно Лето“, се одржа промоција на книгата „Во Театарот на светот“ од американската писателка Целесте Бенџамин Трејси. Книгата претставува романизирана биографија на најпознатиот македонски цар Александар Велики Македонски. Осврт кон ова дело прочита проф. д-р Марија Кукубајска (професор по американска литература на УГД), а извадоци од романот читаа м-р Наталија Поп Зариева и м-р Крсте Илиев исто така од Филолошкиот факултет на УГД.

Среде неколкуте десетици присутни гости не само од Штип, туку и од околните градови, беа и градоначалникот на општина Штип прим. м-р Илчо Захариев, командантот на штипскиот гарнизон генерал Стојан Димчов и други угледни граѓани, а промоцијата ја водеше директорот на ШКЛ Кирил Панајотов.
Штипскиот градоначалник Захариев на писателката и подари пригодни подароци и ја поздрави со краток говор во кој го истакна историското значење на Штип, при што и упати благодарност за нејзиниот интерес за Македонија.

На крајот Целесте Бенџамин Трејси се обрати кон присутните со емотивен говор, кој неколкупати беше прекинуван со аплауз. Таа изјави дека уште од шеснаесетгодишна возраст почнала да се интересира за ликот и делото на Александар и дека тој интерес трае до ден денес. Потоа кажа дека животен сон и било да ја посети Македонија и да се сретне со потомците на Александар. Откако го објавила романот на англиски, имала непријатности со поедини Грци, но и стекнала голем број пријатели среде Македонците. Трејси кажа дека и натаму ќе се залага за македонската кауза, а своето обраќање го заврши на македонски со зборовите „За Македонија!“.

Утредента Целесте Бенџамин Трејси (која престојуваше во домот на својот пријател и соработник Александар Донски, кој беше иницијатор на оваа промоција) замина за Кочани заради договор за организирање промоција таму со посредство на преведувачот на книгата од англиски на македонски Дарко Миовски од Кочани.
 
Nick Anastasovski, "Contestations over Macedonian Identity 1870-1912":

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/01front.pdf

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/02ch1.pdf

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/03ch2.pdf

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/04ch3.pdf

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/05ch4.pdf

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/06ch5.pdf

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/07ch6.pdf

http://wallaby.vu.edu.au/adt-VVUT/uploads/approved/adt-VVUT20060426.160820/public/08conclusion.pdf


Книгата "Натпреварот за македонскиот идентитет 1870 - 1912 година" од д-р Ник Анастасовски

Историската временска рамка од пред еден век и повеќе, разработена низ призмата на македонскиот идентитет, борбата за негово зачувавање и одржување не намалува од актуелност и денес. Напротив, во неа можат да се најдат многу одговори за прашања кои и денес се актуелни за Македонија и Македонците и за нашата вековна борба на себе - наоѓање, почитување и опстојување

Во издаваштво на Pollitecon Publications деновиве од печат излезе "Натпреварот за македонскиот идентитет 1870 - 1912 година" од авторот Ник Анастасовски. Тоа е неговата докторска дисертација која на овој начин станува достапна за широката јавност во Австралија и пошироко што беше повод за разговор со авторот.

Прашање: Вашата научна работа со подготовка на книгата започнаа пред 6 години. Тоа е долг пат. Кои се вашите впечатоци сега, кога еве на крајот и читачката публика ќе има шанса да се запознае со она што вие го истражувавте на научна основа.

Ник Анастасовски: Најголемиот дел од работата беше истражувачка и тоа во Македонија. Искрено, тој пат што го направив со подготвувањето на докторатот ми беше многу интересен, богат и со еден збор тоа беше неповторливо доживување. Тој период од 42 години кој го обработувам во книгата не се однесува толку многу на политиката колку што се работи за животот на човекот на Македонецот, на нашите дедовци: како тие живееја, со какви маки и притисоци се соочуваа во тоа време. Сето тоа оживеа во мене преку разговорите со тие 50 ти стари луѓе со кои направив разговори. Од нив повеќето беа православни Македонци од битолскиот крај, но и од другите националности Турци, Албанци и Власи. Среќен сум што имав прилика да ги правам тие разговори, да ја доловам таа слика на тогашниот живот и нивната борба да се опстои како Македонец во такво бурно и тешко време.

Прашање: Зошто периодот од 1870 - 1912 година, што е она што е посебно карактеристично за тие 40-тина година?

Ник Анастасовски: Поделбите, неправдите, македонската историја од секогаш ме интересирале иако сум тука целиот свој живот. Во моето семејство тие теми беа секојдневни. Тоа е периодот непосредно пред поделбата на Македонија, што лична ја сметам како втора најголема трагедија на македонскиот народ. Првата е укинувањето на Охридската афтокефална Архиепископија во 1767. Ако црквата не беше укината и нејзините епископии ставени во рамките на Цариградската Патриархија, немаше ни да се подели државата, јас сум убеден во тоа. Во последните двеста години од историјата на македонскиот народ сметав дека тој период е најважен од изградбата на македонскиот идентитет. Чувствував дека имав обврска тоа да им го пренесам и на другите. За цело време додека работев на докторатот се чувствував среќен што ќе можам да им ги дадам тие информации и на младите посебно кои живеат во Австралија, Америка, Канада...

Убеден сум дека она што може да се прочита во книгата дава една многу реална претстава кои сме како народ, зошто и денес ги имаме тие поделби и недоразбирања. Сметам дека корените на поделбата на Македонија во 1913 година лежат во периодот опфатен во оваа книга во смисла кој и какви идеи имал од нашите комшии тогаш. Притисоците за приграбување и присвојување на македонскиот идентитет, а со тоа и поделбата не се случува точно со таа 1913 година, туку почнува 1870 и порано. Тоа е критичен период за македонскиот народ, најтежок во последните 500 години од нашата историја.

Прашање: Главната тема на истражувањата е македонскиот идентитет ставен во временска рамка. Историчарите имаат различни мислења околу тоа кога се формира македонската национална свест. Што покажуваа вашите истражувања?

Ник Анастасовски: За изградена национална свест историчарите го сметаат периодот крајот на 19 тиот и почетокот на 20 век. Но, моите истражувања покажуваат дека тој процес се случува многу порано. Временската рамка опфатена во книгата говори за еден веќе изграден македонски идентитет. Дури и има доволно податоци да се оди и 50 тина години поназад. За време на отоманската власт религијата беше многу поврзана со националното чувство. Интересен е примерот со Македонските Муслимани од тој период токму заради ова прашање. Како што знаеме прифаќањето на муслиманската вероисповед познато е под терминот "потурчување".

Сепак постоела и во тоа време разлика меѓу Македонски Муслиман и Турчин. На прашањата со испитаниците точно да ми ја доловат таа разлика околу националниот идентитет одговорот секогаш беше едноставен. Иако религијата имала голема улога постоела цврста граница меѓу Македонските Муслимани и Турците, меѓу "наш Турчин и Турчин" како што одговараа моите соговорници. Многу интересен ми беше тој терминот "НАШ" зашто и покрај големите притисоци, примање на друга религија, сепак националното чувство е над се и тоа никој не успеал да го приграби и украде.

Или на пример за христијаните од западниот дел на Македонија каде притисоците биле од страна на српската и бугарската црква. Според историските податоци некои од селата биле поделени и потпаднале или под едната или под другата црква. Но интересен беше коментарот на македонските муслимани како независни во случајов заради вероисповедта. Тие не правеа разлика меѓу христијанската заедница, црквите, туку едноставно за нив сите тие биле "НАШИ" - македонски.

Понатаму интересна била стратегијата на самоодбрана. Отсуството на држава која ќе ги штити Македонците, ги терало луѓето по селата да приоѓаат на доброволно прифаќање на муслиманската религија посебно во западниот дел каде имале мака од албанските банди, само да го штити селото. Такви случаи има повеќе. Во мариовскиот дел селата биле со бугарската егзархија, што не значи дека биле Бугари и тука доаѓале грчки чети. Од мака од тие чети кои правеле многу штета, некој од селото станувал член на таа грчка чета, со цел да ги заштити останитите соселани, што не значи дека бил Грк. Овие луѓе биле многу ценети од остатите зашто тоа го правеле доброволно и со јасна намера за заштита, самоодбрана.
 
За македонска вистина пишувале колумни и Карл Маркс и Алберт Ајнштајн само не знам дали ги има на интернет.
 
"Upper and Lower Macedonia,


тој автор се базирал на т.н. историја, која е гола вода...
горна и долна мкд се измислица, такво нешто никогаш немало...
само еден пример..
според Батаглиа 2008, E M78-V13 е дупло постара во егејска мкд, компарирана со гејлада, централна и јужна...
можело да има само обратно селење, а никако основа за Upper and Lower Macedonia..
 
ги зедов овие книги,незнаев кај да пишам па ми излезе ова тема и реков тука,сакам да прашам некој шо знај поќе да ми кажи за книгите,дали вреди да ги прочитам,и дали пишаното во нив е точно? се разбира ако некој има слушаното за овие книги или можеби ги има прочитано
ако неубо се чита на слика еве имиња од афторите :
Владо поповски
Карл Хрон
А.В. Амфитеатров
Марко Дого
Стојан Прибичевник
315c301.jpg
 
Секоја книга вреди да се прочита. Мислам општо било која книга, а не само овие. Никој друг освен тебе не може да каже дали некоја ќе ти се допадне или не - тоа ќе го разбереш дури откако ќе ја прочиташ.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom