„Правила на игра“

  • Креатор на темата Креатор на темата The`bItCh
  • Време на започнување Време на започнување
Се обидуваме се да биде компромис, иако има работи во кои јас доминирам и работи во кој тој доминира.Но поентата е во тоа дека во никој случај ниту јас ниту тој не правиме нешто што не би сакале да го правиме.
 
Обично многу често ми се случува во врските јас да бидам тој што ќе попушта и ќе прави компромиси, но до одредена граница...а кога веќе ќе ја помине границата...тогаш размислуваме дали може понатаму заедно или не
 
Мислам дека не треба да има еден ГЛАВЕН:nenene:, кога сум во врска секогаш заедно си ги донесуваме одлуките и си се договараме, нема зошто јас да се правам главна, некако многу ми е омаловажувачко тоа....а не сакам да си го потценувам дечкото
 
Нема потреба од шефување се се решава заедно,две страни се и треба мислење и од двете страни и на крај да се изнајде решение за се едно.Не може едниот да е задоволен а другиот не кога тогаш колку и да трпи другиот ќе му пукне филм и ке дојде до кавга затоа најдобро е заедничко решение
 
:wink:me nasmea temava , stalno on vika deka jas sum taa sto odlucuva iako najikreno celosno ne se slozuvam so toa-sepak kompromisot e edna blagorodna rabota
 
За сите на форумов..
Кога станува збор за вашиот партнер дали му дозволувате тој секогаш да кажува што како ќе биде, што ќе правите, каде ќе одите итн..
Вие ги поставувате „правилата на игра“? Или пак двајцата решавате заедно за се?
Прашањето ми беше кој од вас двајца е „шефот“ во врската, ако има потреба од шеф т.е. ако не правите се во согласност со другиот.
Ima edna pogovorka sto veli mazot e glavata na familijata no zenata evratot.a za ostanatoto odluci sama
 
Не сакам да ми наредува никој ништо. Еден предложува, предлогот се става на гласање, ако сакаме да одиме и двајцата таму и таму, тогаш одиме. Не ми се допаѓа доминацијата како термин, ме ограничува, ме навредува, едноставно сум таков тип на човек кој не поднесува команди. Особено не поднесувам командање во нешто во кое доброволно сум влегла, во случајов - љубовна врска. Кој е некој друг да си дава за право да донесува одлуки наместо мене? Не се сметам себеси за роб.
 
Никогаш не сум ги поставувала правилата на игра, но никогаш не сум дозволила туѓите правила да станат моја светост и да се поклонувам пред нив. Се прилагодувам. Некогаш јас предложувам, но во принцип до сега најчесто сум ги следела неговите правила, сум рекла и порано, сум преќутувала често и работи кои ме повредувале, не сум подигнала глас, зашто ми било страв да не ми раскине. На моменти дури и сум била толку стегната што дечкото сум го гледала и како авторитет. У суштина скоро секогаш ми било така.

Значи во суштина се залагам за заедничко прилагодување еден на друг и почитување на желбите и правење симбиоза, но во реалноста обично сум ги следела неговите правила на игра. Ама сепак и покрај сето ова горе, се поставувам на начин на кој не дозволувам диктатура, не дозволувам репресија...
 
Има некоја златна средина,компромис ама се некако ми изгледа како он да доминира малку повеќе :raz: ама добро...во главно секогаш ја избираме таа ситуација што и на двајцата ни одговара најмногу така да не се доведуваме до некој конфликтни ситуации,на крај и двајцата сме среќни и задоволни.Се додека мене не ми смета таа мала доминација значи добро е нема место за паника :pipi:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom