Страв од заљубување/љубов

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување

Crazy in Love

Here's looking at you kid.
Член од
25 јануари 2007
Мислења
23.859
Поени од реакции
25.413
Локација
Некаде далеку...
Ви се има ли ова случено до сега?
Да ви било страв да се заљубите, бидејќи сте мислеле однапред дека ќе бидете повредени?
Дали го разбирате ова или...?
 
da. te razbiram. sum se osekal taka. mislis deka nisto nema da ti trgne od raka. donekade upravo si. ama pa od druga strana pa ne treba da gleda covek taka crno. jas licno sivikam zivot ide dalje i so ke donese ne se zane. od kade znaes mozebi ke ti vide podobro od porano
 
da mi se ima sluceno nazalost ali aj ja si praev bajram so pametot moj, i trgna rabotata mislev u dobra nasoka ali na kraj (sea) ispadna deka ne bilo pisano :)
nekad neso so znaes deka ne moze ,nema ni da moze nazalost......
 
Интересно е што со многу девојки можам да се фатам мислам се убаво во нив а јас како за баксуз сакам девојка што прво е шмизла второ не си одговараме со карактери ама баш ич и најважно од се таа девојка мене не ме сака.Првпат се заљубив али за жал во погрешна особа па можам да кажам од кога ке ја преболам оваа дека ке се плашам пак да се заљубам да не испадне како сега што ми е.
 
Ова е една од најважните причини поради кои се двоумам дали да стапам во врска со некоја. Однапред ми идаат некои претчуства дека на крајот ке останам со солзи во очите, со скршено срце. Но треба да се размислува оптимистички. Можеби навистина некоја ке те сака искрено.
 
sekogas mi bilo taka.ama sea potpadnav pod vlijanie na ljubovta..dali ke bide dobro ili loso ke ostavam vremeto da pokaze.inaku se nadevam deka nema da bide loso..iskreno se nadevam i posakuvam taka da bide...
 
Таков е животот,на сите ни се има случено некој неуспех :toe: но да кажеш дека нема веќе да се заљубиш поради тоа е голема работа да не речам самоуништување...така да главата горе и напред,верувајте во себе и не мислете дека само во вас е проблемот :smir:
 
i povtorno se zaljubi ili ne planiras da go pravis toa vo idnina. malku licno prasanje. izvini.

Да, фала Богу, успеав да го надминам стравот дека ќе бидам повредена. Сфатив дека на нероден Петко капа не треба да му се крои и дека не треба да гатам на гравчиња што ќе биде во иднина и да уживам во моментот!
 
Страв од љубовта? Хммм... Па мене љубовта ми е најголемиот страв!
Прво зошто таков феномен сум, што кога ќе се заљубам целосно сум заљубена, искрено, препуштена... и таа љубов трае, значи трае долго време...
После таков феномен со диплома сум што во досегашниов мој живот се на „погрешни“ сум наидувала и нормално несреќни љубови... Добро не дека сум ги имала многу, 3 само али тие три такви биле, од кои последната ми го смени животот, ме однесе до само дно, али полека и сигурно се кревам, иако ми требаше време и време... И после се што поминав не се жалам- научив многу...
Е сега зошто страв од љубовта? Па поради горенаведениве причини прво... А тука нормално е и мојата тапа карактеристика да се врзувам за луѓе, и се плашам дека ако се препуштам на чувствата, ако тие станат силни, дека после ќе биде повторно многу тешко...
Среќа моите животни искуства ме научиа на многу работи, па почнувам да ги надминувам горенаведениве проблеми... Научив да влегувам со резерва во нештата и да бидам подготвена од секаков исход... Така да, да живеам во страв цело време- неможам, факт е дека љубовта е движечка сила и мене (посебно) ми е потребна, така да се впуштам во потрага по неа, можеби уште толку ќе се горам и ќе страдам, ама знам дека ќе вреди и дека во сето тоа има нешто добро (па може и убави моменти ќе извадам)...
И се така додека...

П.С. Као еден доказ за тоа колку само стравот од љубовта и бегањето од неа не се добри... Еден цитат од книга...
„Лекот е потежок од самата болка- јас едноставно не се вљубувам“
 
Хм..
Последниот пат ко бев заљубена, бев многу повредена. Страдав многу, и давав се иако многу не ми беше возвратено.
И оваа врска сега што ја имам, се плашев да ја оформам, да влезам во неа, мислејќи дека повторно ќе бидам повредена и дека повторно ќе страдам.
Но, сфатив дека треба да верувам во самата себеси, да имам поголема самодоверба и да верувам во тоа што го сакам и сакам да успее, без никаков страв, без никакви сомневања. Уште сум во таа фаза на „исфрлање“ на стравот и вртење на нов лист, нова страница.
Животот е таков. Има падови, има победи..Треба да научиме како да ги прифатиме.
Се надевам дека до некаде успеав.
 
Страв, разочарување, тула за тула, ѕид за ѕид, околп, затвореност во себе... Неверба во ништо... Тупкање во место... Монотонија и меланхолија- проследена со блага депресија (или не блага:kesa:)... Ама што откриваш после? Откриваш дека ѕидовите не те заштитуваат туку само те изолираат... :pipi:
 
Истово од горе колешке... Страв, разочарување, тула за тула, ѕид за ѕид, околп, затвореност во себе... Неверба во ништо... Тупкање во место... Монотонија и меланхолија- проследена со блага депресија (или не блага:kesa:)... Ама што откриваш после? Откриваш дека ѕидовите не те заштитуваат туку само те изолираат... :pipi:

Да, само ти не си ни свесна кога си ги поставила тие ѕидови. Тоа е проблемот. Несвесно се подигаат тие оклопи и ѕидови, со желба човек да се заштити...
 
А страв од попивање корпа се брои?!

Јас имам таков страв.

А љубов имам во себе многу, секогаш, освен кога сум женомрзечки расположен, ама тоа е реткост и кратко трае.
 
па богами со сите овие разочарувања почнува во мене да се развива еден страв дека никат нема да иам асална врска:nesvest:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom