Зашто страдаме?

  • Креатор на темата Креатор на темата Маwечко
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
25 јануари 2007
Мислења
6.775
Поени од реакции
314
Зашто страдаме?Зашто толку не боли и ни се крши срцето кога ќе изгубиме некого?Зашто се чувствуваме толку уништени и изгубени?Зашто се затвараме во соба и солзите ни ги исполнуваат очите и умот ни се поматува од болка?Дали страдањето треба да не направи посилни или...?Дали тоа е само до карактерот на човекот?Некој си го зима тоа при срце и паѓа во депресија и очај,а некој пак успева брзо да преброди или пак воопшто да не му е битно или пак да го крие во себе...Зашто сите писатели на љубовни романи се инспирирани од страна на страдањето и болката?Што е страдањето всушност?

EDIT:Да додадам уште едно:
Дали болката и страдањето се поврзани со умот?Односно,дали некој колку повеќе е очаен и се гуши во сопствените солзи и мисли дека никогаш нема да преболи,тоа стварно ќе биде така,а оној кој е силен и ќе рече "Јас можам,ке преболам!Готово е!",навистина ќе преболи побрзо?
 
Stradame poradi neostvarenite zelbi....Zelbite se osnova za nashata nesreka...
Vo tvojov primer, sme sozdale film deka treba da ostaneme so taa licnost vo beskraj, a ispadnalo poinaku:helou:
 
Можеби страдаме поради тоа што таа личност ни значела многу, била дел од нас и од нашиот живот, едоставно ни била се. Па нормално дека боли и дека е тешко, но таков е животот неможе се да биде така розево. Неможе да се затвараме во таа болка да дозволиме се да ни се уништи...животот продолжува со или без таа сакана личност. Затварањето во соба, плачењето, патењето, каењто...ништо нема да помогнат. Со тоа само си ги отежнуваме работите...Ништо не трае вечно и се си има свој крај кој кога тогаш ќе дојде и треба да знаеме како да се соочиме со тоа.
 
страдаме затоа што сме глупави!
 
Страдаме бидејќи сме создале некаква си илузија за совршена иднина пред нас...и одеднаш се случува нешто што ја прекинува таа идила.
Страдаме затоа што сме битија кои чувствуваат. Едноставно мора да се соочиме со фактот дека сето тоа завршило и дека не постигнуваме ништо со затворањето во себе и плачењето.
 
Кога ке научиш да страдаш ке научиш и да сакаш !
 
кога ќе загубиме некоја личност страдаме бидејќи со неа се губи и нашиот сон за иднината, нашите желби, аспирации...сето тоа исчезнува со таа сакана особа...страдаме бидејќи сето тоа што до вчера не исполнувало сега треба да го заборавиме и да се однесуваме како ништо да не се случило...а тоа е невозможно...болката е неизбежна но не и бескорисна т.е. таа (сакале ние или не) не прави посилни...
страдањето не зависи од карактерот на човекот, ако личноста навистина нешто ти значела, ако навистина си ја сакал-тогаш нема да ти биде сеедно...и точно е тоа дека болката и страдањето се поврзани со умот...ако постојано размислуваме дека ние не можеме да ја надминеме таа болка-нема ни да ја надминеме но ако сме решени навистина да ставиме крај на болката и страдањето тогаш ќе успееме но без наша волја ништо нема да постигнеме...во животот понекогаш никој не може да ни помогне освен самите ние...
 
Страдаме затоа што се скршила перфектната слика која што сме ја имале за нашата љубов. Страдаме затоа што премногу гаиме илузии, затоа што премногу фантазираме и очекуваме, па подоцна кога нема да се оствари тоа што сме го очекувале едноставно тешко ни паѓа и страдаме по љубовта.
 
Obicno velat, ona sto nema da ne ubie ke ne napravi posilni.... Jas veruvam deka sekoj barem ednas vo zivotot pocuvstvuval kolku boli koga ke se izgubi nekoj blizok... I sekoj toa go dozivuva na razlicen nacin... No stradame bidejki se ona vo sto sme veruvale, i se ona za koe sme pozvetile del od zivotot naednas isceznalo... kako voopsto i nikogas da ne postoelo... I tesko e vo takva situacija da se bide silen... i da se skrijat cuvstvata na taga... i da se goltnat solzite... Barem jas ne bi mozela...
 
Stradame od Nemukaet ili Nemajkade, koj kako! :)
 
Страдаме бидејќи некој не оставил,не изневерил,не повредил,си играл со нас,престанал да не сака,пронашол подобра опција...(со еден збор,не заебал).Да сме на негово место,да сме тие што оставаме нема да страдаме,може ќе ни биде неубаво,но сигурно нема да биде страдање.
 
No love, No brain
No brain, No pain
No pain, No joy.
 
страдаме затоа што сме сватиле дека сме го загубиле она што сме го сакале.
за да го запознаеш животот треба да се родиш,да живееш, да љубиш, да страдаш ....
 
Ех, Маwo... Можеби затоа што секој сака да биде како што него му се допаѓа, а интересите на другиот се различни. Доаѓа до судир, па потоа она: плачење, трескање од земја... Меѓутоа, кога ќе се освестиме, (а во тоа за жал успеваат малкумина) треба да научиме (барајќи помош од самите себе (бидејќи секој е различен)) како да се носиме со таа болка кое ни го скршило срцето, ни ја искинала душата, ни ги скршило крилјата... Не треба да се правиме дека болката не постои (така ќе не уништи), напротив, времето треба да ни биде сојузник бидејќи (иако ништо не брише) ја ублажува, да имаме во предвид една етичка мисла: "Непријателот направи го пријател", и да ја ставиме во пракса, и нај на крај, да научиме како да се носиме со неа, т.е. како таа да живее во нас а сепак да не не повредува.
Писателите... Можеби така се празнат, знаеш, кога ти доаѓа се да речеш: "По ѓаволите...", подобро е да седнеш и тоа да го ставиш на хартија. Така јас се чувстувам подобро...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom