И сале...после куло ке ми рече дека Суперхикс се нешто друго....
И они ја имале истата судбина како и секој гаражен бенд....само НЕ СЕ ОТКАЖАЛЕ!!!
СУПЕРХИКС
И нема да ве излажеме ако ви кажеме дека 93та година беше доста досадна во секој поглед. На Анте Марковиќ гледавме како на убаво минато бананите се продаваа по 5 г.м. кило , бензин ни за лек , некаде таму се пукаше (а пукотниците некако како да ги слушавме одблизу) и се по тој редослед...
Во време на недостиг на инвентивност , 3 млади момчиња истата таа 93- та год. решаваат да оформат бенд. Бенд без јасна визија за своето име (впрочем каква држава - таков бенд) за својот стил , својот прогрес..и решаваат да свират пунк , брз , енергичен , но , мелодичен , ведар , певлив.
И би СУПЕРХИКС.
Името е позајмено од култниот АЛАН ФОРД. Суперхик е човек кој до ден денес го среќаваме во ликовите на разноразни министри , шефови , директори , акционери , а специјализиран е за кражба од сиромасните во чест на богатите , користејќи се со својот алкохолен здив.
На 3 март 1994 год. ова трио го има својот прв настап во клубот "Doors" - реставрирана мини живинарска фарма каде знаеја да навратат и по некој панкер , хипик , металец...
Во скромни услови пред 20-тина обожуватели на емотивниот пунк - х.ц ова трио го доживеа својот прв жив настап од кој вреди да се запамети само звукот на тапаните , (гитарите и вокалот останаа мистерија поради лошото озвучување)
И се понатаму во историјата на овој бенд е игра на случајности , перипетии , заплети , расплети и кулминации.
По присутвото на разноразни дипломати со англиски акцент во Македонија , решаваат да работат на англиски и да вметнат "дувачи" во составот , се со цел полесно да дојдат до толку посакуванта австралиска виза.
Сето тоа се случува 98-та кога во бендот покрај Лазе , Пеце , Борче , доаѓаат и Александар Спасовски - труба и Ивица Ивановски - тромбон , а не знаеа и самите дека:
"Некаде таму , во ресенско село
кај тивко венеше цвете
Живко , имаше дете"
За Живко Сулинчевски , нивниот тогашен саксафонист ке биде малку да кажеме декае само виртуоз на својот инструмент. Тој е цовек кој своевремено ги полнеше салите ширум Македонија , а не постоеше свекрва или девер кој не го знаеше неговото познато и неповторливо "ЖИВКОВО ОРО".
Дојде да им помогне на младите суперхиковци , сними со нив 2 нумери (едната од нив "It doesn't take" се најде на 1-вото место на канал 103радио) и
2 години подоцна тивко замина во легендите (повторно во ресенско) за да и се посвети на фолк-јazz-ерологијата која многу ја ценеше. Лазе пак , тогасниот тапанар , ја искористи својата единствена шанса да работи како жиголо во Лондон и си ја искористи.
Само господ знае колку англичанки ја имале таа привилегија да му шепотат во текот на магливите лондонски утраво некој од мотелите:
-"I love you" , додека тој ладнокрвно им одговараше: -"No way i am from the balkans"...
Ова се случуваше 99-та година , кога мислевме дека македонската идила ќе трае вечно...
2000-та година , година на суперхиковска криза. Живко заминува , Лазе заминува , Александар го отслужува воениот рок а Суперхикс никогаш не биле помалубројни.
За срека на елитните суперхиковски единици им се приклучува Дарко Попов (тапани) и останува со нив до денес. Режирал и продуцирал голем број спотови и филмови мегу кои попознати : "мајстор и маргарита" , "маргарита и мајстор" , "пијан мајстор" , "трилер"на Michael Jackson и др. По неуспешниот обид да вметнат клавијатури во бендот , истата година им се приклучуваат уште Димитар Тодоровски (флигел хорна) и Коста Велков (самонаречен саксафонист) , а Александар ја напушта армијата за целосно да им се посвети со сето срце на Суперхикс. Ова е сега засега , конечната постава на суперхиковци (барем до јануари 2002 а понатаму ...)
Суперхикс денес се:
Петар Младеновски - басс , вокал
Борис Минов - гитара
Дарко Попов - тапани
Ивица Ивановски - DANCER - тромбон
Александар Спасовски - ЖУТИ - труба
Димитар Тодоровски - флигел хорна
Коста Велков - саксафон