Добро бе, не ли ви е срам уште да шутирате идеи од револуционерот гениј Маркс, кој со неговата идеја, комунизам, уби 100тици милиони луѓе и упропасти добар дел од планетава, ем материјално ем умствено ем духовно?
Кој дел од материјалниот свет го рефлектираше тркалото пред да се појави како идеја во умот на некој каменодобашки гениј?
Како се почнува изградба на објект, со фрлање бетон наоколу или со прецизен план кој доаѓа од умот на архитектот?
Зошто физиката секогаш заостанува зад математиката, како на пример со
идејата за компјутерот, кој беше смислен на лист хартија со сите процеси еден век пред физиката да открие соодветна технологија за да го материјализира?
Компјутерските игри, се програмираат почнувајќи со текстурите и визуелните ефекти или со концептот, енџинот и невидливиот код кој го движи цел тој свет?
Како може се што постои да е материјалниот свет, кога на почетокот на универзумот не постоелe ни простор ни време?
Како мртвата материја ја објаснува универзалната човекова свест, ум и разум?
Не бе деца, постои само едно објаснување,
IMAGO DEI
Маркс пишувал во време кога уште верувале дека неделивиот атом е основна градбена единка на цела материја... кога не се знаело за Биг Бенг и кога универзумот немал почеток ниту крај и за глупи дијалектички заклучоци и кога атеистичкото левичарство било ин...
Прашањево е од типот на јајцето или кокошката, но за врвни филозофи и дијалектичари...
Еве ви цитати од еден квантен гениј:
I think that modern physics has definitely decided in favor of
Plato. In fact
the smallest units of matter are not physical objects in the ordinary sense; they are forms, ideas which can be expressed unambiguously only in mathematical language.
In the history of science, ever since the famous
trial of Galileo, it has repeatedly been claimed that scientific truth cannot be reconciled with the religious interpretation of the world. Although I am now convinced that scientific truth is unassailable in its own field, I have never found it possible to dismiss the content of religious thinking as simply part of an outmoded phase in the consciousness of mankind, a part we shall have to give up from now on. Thus in the course of my life I have repeatedly been compelled to ponder on the relationship of these two regions of thought, for I have never been able to doubt the reality of that to which they point.
Of course, we all know that our own reality depends on the structure of our consciousness; we can objectify no more than a small part of our world. But even when we try to probe into the subjective realm, we cannot ignore the central order…
In the final analysis, the central order, or 'the one' as it used to be called and with which we commune in the language of religion, must win out.
The opium of the people...
И најбитното на крај, мемето:
Прегледај го приврзокот 271256