Значи, стварно не ми е јасно како имате сила секоја година да замарате со докажување кога било правилно да се крши лебот и да се влече паричката. Обичај е, традиција, нешто што се пренесува од генерација на генерација и што нема никогаш да се промени. Нормално де дека не може секаде да биде исто и дека НЕМА ПРАВИЛЕН НАЧИН. Така да, не не убедувајте беспотребно дека *било правилно* на Бадник или *било правилно* за Василица.
Согласно едно
ареално истражување на А. Плотникова,
бадњак, б'дњак, бадник е во Скопското поле. Исто така
вечерњак ("В Скопској Котлине (Македонија)
вечерњак украшали узорами, изображавшими винные бочки, овец, собаку и чабана, и ели за ужином в Сочельник [Филиповић 1939: 374].")
А на (старата) Нова година:
"Караваи, выпекаемые у балканских славјан на Новыј год (в день св. Василија), часто также имејут наименованија, соотносимые с названием днја праздника: серб.
василица,
васиљица [Бабовић 1963: 60; Шкарић 1939: 91; Влаховић 1931: 350], макед.
Васиљева погача [Ђорђевић 1931: 86] (ср. греч. βασιλοπίττα), болг. родоп.
васильова баница, ...
В македонских регионах возможны специальные наименованија типа
Васиљева погача (соответственно ритуал выпечки и гаданија осуштествлјаетсја на Новыј год),
бадник, нарјаду с обштеупотребительној лексикој, выступајуштеј в функции терминов:
пита, погача (
пугача, погачка, погачица) со паричка и т. п. [Ристески 1975: 236; р-н Велеса, соб. зап.; р-н Охрида, МДАБја, соб. зап.]. ... ср. также макед.
топејница (Охрид [Арнаудов 1943: 45]) — новогоднее кушанье из теста наподобие каши, в которое запекајут монету длја гаданија домочадцев о счастье."
