Втора светска војна (1939-1945) - генерална дискусија!

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.271
Поени од реакции
78.918
Германските подморници имат убиено 70% од лугете што служеле таму.Демек ова е била наj смртоносната и кратка служба во целата германска воjска. Така да збориш дека биле добри е доста наивно.
Подморниците сами по себе (независно чии се), се опасно место за служење војска, но само германските имаа огромен успех, највеќе поради начинот на кој беа употребувани.
Германската надводна морнарица уште на почеток ја осакатија и никад не се врати. Одма се знаеше дека немаат шанси со Британија и САД, на тоа поле. Немаа друг избор и се насочија кон подморниците.
Подморниците на Дерниц се еден од најуспешните проекти на Рајхот. Резултатите тоа го покажуваат, сега да не цитирам податоци. Подморниците се успешен проект од почеток до крај. Да вложеше Хитлер во нив уште повеќе човештво и ресурси како што бараше Дерниц, многумина сметаат дека немаше така лесно Британија да се одбрани, а ни Русија (без американската конвој-помош).
 
Член од
28 декември 2015
Мислења
3.391
Поени од реакции
5.859
Кога се Финска и Финците во прашање, вреди да се спомне Симо Хајха, чии вештини оставиле неколку стотици советски војници без здив.

И трулиот западен империјализам очекувал Германија да биде на браникот и да го затвори тој пат за настап на социјализмот. Сите нешто очекуваат. Постојат многу договори и сојузи низ историјата. Сите тие поаѓаат од краткорочни, среднорочни и долгорочни цели на заинтересираните, а хартијата трпи се, дури и таа дипломатската. Причините за судир меѓу Германија и Русија (СССР) се бројни - идеологија, раса (во сообразност со нацистичката идеологија), соперништво, животен простор, природни богатства итн. Судирот меѓу овие две сили бил неизбежен и далеку од непосакуван за Германците, кои сепак во Британија (на пример) не гледале природен непријател.
Симо Хајха е силно медиумски експлоатиран, веројатно е најрезултатниот снајпер во историјата на војувањето и тоа е во ред, но малку се знае на пример за Илмари Јутилаинен кој остварил околу 100 воздушни победи. Иако постојат разлики во вреднувањето и признавањето на воздушна победа во разните воздухопловства низ војните, некој пресек би бил сообрување или онеспособување на противничкото летало, што не значи дека секоја победа завршувала со пад или смрт на противникот. Кај сите сојузници вкупно најдобар бил Иван Кожедуб со 62, а кај западните Пет Патл со 60 (Кралските јужноафрикански воздушни сили) па сега може да се види контекстот на тоа постигнување.

Западното очекување за кое пишуваш иако е точно се појавило изнасилено, како кисело грозје нешто, откако нацистите преземале власт и започнале да се спремаат за нова војна.
Сталин (исто како и Ленин) имал сериозен и сеопфатен план за светски настап на социјализмот. Во тој правец веројатно одело и свесното помагање на Германија да создаде континуитет во обуката на пилоти и текнисти во СССР и да се изигра Версај.

Не. Не гледам така, но и не прецизирав според кои критериуми точно. Не ми личи дека ако еден
Сијамец се качил у авион и соборил амерички извиѓачки авион и више никад не полетале од таа држава у воена мисија тогаш, сега ќе рачунаме дека биле најбољи со 100% учинок.


Што знам, и Британија и Германија има зашто да се на пиедесталот. Но да, и на мене ми изгледа дека САД се на прво место.

Подморници - Германија сигурно.
Финска со скромна по број, егзотична, застарена авијација која се соочувала со голем проблем за одржување на авионите остварила големи резултати. Не само што успеале да го оневозможат агресорот а подоцна противникот да им господари во воздухот туку успевале да дадат сериозна подршка и на своите трупи. Имам една книга за Бафало, специјализиран американски ловец за носачи но поради тоа што финците барале да купат што се може во моментот - купиле 45 од нив. Во книгата има и искуства на пилоти и сето тоа, но интересно е што на другите фронтови тој авион се покажал како дно.

Подморниците сами по себе (независно чии се), се опасно место за служење војска, но само германските имаа огромен успех, највеќе поради начинот на кој беа употребувани.
Германската надводна морнарица уште на почеток ја осакатија и никад не се врати. Одма се знаеше дека немаат шанси со Британија и САД, на тоа поле. Немаа друг избор и се насочија кон подморниците.
Подморниците на Дерниц се еден од најуспешните проекти на Рајхот. Резултатите тоа го покажуваат, сега да не цитирам податоци. Подморниците се успешен проект од почеток до крај. Да вложеше Хитлер во нив уште повеќе човештво и ресурси како што бараше Дерниц, многумина сметаат дека немаше така лесно Британија да се одбрани, а ни Русија (без американската конвој-помош).
Иако германските подморници се далеку најуспешни по тонажа на потопени трговски бродови а не е занемарлив и нивниот успех против воени бродови, токму американските подморници успеале во она во кое германските не успеале, а тоа е да ја прекинат трговијата помеѓу Јапонија и нивните освоени подрачја од каде носеле суровини. Со губење на 57 од нив, американците скоро потполно го прекинале снабдувањето. Како бонус било потопувањето на безброј јапонски воени бродови како на пример најголемиот носач во светот Шинано, од страна на осамена американска подморница. Германија со губење на околу 800 подморници не успеале во тоа.

Секако за тоа не биле виновни подморничарите, Кригсмарине во секој случај ги имале најефективните подморничари во светот, како во прва така и во втора. Други се причините за неуспехот.

Јапонија иако имала голем број на подморници, некои од нив подводни чудовишта од 5000 тони кои носеле хидроавиони - немале план за координирани напади врз трговските бродови и снабдувањето на сојузниците.
Тоа што систем на конвои не постоел кај нив долго време секако не им одмогнало на американците. Јапонската морнарица е приказна за себе, комплетен триумф на некомпетентноста.

Италија и СССР иако со бројно големи подморнички флоти имале мало влијание, имаше и некои италијански чопори кои имале завидни резултати на Атлантикот а имале и неколку потопени воени бродови, додека советската морнарица едноставно не постоела. Сепак судбината тие ја решавале на копно и нивните бродови не направиле ништо. Најголем дострел им е потопувањето на патничкиот брод Густлоф во 1945, брод кој со бегалци заминувал од Источна Прусија за Германија, некои проценки се за 10.600 жртви, најголема поморска катастрофа на сите времина.
 

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
22.312
Поени од реакции
29.776
разлика помеѓу СТРАТЕШКИ/ИДЕОЛОШКИ смртен непријалел и Бриселско/меркелово политиканство.
Идеологиите секогаш се користат за наметнување на авторитет, и посредно за остварување на разни цели (на инжинерите на општеството).

Вие овде ги антропоморфицирате државите, и анализирате стратегии од перспектива на војниците. Тоа би била реалноста гледана од жабја перспектива. Но гледано од птичја перспектива, во реалноста индустриите на сите големи сили учеснички во светските војни - се контролирани од едни исти власници. Истите газди кои ги финансираат, поставуваат, и контролираат политичарите во сите тие држави.

Целите на војните, не се стратешките или војните надмудрувања меѓу државите и нивните сојузи, туку целите се профитот на профитерите. Двете страни се финансирани, од истите луѓе, во двете светски војни. И ова воопшто не е некоја тајна, сето тоа се достапни и проверливи информации... Но од некоја причина, луѓето повеќе сакаат да дискутираат за војници, тенкови, подморници, и слично.


Пишував поназад малку за тоа, а сега еве уште еден информативен осврт на истата тема:

History of World War II: Nazi Germany was Financed by the Federal Reserve and the Bank of England
https://www.globalresearch.ca/history-of-world-war-ii-nazi-germany-was-financed-by-the-federal-reserve-and-the-bank-of-england/5530318

Краток извадок:
...
The total amount of foreign investments in German industry during 1924-1929 amounted to almost 63 billion gold Marks (30 billion was accounted for by loans), and the payment of reparations — 10 billion Marks. 70% of revenues were provided by bankers from the United States, and most of the banks were from JP Morgan. As a result, in 1929, German industry was in second place in the world, but it was largely in the hands of America’s leading financial-industrial groups.

“Interessen-Gemeinschaft Farbenindustrie”, the main supplier of the German war machine, financed 45% of the election campaign of Hitler in 1930, and was under the control of Rockefeller “Standard oil”. Morgan, through “General Electric”, controlled the German radio and electrical industry via AEG and Siemens (up to 1933, 30% of the shares of AEG owned “General Electric”) through the Telecom company ITT — 40% of the telephone network in Germany.

In addition, they owned a 30% stake in the aircraft manufacturing company “Focke-Wulf”. “General Motors”, belonging to the DuPont family, established control over “Opel”. Henry Ford controlled 100% of the shares of “Volkswagen”. In 1926, with the participation of the Rockefeller Bank “Dillon, Reed & Co.” the second largest industrial monopoly in Germany after “I.G Farben” emerged — metallurgical concern “Vereinigte Stahlwerke” (Steel trust) Thyssen, Flick, Wolff, Feglera etc.

American cooperation with the German military-industrial complex was so intense and pervasive that by 1933 the key sectors of German industry and large banks such as Deutsche Bank, Dresdner Bank, Donat Bank etc were under the control of American financial capital.

The political force that was intended to play a crucial role in the Anglo-American plans was being simultaneously prepared. We are talking about the funding of the Nazi party and A. Hitler personally.


...и понатаму:

In August 1934, American “Standard oil” in Germany acquired 730,000 acres of land and built large oil refineries that supplied the Nazis with oil. At the same time, Germany secretly took delivery of the most modern equipment for aircraft factories from the United States, which would begin the production of German planes.

Germany received a large number of military patents from American firms Pratt and Whitney”, “Douglas”, “Curtis Wright”, and American technology was building the “Junkers-87”. In 1941, when the Second world war was raging, American investments in the economy of Germany amounted to $475 million. “Standard oil” invested – 120 million, “General motors” – $35 million, ITT — $30 million, and “Ford” — $17.5 million.

The close financial and economic cooperation of Anglo-American and Nazi business circles was the background against which, in the 30’s, a policy of appeasement led to world war II.
 
Член од
29 јуни 2014
Мислења
23.644
Поени од реакции
38.835
Идеологиите секогаш се користат за наметнување на авторитет, и посредно за остварување на разни цели (на инжинерите на општеството).

Вие овде ги антропоморфицирате државите, и анализирате стратегии од перспектива на војниците. Тоа би била реалноста гледана од жабја перспектива. Но гледано од птичја перспектива, во реалноста индустриите на сите големи сили учеснички во светските војни - се контролирани од едни исти власници. Истите газди кои ги финансираат, поставуваат, и контролираат политичарите во сите тие држави.

Целите на војните, не се стратешките или војните надмудрувања меѓу државите и нивните сојузи, туку целите се профитот на профитерите. Двете страни се финансирани, од истите луѓе, во двете светски војни. И ова воопшто не е некоја тајна, сето тоа се достапни и проверливи информации... Но од некоја причина, луѓето повеќе сакаат да дискутираат за војници, тенкови, подморници, и слично.


Пишував поназад малку за тоа, а сега еве уште еден информативен осврт на истата тема:

History of World War II: Nazi Germany was Financed by the Federal Reserve and the Bank of England
https://www.globalresearch.ca/history-of-world-war-ii-nazi-germany-was-financed-by-the-federal-reserve-and-the-bank-of-england/5530318

Краток извадок:
...
The total amount of foreign investments in German industry during 1924-1929 amounted to almost 63 billion gold Marks (30 billion was accounted for by loans), and the payment of reparations — 10 billion Marks. 70% of revenues were provided by bankers from the United States, and most of the banks were from JP Morgan. As a result, in 1929, German industry was in second place in the world, but it was largely in the hands of America’s leading financial-industrial groups.

“Interessen-Gemeinschaft Farbenindustrie”, the main supplier of the German war machine, financed 45% of the election campaign of Hitler in 1930, and was under the control of Rockefeller “Standard oil”. Morgan, through “General Electric”, controlled the German radio and electrical industry via AEG and Siemens (up to 1933, 30% of the shares of AEG owned “General Electric”) through the Telecom company ITT — 40% of the telephone network in Germany.

In addition, they owned a 30% stake in the aircraft manufacturing company “Focke-Wulf”. “General Motors”, belonging to the DuPont family, established control over “Opel”. Henry Ford controlled 100% of the shares of “Volkswagen”. In 1926, with the participation of the Rockefeller Bank “Dillon, Reed & Co.” the second largest industrial monopoly in Germany after “I.G Farben” emerged — metallurgical concern “Vereinigte Stahlwerke” (Steel trust) Thyssen, Flick, Wolff, Feglera etc.

American cooperation with the German military-industrial complex was so intense and pervasive that by 1933 the key sectors of German industry and large banks such as Deutsche Bank, Dresdner Bank, Donat Bank etc were under the control of American financial capital.

The political force that was intended to play a crucial role in the Anglo-American plans was being simultaneously prepared. We are talking about the funding of the Nazi party and A. Hitler personally.


...и понатаму:

In August 1934, American “Standard oil” in Germany acquired 730,000 acres of land and built large oil refineries that supplied the Nazis with oil. At the same time, Germany secretly took delivery of the most modern equipment for aircraft factories from the United States, which would begin the production of German planes.

Germany received a large number of military patents from American firms Pratt and Whitney”, “Douglas”, “Curtis Wright”, and American technology was building the “Junkers-87”. In 1941, when the Second world war was raging, American investments in the economy of Germany amounted to $475 million. “Standard oil” invested – 120 million, “General motors” – $35 million, ITT — $30 million, and “Ford” — $17.5 million.

The close financial and economic cooperation of Anglo-American and Nazi business circles was the background against which, in the 30’s, a policy of appeasement led to world war II.
А зошто дозволија да се бомбардира германија и да се уништат нивните инвестиции?
 

Vanlok

deus ex machina
Член од
30 мај 2009
Мислења
22.312
Поени од реакции
29.776
Пошто пецаш нешто за тролање @Ron Burgundy, ти барем би требало лесно да ја разбереш метафората: „фрли рипче, за да фатиш крапче“.

Линкот не го отвори, текстот не го прочита, а?
Значи мора на тацна да се подаде... Епа ајде, служиме на народот:
...
In the first stage, the main levers to ensure the penetration of American capital into Europe began with war debts and the closely related problem of German reparations. After the US’ formal entry into the first World War, they gave the allies (primarily England and France) loans to the amount of $8.8 billion. The total sum of war debts, including loans granted to the United States in 1919-1921, was more than $11 billion.

To solve this problem, creditor nations tried to impose a extremely difficult conditions for the payment of war reparations at the expense of Germany. This was caused by the flight of German capital abroad, and the refusal to pay taxes led to a state budget deficit that could be covered only through mass production of unsecured Marks. The result was the collapse of the German currency — the “great inflation” of 1923, when the dollar was worth 4.2 trillion Marks. German Industrialists began to openly sabotage all activities in the payment of reparation obligations, which eventually caused the famous “Ruhr crisis” — Franco-Belgian occupation of the Ruhr in January 1923.

The Anglo-American ruling circles, in order to take the initiative in their own hands, waited for France to get caught up in a venturing adventure and to prove its inability to solve the problem. US Secretary of State Hughes pointed out: “It is necessary to wait for Europe to mature in order to accept the American proposal.”

The new project was developed in the depths of “JP Morgan & Co.” under the instruction of the head of the Bank of England, Montagu Norman. At the core of his ideas was representative of the “Dresdner Bank” Hjalmar Schacht, who formulated it in March 1922 at the suggestion of John Foster Dulles (future Secretary of state in the Cabinet of President Eisenhower) and legal adviser to President W. Wilson at the Paris peace conference. Dulles gave this note to the chief Trustee “JP Morgan & Co.”, and then JP Morgan recommended that H. Schacht, M. Norman, and the last of the Weimar rulers. In December, 1923, H. Schacht would become Manager of the Reichsbank and was instrumental in bringing together the Anglo-American and German financial circles.

In the summer of 1924, the project known as the “Dawes plan” (named after the Chairman of the Committee of experts who created it – American banker and Director of one of the banks of the Morgan group), was adopted at the London conference. He called for halving the reparations and solved the question about the sources of their coverage. However, the main task was to ensure favorable conditions for US investment, which was only possible with stabilization of the German Mark.

To this end, the plan gave Germany a large loan of $200 million, half of which was accounted for by JP Morgan. While the Anglo-American banks gained control not only over the transfer of German payments, but also for the budget, the system of monetary circulation and to a large extent the credit system of the country. By August 1924, the old German Mark was replaced by a new, stabilized financial situation in Germany, and, as the researcher G.D Preparta wrote, the Weimar Republic was prepared for “the most picturesque economic aid in history, followed by the most bitter harvest in world history” — “an unstoppable flood of American blood poured into the financial veins of Germany.”

The consequences of this were not slow to appear.

This was primarily due to the fact that the annual reparations were to cover the amount of debt paid by the allies, formed by the so-called “absurd Weimar circle”. The gold that Germany paid in the form of war reparations, was sold, pawned, and disappeared in the US, where it was returned to Germany in the form of an “aid” plan, who gave it to England and France, and they in turn were to pay the war debt of the United States. It was then overlayed with interest, and again sent to Germany. In the end, all in Germany lived in debt, and it was clear that should Wall Street withdraw their loans, the country will suffer complete bankruptcy.

Secondly, although formal credit was issued to secure payment, it was actually the restoration of the military-industrial potential of the country. The fact is that the Germans were paid in shares of companies for the loans so that American capital began to actively integrate into the German economy.
...


Сето ова се случува после Првата Светска Војна, а истиот концепт се применува и по Втората Светска Војна. Двете страни во војната се задолжени кај кредиторите, а губитниците (Германија и другарите) имаат додатен бонус да плаќаат и репарации и отштети.

Дури и ти знаеш што се кредити и репарации @Ron Burgundy, нели?
Профитот од сето тоа вреди многу повеќе од инвестициите во предвоена Германија. Уште повеќе пошто тие „инвестиции“ се всушност кредити кои Германците ги исплатиле со камата, плус репарациите кои можеби се поголемиот дел од колачот.
 

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.271
Поени од реакции
78.918
Овој ноември се навршуваат 75 години од почетокот на Уран (рускиот контранапад) кај Сталинград.

(во потполно исто време се случува и премиерата на Казабланка)
 
Последно уредено:
Член од
29 јуни 2014
Мислења
23.644
Поени од реакции
38.835
Овој ноември се навршуваат 75 години од почетокот на Уран (рускиот контранапад) кај Сталинград.

(во потполно исто време се случува и премиерата на Казабланка)
Мисли си дека тие две работи се случајни;)
 

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.271
Поени од реакции
78.918
Мисли си дека тие две работи се случајни;)
Никако не мислам дека се случајно у исто време, али никако да најдам зашто е тоа така.
Се надевам дека некој ќе каже.
 
Член од
4 август 2017
Мислења
40
Поени од реакции
22
Много знаете за ВСВ.
А да видиме сега, дали знаете зошто АСНОМ и по-точно Ченто, отказа да изпрати војска на Сремскиот фронт?
Аз знам, зошто дедо ми е бил учестник, во Кумановско-Скопската и Сремската операции до началото на декември.1944 г.
Да видиме дали вие знаете. Мислам дека е поинтересно да се знае што се случува во Вардарска Македонија октомври-декември 1944 г.
Жокер - БГ армија во МК потоа време е 445 000 војници.
 

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.271
Поени од реакции
78.918
Много знаете за ВСВ.
А да видиме сега, дали знаете зошто АСНОМ и по-точно Ченто, отказа да изпрати војска на Сремскиот фронт?
Аз знам, зошто дедо ми е бил учестник, во Кумановско-Скопската и Сремската операции до началото на декември.1944 г.
Да видиме дали вие знаете. Мислам дека е поинтересно да се знае што се случува во Вардарска Македонија октомври-декември 1944 г.
Жокер - БГ армија во МК потоа време е 445 000 војници.
Тука владее ставот дека дел од македонските партизани не сакале да идат на Сремски, него накај Егејска, Пиринска... Што е супер, вака за нас сега, за Македонија, али прилично несупер за нив и нивните фамилии, па така имаме стрелање на Скопско Кале, Струмица, Ченто и слично.
У друга тема, чинам има повеќе за ова.

На страна тоа што Сремски е идиотска непрактична операција која му служи на слабакот да покаже дека ете и он може како Русите, да гони Германци. Тито мислеше дека Багратион ќе праи. Чинам дека Македонци - партизани повеќе загинаа на Сремски неголи у текот на војната тука. Многумина од нив од пријателски артилериски оган.
Он цели четири години води партизанска герилска војна и сеа одеднаш чекај, му текна дека треба да се покаже како права армија.
 
Член од
4 август 2017
Мислења
40
Поени од реакции
22
/мод (официјални јазици на форумов: македонски/english)
 
Последно уредено од модератор:

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.271
Поени од реакции
78.918
Многу веројатно дека историите кои се изучуваат во БГ и МК се погрешни до некој степен и од некој аспект.
 
Член од
17 јануари 2009
Мислења
2.814
Поени од реакции
4.665
Многу веројатно дека историите кои се изучуваат во БГ и МК се погрешни до некој степен и од некој аспект.
Секако дека се. Секој сака да се прикаже во подобро светло, секогаш и секаде. Никој не сака да преземе одговорност за глупостите, предавствата, плашливоста или гадостите кои се неизбежни во војна.

Кај нас се случија некои работи што треба, но никогаш нема докрај да се расветлат - Шарло, Рацин, Кузман Јосифоски, Скопското кале, и не само тие, туку и други можеби поважни нешта. Понатаму, Лазо не сакал да чуе за постоење на некаков Скопски партизански одред, а во југословенски рамки веројатно било болно што кај нас братоубиствата не ескалирале така како во српско-хрватските подрачја (не дека овде немало разно-разни ратници, браник и други форми на дружења, па и добро платени контрачетници кои се прочуле со своите активности кај населението, ама сепак не биле толку бројни и толку добро организирани), па следствено и сметката на крај не била иста. Башка што кај нас станува пожестоко од 1943, а не од 1941. Според некои, Македонците, наводно, не дале доволно жртви во борбата, па на Срем беа послужени како топовско месо.

Бугарите, како и Албанците беа дел од фашистичката коалиција. Очигледни се напорите да се измолкнат од тоа фино друштво, првите како вечни спасители, другите како вечни борци за права.

А да, Сталин често му мавал четки на Тито и неговите, дека партизаните за разлика од преобразените бугари немаат вистинска армија. Па има анегдоти поврзани со јазични недоразбирања пушки-топови и сл. Веројатно Броз сакал да се докаже пред челичниот другар, т.е. тој паднал на провокациите, а некои на фронтот .
 
Последно уредено:

Kajgana Shop

На врв Bottom