Политички случувања во САД: Генерална дискусија

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување

Дали санкциите на администрацијата на Џо Бајден, кон Русија, вродуваат со плод?


  • Вкупно гласачи
    48
  • Гласањето е завршено на .
O'Keefe и Sortor се investigative journalists, Марио е агрегат на вести што е по прецизен за новостите него CNN/MSDNC.

Thomas Sowell и Milton Freedman се економисти, не новинари. Ron Paul е политичар.

Ај сподели чим си толку голем експерт за САД политика, сподели ги твоите искуства во САД.
Retardmaxxing тебе те опишува најдобро.
Многу интересно како избегнуваш да одговориш многу просто прашање. Од каде знаеш кој е прецизен или не?

Мочковци прочитале 2 наслови на веб портал и тука експерти ќе се прават.
Гледам дека нервозата е голема штом премина на мочковци. И некои исмејувања. Да не си во ПМС?
Штом Марио ти е врвот на информираноста, па затоа и ти е толку тешко да процесираш сериозни геополитички факти. Да го ставаш Науфал обичен агрегатор кој само брка кликови и препишува од други во иста реченица со сериозна дебата, е најдобриот доказ кој овде чита само наслови.
 
Гледам дека нервозата е голема штом премина на мочковци. И некои исмејувања. Да не си во ПМС?
Штом Марио ти е врвот на информираноста, па затоа и ти е толку тешко да процесираш сериозни геополитички факти. Да го ставаш Науфал обичен агрегатор кој само брка кликови и препишува од други во иста реченица со сериозна дебата, е најдобриот доказ кој овде чита само наслови.
Ау ти свилениот, оди поплачи кај Лорд Бебо. Трети пат ти го поставувам прашањето, од каде знаеш кој е прецизен или не?
 
Епа ако има функционален мозок нека одговори на простото прашање.
Ти уште не одговори како на САД и на петродоларот им одговара дебаклот со Иран.

Ти си без можност за разбирање, но еве нешто за другите:





Very little in the Six Week War - capped off by the Desert Two debacle in Isfahan - could be considered a "tactical success" at all.

We got stiff-armed by a well-prepared regional power, ran out of ammo, and the Chinese are once again about to win by doing absolutely nothing.⬇️

Let's actually assess this in a rational manner, working my best guess as to what our objectives actually were during this operation - which is in and of itself a difficult thing to figure out given they seemed to change daily because nobody at the Pentagon was willing to impose any kind of strategic discipline on Trump.

So, uh, let's break this down by lines of effort because there were several.

Line of Effort 1: Strategic neutralization of Iran as a threat vector to Israel and other US interests and forces in the Middle East

OBJ 1.1: Regime change
- FAILED. Iranian government as currently constituted ("regime") consolidated power; "Khamenei replaced with Khamenei". No significant anti-regime protests recorded.

OBJ 1.2: Secure US/Israeli air supremacy over central Iran
- FAILED. Coalition remained dependent on standoff weapons for strikes outside border regions; only apparent attempt to fly massed air sorties into central Iran resulted in lost aircraft and near-disaster. Most Coalition air assets withdrawn to inconvenient bases far from Iran due to missile threat and reliant on extensive tanker support to operate at low sortie rates.

OBJ 1.3: Coerce existing regime to align with US strategic interests
- FAILED. Iranian hardliners empowered by perceived victory against the United States and Israel; more moderate factions have aligned with hardliners.

OBJ 1.4: Isolate Iran from great power support (Russia/China)
- FAILED. Russia and China continue to provide substantial economic and military support to Iran.

Line of Effort 2: Destruction of the Iranian WMD program

OBJ 2.1: Seize Iranian enriched uranium stockpile
- FAILED. Attempted SOF raid ended in debacle.

OBJ 2.2: Destroy Iranian uranium enrichment capability
- FAILED. Iranian enrichment capability is in extremely hardened underground facilities which do not appear to have sustained significant damage from Coalition attacks.

OBJ 2.3: Destroy Iranian industrial pipeline to manufacture nuclear warheads
- UNKNOWN. Little data exists here outside of raw speculation.

Line of Effort 3: Destruction of Iranian means of coercion against Israel and US interests in the Middle East

OBJ 3.1: Destroy Iranian missile force
- FAILED. Iranian ballistic, cruise, and drone capabilities very much intact.

OBJ 3.2: Destroy Iranian aerial forces
- FAILED. Iranian tactical aviation intact; transport and logistics aircraft destroyed on the ground by Coalition forces were of limited tactical utility.

OBJ 3.3: Destroy Iranian naval forces
- FAILED. IRGCN mosquito fleet currently the dominant naval power in the Persian Gulf; naval balance of power in the key Persian Gulf and Hormuz region has shifted AGAINST the United States and allies.

OBJ 3.4: Destroy Iranian regional proxies
- FAILED. Iranian regional proxies in Iraq and Lebanon showed resilience well beyond that expected by analysts.

OBJ 3.5: Prevent capture of Coalition aircrew by Iran
- QUALIFIED SUCCESS. Thanks to strategically ruinous expenditures of standoff weapons, exposure of Coalition aircraft to Iranian air defenses was minimized, preventing Iran from taking POWs.

Line of Effort 4: Protect Israel, friendly Gulf Arab regimes, US military forces, and broader US interests from Iranian retaliation

OBJ 4.1: Secure oil shipment through Strait of Hormuz
- FAILED. Iran secured control of the Strait of Hormuz and continues to export oil despite attempted blockade.

OBJ 4.2: Disrupt Iranian retaliatory strikes
- FAILED. Coalition strikes did little to nothing to disrupt Iranian missile and drone launches.

OBJ 4.3: Degrade Iranian retaliatory strikes on Coalition military assets in theater
- FAILED. US forces withdrew to bases at operational standoff from Iran rather than contest positions inside SRBM range, ceding influence over the strategically critical Persian Gulf to Iran rather than risk friendly casualties. Iranian drones and MRBMs caused painful if not decisive losses to Coalition assets throughout the war.

OBJ 4.4: Prevent Iranian counter-value coercion against friendly Gulf Arab regimes
- FAILED. Iran struck countervalue targets in the Arab states at will and continues to hold them at great risk; Qatar (previously home to a massive US presence) appears to have given Iran a massive tributary payment rather than face further attacks.

OBJ 4.5: Prevent Iranian strikes against Coalition proxies in theater.
- FAILED. Iran effectively struck Iraqi Kurdish militias being positioned as a proxy force, leading to the Kurds concluding a separate peace with Iran and withdrawing from the conflict despite extensive claims in Iranian territory.

OBJ 4.6: Prevent second-order economic effects of the war in the United States
- QUALIFIED SUCCESS. Stock market apparently unable or unwilling to believe magnitude of ongoing energy supply disruptions; jawboning and frequent false reports by the Trump Administration of imminent peace and successful negotiations reduced market turmoil at the cost of the long-term credibility of the US government.

In summary: Deep failures across all lines of effort and very few objectives accomplished.
 
O'Keefe и Sortor се investigative journalists, Марио е агрегат на вести што е по прецизен за новостите него CNN/MSDNC.

Thomas Sowell и Milton Freedman се економисти, не новинари. Ron Paul е политичар.
Со тоа што некој сам себе се опишува како новинар, под дифолт не го прави неутрален и квалитетен за гледање. И Саше Политико и Јанко Јади бурек се новинари ако ги прашаш. Џејмс О Кифи е повеќе активист кој користи новинарски методи (што е негово право) али бутка страна со сензационализација. Сортор е гонзо новинар и инфлуенсер, еквивалент на левичарски рејџ-бејтер само на десно. Негово право, али си држи страна. Има еден куп слични ликови како нив и на лево и на десно (во оваа нео-новинарска гонзо ера), али тоа не ги прави неутрални, а уште помалку квалитетни. Марио е од тројцата најкоректен, али е исто платформа со talking heads. Разликата меѓу нив и Ендру е што Ендру покрива и лево и десно, и не ти кажува што заклучок треба да донесеш. Не е некој што ќе извади балкан инфо тип на наслов, него документира, и доста емпатија има во пристапот, не е тенекија. Томас Соуел, Фридман и Пол ти ги кажувам ако веќе те занима добро артикулирана мисла на десно, и од таму можеш да заклучиш кои новинари/активисти/политичари се вредни за гледање по екстензија.

Ај сподели чим си толку голем експерт за САД политика, сподели ги твоите искуства во САД.
Моето прво искуство со политика во САД, почнува со дисциплинска постапка во прва работна недела и за малку губење на работно место. Трет ден од работа од тим ме носат на ручек со луѓе со кој што ќе делам канцеларија (пола од САД, пола од разни места низ светов). Сите зборат за што е уникатно за местото од каде што доаѓаат. Ја, релативно млад и зелен, им кажувам дека нешто што постои во Скопје а го нема никаде во светов е зборот пеер, дека едино место на свет сме каде што пеер е збор кој означува блискост меѓу пријатели. Двете американки што седеа до мене сменија боја. Како сум смеел како straight-white-male да навредам дечко што бил геј со нас на маса (тоа не го знаев) и ме пријавија во човечки ресурси (едната предложи да ме отпуштат).

Кај човечки ресурси на разговор, им објаснив дека прво, не сум white во смисла на привилегиран англо-саксонец чиј дедо имал робови, туку дека сум македонец, некој што бил во држава 500 години под ропство и потоа комунизам. Историска масовна опресија над геј популација сме немале или други популации, пошто сме немале механизам за опресија и сме биле репресирани. Следствено на тоа, пеер во мојот јазик не е ист збор што фег е на англиски. Друго, дечкото што беше геј на масата, објасни пред човечки ресурси дека не се почувствувал навреден и дека капира што сум сакал да кажам (момакот беше од друга држава, не од САД). На крај останав во компанијата, не сватив ништо лично, а и после некое време со девојките имавме доста респект (иако политички имавме различни погледи). Вакви краток фитиљ рејџ-реакции ги има и на лево и на десно (во САД) и сум бил сведок и на двете (или овде и на форумов гледаме како комуницираме).

Од моето искуство во САД, турли-тава е од култури, доста интересно место за живеење, интересни луѓе, локалци, и може секој да најде тоа што го занима. За политика конкретно, најголемиот проблем во САД по мене е огромна нееднаквост. Богатство и моќ се акумулира кај мал број на луѓе, се повеќе од година во година. Компаниите викаат "сакаме да работиш за 10 долари од саат" и некој што е американец, роден и израснат таму, си вика ова е многу малце за мене. Компаниите викаат нема проблем, ќе најмиме некој од Филипини онлајн, ќе автоматирзираме, или ќе платиме некој што ќе работи за помалце без папири. За корпоративна Америка, повеќе им е во интерес да имаат поголем базен на таленти или работници, бидејќи трошоците им ги носи надолу (можат повеќе пари да прават). Ова раѓа голема фрустрација кај многу луѓе кои имаат мака да најдат квалитетна добро платена работа (заради ова на Трамп цела кампања му беше дека ќе врати работни места во САД и фабрики). И што се случува?

Преку медиуми се поларизира народ на лево и десно, најчесто преку мејнстрим вести (Фокс и СиЕнЕн) или со ликови како тие што ги пиша погоре (од двете страни), политички дискурс станува такмичење во дерење и цвикање, и ова е се со цел одвлекување внимание од внатрешните проблеми и фрустрации врзани со економски прилики. Цел медиумски простор се купува од билионери (прочитај за Безос, Маск, Мурдок, Елисон и што се изнакупуваа во последниве неколку години во медиумски простор). Они нема никогаш да имаат медиум што ќе пропагира "социјална нееднаквост е лоша за САД" туку ќе ти натрупаат медиумски простор со балкан инфо рејџ бејтови "Шокантно! Трансџендер тоалети во детска градинка!" или ако е медиумот на лево "Шокантно! ICE раздели пар што се 50 години заедно, жената е неподвижна и оставена сама додека мажот е депортиран од Трамп во Тринидад и Тобаго". Се додека ваква реторика постои, суштински промени во банкарски сектор, даночна политика, даночни раеви, анти-монополистичка регулатива и други економски правила ќе си останат какви што се.

Се што гледаме сега: Иран, културни војни, ICE и проблеми со миграција, е производ на внатрешни состојби во САД. Поради тоа и тие две девојки рејџаа, али исти реакции можеш да најдеш и на лево и десно. Ова е на кратко, банализирано објаснување, али по мене ова е тоа што го гледаме во САД во моментов (и има доста литература на оваа тема, од Томас Пикети, Роберт Рајх, Ха Џун Ченг, Штиглиц, озбилни економисти).
 
Со тоа што некој сам себе се опишува како новинар, под дифолт не го прави неутрален и квалитетен за гледање. И Саше Политико и Јанко Јади бурек се новинари ако ги прашаш. Џејмс О Кифи е повеќе активист кој користи новинарски методи (што е негово право) али бутка страна со сензационализација. Сортор е гонзо новинар и инфлуенсер, еквивалент на левичарски рејџ-бејтер само на десно. Негово право, али си држи страна. Има еден куп слични ликови како нив и на лево и на десно (во оваа нео-новинарска гонзо ера), али тоа не ги прави неутрални, а уште помалку квалитетни. Марио е од тројцата најкоректен, али е исто платформа со talking heads. Разликата меѓу нив и Ендру е што Ендру покрива и лево и десно, и не ти кажува што заклучок треба да донесеш. Не е некој што ќе извади балкан инфо тип на наслов, него документира, и доста емпатија има во пристапот, не е тенекија. Томас Соуел, Фридман и Пол ти ги кажувам ако веќе те занима добро артикулирана мисла на десно, и од таму можеш да заклучиш кои новинари/активисти/политичари се вредни за гледање по екстензија.
Новинар е личност што собира, обработува и објавува информации преку медиуми. Тоа не е титула што мора да ти ја додели државата или некоја институција. Ако имаш телефон и платформа како X за да споделуваш вести, во суштина дејствуваш како новинар.

Сум го гледал Ендру од All Gas No Breaks времето, не ми е нов. Тој има предрасуди кон десницата, така да не покрива фер работи. Соуел, Фридман и Пол ми се добро познати многу одамна.
Моето прво искуство со политика во САД, почнува со дисциплинска постапка во прва работна недела и за малку губење на работно место. Трет ден од работа од тим ме носат на ручек со луѓе со кој што ќе делам канцеларија (пола од САД, пола од разни места низ светов). Сите зборат за што е уникатно за местото од каде што доаѓаат. Ја, релативно млад и зелен, им кажувам дека нешто што постои во Скопје а го нема никаде во светов е зборот пеер, дека едино место на свет сме каде што пеер е збор кој означува блискост меѓу пријатели. Двете американки што седеа до мене сменија боја. Како сум смеел како straight-white-male да навредам дечко што бил геј со нас на маса (тоа не го знаев) и ме пријавија во човечки ресурси (едната предложи да ме отпуштат).

Кај човечки ресурси на разговор, им објаснив дека прво, не сум white во смисла на привилегиран англо-саксонец чиј дедо имал робови, туку дека сум македонец, некој што бил во држава 500 години под ропство и потоа комунизам. Историска масовна опресија над геј популација сме немале или други популации, пошто сме немале механизам за опресија и сме биле репресирани. Следствено на тоа, пеер во мојот јазик не е ист збор што фег е на англиски. Друго, дечкото што беше геј на масата, објасни пред човечки ресурси дека не се почувствувал навреден и дека капира што сум сакал да кажам (момакот беше од друга држава, не од САД). На крај останав во компанијата, не сватив ништо лично, а и после некое време со девојките имавме доста респект (иако политички имавме различни погледи). Вакви краток фитиљ рејџ-реакции ги има и на лево и на десно (во САД) и сум бил сведок и на двете (или овде и на форумов гледаме како комуницираме).
Културите се различни, па не можеш да се однесуваш исто како во својата култура кога си во друга. Потребно е да се почитува соодветен декорум и да се задржи однесување во рамки на јасни и строги норми барем додека имаш увид во нивното однесување. Во очите на HR си liability.

Пред 5–6 години имав ментор за менаџмент кој денес е на локална политичка функција во New Jersey и е поврзан со демократите. Затоа добро ги познавам нивните ставови. Имам добиено неколку покани од него за евент со Corey Booker, демократскиот сенатор од Џерси.
Од моето искуство во САД, турли-тава е од култури, доста интересно место за живеење, интересни луѓе, локалци, и може секој да најде тоа што го занима. За политика конкретно, најголемиот проблем во САД по мене е огромна нееднаквост. Богатство и моќ се акумулира кај мал број на луѓе, се повеќе од година во година. Компаниите викаат "сакаме да работиш за 10 долари од саат" и некој што е американец, роден и израснат таму, си вика ова е многу малце за мене. Компаниите викаат нема проблем, ќе најмиме некој од Филипини онлајн, ќе автоматирзираме, или ќе платиме некој што ќе работи за помалце без папири. За корпоративна Америка, повеќе им е во интерес да имаат поголем базен на таленти или работници, бидејќи трошоците им ги носи надолу (можат повеќе пари да прават). Ова раѓа голема фрустрација кај многу луѓе кои имаат мака да најдат квалитетна добро платена работа (заради ова на Трамп цела кампања му беше дека ќе врати работни места во САД и фабрики). И што се случува?
Буквално, мотото на United States е „E pluribus unum“ - „од многу, едно“. Амалгам на култури.

Администрацијата на Трамп воведе построги регулативи и зголемени трошоци за некои компании што користат H-1B визи, со цел да се намали зависноста од странска работна сила и да се даде предност на американските работници. Ова ја намалува конкуренцијата за домашните кандидати.
Преку медиуми се поларизира народ на лево и десно, најчесто преку мејнстрим вести (Фокс и СиЕнЕн) или со ликови како тие што ги пиша погоре (од двете страни), политички дискурс станува такмичење во дерење и цвикање, и ова е се со цел одвлекување внимание од внатрешните проблеми и фрустрации врзани со економски прилики. Цел медиумски простор се купува од билионери (прочитај за Безос, Маск, Мурдок, Елисон и што се изнакупуваа во последниве неколку години во медиумски простор). Они нема никогаш да имаат медиум што ќе пропагира "социјална нееднаквост е лоша за САД" туку ќе ти натрупаат медиумски простор со балкан инфо рејџ бејтови "Шокантно! Трансџендер тоалети во детска градинка!" или ако е медиумот на лево "Шокантно! ICE раздели пар што се 50 години заедно, жената е неподвижна и оставена сама додека мажот е депортиран од Трамп во Тринидад и Тобаго". Се додека ваква реторика постои, суштински промени во банкарски сектор, даночна политика, даночни раеви, анти-монополистичка регулатива и други економски правила ќе си останат какви што се.
Повеќето медиуми беа наклонети кон левицата, со исклучок на Fox News. Ако не беше појавата на бројни citizen journalists и експанзијата на подкастите, веројатно ќе гледавме континуитет на власт од еден левичарски кандидат кон друг, од Клинтон, преку Бајден, до Харис.
Се што гледаме сега: Иран, културни војни, ICE и проблеми со миграција, е производ на внатрешни состојби во САД. Поради тоа и тие две девојки рејџаа, али исти реакции можеш да најдеш и на лево и десно. Ова е на кратко, банализирано објаснување, али по мене ова е тоа што го гледаме во САД во моментов (и има доста литература на оваа тема, од Томас Пикети, Роберт Рајх, Ха Џун Ченг, Штиглиц, озбилни економисти).
Јас сум поминал имиграционо во САД два пати, еднаш за мене, еднаш за жена ми, која се уште е во процедура. Буквално можам експерт да бидам на тема миграција во САД.

Истите тие во ICE што беа прифаќани и дури пофалувани во времето на Обама, денес под Дончо се претставуваат како закана. Во периодот на Обама, 50–60 луѓе починаа додека беа во процес на депортација или во притвор, но медиумите и новинарите речиси и да не обрнуваа внимание на тоа. Сега оваа тема постојано се форсира, бидејќи масовни депортации би можеле да имаат политички последици и потенцијално да ја намалат федералната моќ на демократите.

Во интерес на САД е да имаат контрола врз глобалните енергетски текови, барем таму каде што тоа е возможно (со исклучок на земји како Русија). Затоа Иран е во фокусот во моментов. Ако Дончо успее во својата стратегија, САД би можеле да обезбедат поволна економска позиција во наредните 20–30 години.
 
Со тоа што некој сам себе се опишува како новинар, под дифолт не го прави неутрален и квалитетен за гледање. И Саше Политико и Јанко Јади бурек се новинари ако ги прашаш. Џејмс О Кифи е повеќе активист кој користи новинарски методи (што е негово право) али бутка страна со сензационализација. Сортор е гонзо новинар и инфлуенсер, еквивалент на левичарски рејџ-бејтер само на десно. Негово право, али си држи страна. Има еден куп слични ликови како нив и на лево и на десно (во оваа нео-новинарска гонзо ера), али тоа не ги прави неутрални, а уште помалку квалитетни. Марио е од тројцата најкоректен, али е исто платформа со talking heads. Разликата меѓу нив и Ендру е што Ендру покрива и лево и десно, и не ти кажува што заклучок треба да донесеш. Не е некој што ќе извади балкан инфо тип на наслов, него документира, и доста емпатија има во пристапот, не е тенекија. Томас Соуел, Фридман и Пол ти ги кажувам ако веќе те занима добро артикулирана мисла на десно, и од таму можеш да заклучиш кои новинари/активисти/политичари се вредни за гледање по екстензија.


Моето прво искуство со политика во САД, почнува со дисциплинска постапка во прва работна недела и за малку губење на работно место. Трет ден од работа од тим ме носат на ручек со луѓе со кој што ќе делам канцеларија (пола од САД, пола од разни места низ светов). Сите зборат за што е уникатно за местото од каде што доаѓаат. Ја, релативно млад и зелен, им кажувам дека нешто што постои во Скопје а го нема никаде во светов е зборот пеер, дека едино место на свет сме каде што пеер е збор кој означува блискост меѓу пријатели. Двете американки што седеа до мене сменија боја. Како сум смеел како straight-white-male да навредам дечко што бил геј со нас на маса (тоа не го знаев) и ме пријавија во човечки ресурси (едната предложи да ме отпуштат).

Кај човечки ресурси на разговор, им објаснив дека прво, не сум white во смисла на привилегиран англо-саксонец чиј дедо имал робови, туку дека сум македонец, некој што бил во држава 500 години под ропство и потоа комунизам. Историска масовна опресија над геј популација сме немале или други популации, пошто сме немале механизам за опресија и сме биле репресирани. Следствено на тоа, пеер во мојот јазик не е ист збор што фег е на англиски. Друго, дечкото што беше геј на масата, објасни пред човечки ресурси дека не се почувствувал навреден и дека капира што сум сакал да кажам (момакот беше од друга држава, не од САД). На крај останав во компанијата, не сватив ништо лично, а и после некое време со девојките имавме доста респект (иако политички имавме различни погледи). Вакви краток фитиљ рејџ-реакции ги има и на лево и на десно (во САД) и сум бил сведок и на двете (или овде и на форумов гледаме како комуницираме).

Од моето искуство во САД, турли-тава е од култури, доста интересно место за живеење, интересни луѓе, локалци, и може секој да најде тоа што го занима. За политика конкретно, најголемиот проблем во САД по мене е огромна нееднаквост. Богатство и моќ се акумулира кај мал број на луѓе, се повеќе од година во година. Компаниите викаат "сакаме да работиш за 10 долари од саат" и некој што е американец, роден и израснат таму, си вика ова е многу малце за мене. Компаниите викаат нема проблем, ќе најмиме некој од Филипини онлајн, ќе автоматирзираме, или ќе платиме некој што ќе работи за помалце без папири. За корпоративна Америка, повеќе им е во интерес да имаат поголем базен на таленти или работници, бидејќи трошоците им ги носи надолу (можат повеќе пари да прават). Ова раѓа голема фрустрација кај многу луѓе кои имаат мака да најдат квалитетна добро платена работа (заради ова на Трамп цела кампања му беше дека ќе врати работни места во САД и фабрики). И што се случува?

Преку медиуми се поларизира народ на лево и десно, најчесто преку мејнстрим вести (Фокс и СиЕнЕн) или со ликови како тие што ги пиша погоре (од двете страни), политички дискурс станува такмичење во дерење и цвикање, и ова е се со цел одвлекување внимание од внатрешните проблеми и фрустрации врзани со економски прилики. Цел медиумски простор се купува од билионери (прочитај за Безос, Маск, Мурдок, Елисон и што се изнакупуваа во последниве неколку години во медиумски простор). Они нема никогаш да имаат медиум што ќе пропагира "социјална нееднаквост е лоша за САД" туку ќе ти натрупаат медиумски простор со балкан инфо рејџ бејтови "Шокантно! Трансџендер тоалети во детска градинка!" или ако е медиумот на лево "Шокантно! ICE раздели пар што се 50 години заедно, жената е неподвижна и оставена сама додека мажот е депортиран од Трамп во Тринидад и Тобаго". Се додека ваква реторика постои, суштински промени во банкарски сектор, даночна политика, даночни раеви, анти-монополистичка регулатива и други економски правила ќе си останат какви што се.

Се што гледаме сега: Иран, културни војни, ICE и проблеми со миграција, е производ на внатрешни состојби во САД. Поради тоа и тие две девојки рејџаа, али исти реакции можеш да најдеш и на лево и десно. Ова е на кратко, банализирано објаснување, али по мене ова е тоа што го гледаме во САД во моментов (и има доста литература на оваа тема, од Томас Пикети, Роберт Рајх, Ха Џун Ченг, Штиглиц, озбилни економисти).
со релативизирањето токму на моментите како трансџендер ве-це у градинка можеш да се ебеш у гз со зажарено железо

Да, ова е нивото на комуникација кое е соодветно.

(и не, не станува збор тука за никакво трансџендер ве-це у градинка, како што сакаш да изрелативизираш, туку за правото на возрасни мажи со дигнати курови да идат у ве-це со девојчиња)
 
со релативизирањето токму на моментите како трансџендер ве-це у градинка можеш да се ебеш у гз со зажарено железо

Да, ова е нивото на комуникација кое е соодветно.

„Потребно е да се почитува соодветен декорум и да се задржи однесување во рамки на јасни и строги норми барем додека имаш увид во нивното однесување. Во очите на HR си liability.“

Во превод: Ќе се напyпиш и ќе го примиш. Потоа ќе се правиш дека ти се допаѓа (а може и навистина да ти се допадне)... Ќе го задржиш тоа однесување за да не бидеш liability во очите на ОЧР.

Разбираш?
„Успехот“ има цена.
 
Da proverime ovde
A sega da proverime ovde
2000 - $1.51
2001 - $1.46
2002 - $1.36
2003 - $1.59
2004 - $1.88
2005 - $2.30
2006 - $2.59
2007 - $2.80
2008 - $3.27
2009 - $2.35
2010 - $2.78
2011 - $3.53
2012 - $3.64
2013 - $3.51
2014 - $3.36
2015 - $2.43
2016 - $2.14
2017 - $2.42
2018 - $2.72
2019 - $2.60
2020 - $2.17
2021 - $3.01
2022 - $3.95
2023 - $3.52
2024 - $3.30
2025 - $3.10
Now - $4.30

Source: U.S. Energy Information Administration (EIA).

Ne znam na tvojata pumpa zad zgrada kolku e, gledame oficijalni brojki.

Ne samo obama, i klinton e kriv i karter, možda i kenedi, samo kralot ne e.
Автоматски споено мислење:

Short-term pain for long-term gain.
Go stegame kaišot, ja čekame svetlata idnina. Od kaj mi e toa poznato?
A, da....
 
Последно уредено:
Back
На врв Bottom