Кое е твоето контроверзно мислење? (Тема 24: @Io Sono Interista - Kомерцијализацијата на празници е добра работа и треба да ја практикуваме)

Kомерцијализацијата на празници е добра работа и треба да ја практикуваме


  • Вкупно гласачи
    34
Grcija ne ne koceshe 25 godini, tuku nie samite se kochevme 25 godini, za na kraj da go prifatime toa shto mozhevme da go prifatime istata godina koga dobivme veto i da bevme pred Bugarija vo EU.

znaci postavija uslov, nie se zaebavavme 25 godini i teravme inaet i gi prolongiravme rabotite cekajci na nekoe magicno resenie, a pritoa si u potcineta situacija i rezultatot e toj, mozevme da sme severxhani u EU i NATO, nie uspeavme da sme severxhani samo u NATO.

te kochat zatoa shto imas neraschisteni smetki so tie drzavi, a EU nema sigurno da resava megjudrzavni problemi na clenkite, zatoa sto ima pogolemi prioriteti od toa, znaci, prvo gi resavas problemite koi sto gi imas so EU clenkite kako zemja kandidat, a potoa vleguvas i rabotas na drugi kolektivni problematiki.

toa deka ti ke uslovuvas nekogo, ke trazis nekoi magicni resenija i kompromisi u dogovori so zemji koi se clenki i se vo pozicija na mokj, malo sutra, vidovme kako zavrshi toa so Grcija, decenii tapkavme vo mesto za na kraj pak da go prifatime toa shto oni go nudea kako resenie, a mozevme mnogu porano toa da go storime i denes ke bevme vo EU i nie ke gi uslovuvavme drzavite komsii.

kakva vrska sega ima EVN?

EVN ja kupi elektrodistribucija dodeka Makedonija ne bese i seuste ne e EU clenka, nikakva dopirna vrska nema so moabetov, ednostavno argumentot mi bese deka nacionaliziranje na drzavni raboti (vo slucajot zboruvav za administracija) e pogubno za drzavava, zatoa sto se stvaraat monopoli, se odrzuvaat i se naplakja daleku povekje otkolku sam da gi reformiras i osposobis sektorite.

da, od EU ke imas pogolem ekonomski benefit otkolku NATO, zarem ova treba da ti go objasnuvam, dodeka kako drzava ziveeme ne od NATO fondovi, tuku od EU fondovi?

uzasen ti e argumentot, i Bugarija i Romanija se barem polovina vek pred nas i imaat funkcionalni institucii, svetski priznaeni fakulteti, imaat proizvodstvo, imaat agrokultura, samo od EU fondovi dobivaat povekje pari otkolku celoto nase GDP.

vo momentov i Bugarija i Romanija, a da ne ja vmesuvam i Hrvatska kade sto pola narod odi raboti sezona tamu, a dobar del i ostanaa, se desetokratno podobri drzavi za ziveenje od Makedonija, nie moze so Kosovo koe za nekoja godina ke ne projde ekonomski da probuvame da se sporeduvame, i so centralno africkite drzavi.

tacno, NATO dava sigurnost na kompaniite, EU uste povekje dava sigurnost, podrska, finansii, reformi sto go stimuliraat privlekuvanjeto investicii.

NATO nema da ti go sredi pravosudniot sistem koj e broj eden pricina poradi koja sto stranskite kompanii ne doagjaat tuka, zatoa shto nikoj nema da investira miljardi u drzava bez funkcionalen pravosuden sistem i bez garancija i zastita na pravata na
Името го сменивме, уставот го прекроивме и пак сме пред вратата на ЕУ. Уште да ни го побараат клучот од дома да им го дадиме, па да не прифатат. За нас секогаш има екстра услови кои немаат врска со правосудство туку со идентитет.

Која друга земја морала да си го смени името и да преговара за јазикот за да почне преговори?

За Бугарија и Романија малку ја преувеличуваш работата. Тие не влегоа во ЕУ затоа што беа “Швајцарија” во 2007 година, баш напротив корупцијата им беше на максимум. Влегоа затоа што имаа среќа и ЕУ имаше интерес да ги повлече на Исток. Ние од друга страна ги имавме најдобрите извештаи и оценки од ЕК уште во 2009 година, па пак бевме блокирани. Значи не е се до нашите домашни задачи, нешто е и до неправдата на самиот процес.
 
Ми се допаѓа евроскептичниот дух кај народот кој веќе е уморен од влажните соништа за европскиот златен стандард и историските празни ветувања за подобро утре.

Ние треба да направите приоретизација и оптимизација на расположливите буџетски средства, и следствено на тоа, да се санираат тековните општествени проблеми. Нужно е да се ослободи заробениот буџетски капитал т.е. расход, кој се фрла на социјални трасфери за еден глас повеќе. И да, колку пари, толку музика, мора да се скрати чергата затоа што доспеаните кредити со каматните стапки никој никогаш нема да ни ги прости.

И не е вистина дека странскиот капитал се должи на нато. нато е тег, несомнено, ама најголем прилив на странски капитал имаше во времето на Никола (нема да ги рачунам годините каде се распродаваа нашите фирми, како Македонски Телеком, зборувам за чист капитал) кој го воспостави кинескиот модел, со индустриските зони, а притоа и ги намали даночните стапки. Дури и законската рамка, која беше донесена овој период, дава и одреден % на директна финансиска поддршка. Првиот проблем е како да се привлече капиталот, Никола беше добар во таа политика, а вториот е како да се задржи, а тука тој и сите после него потфрлија.

Нашиот проблем е што заглавивме во таа законска рамка, требаше да се собираат други компаративни искуства и истата од година во година да се надрадуваше. Требаше да се стремиме кон технолошкиот прогрес, пред се дигитализација, а не само кон преработка, обработка и доработка на производи.
 
... не го прочита мојот пост колку пари има дадено ЕУ на Македонија?
прочитав

не вреди тоа за сите тие промени кои треба да ги внесеме

Мал пример (а ги има многу): ќе треба полиберално да се однесуваме кон прашањето на емиграција, односно кон примањето на лица кои нема да сакаат, или можат, да се асимилираат во нашата култура, менталитет, културно ниво и слично, туку ќе сакаат да си ги задржат и наметнат своите, кои што не се компатибилни со нашите.
 
Нашиот проблем е што заглавивме во таа законска рамка, требаше да се собираат други компаративни искуства и истата од година во година да се надрадуваше. Требаше да се стремиме кон технолошкиот прогрес, пред се дигитализација, а не само кон преработка, обработка и доработка на производи.
Nie edna sahta ne znajme da izramnime, da bidi nivelirana so asfaltot, ti za tehnoloski progres mi zboras.
 
До сега доста работи се приватизирани, голем дел од државните институции работат со приватни фирми како партнери. Од измајмување опрема до работници.Да, има превработеност и партиски вработувања, меѓутоа гледаме дека и кога се приватизираат пак се арчат истите пари Разликата е што кајмакот иде кај 1 човек, а вака кај 1000 луѓе распределено, и добиваме полоша услуга од времето кога самите претпријатија имале вработени за се и сешто.

Еве ја ќе ти дадам 5 примери у државава каде одење со јавно-приватни партнерства било лоша одлука. Дајте некој каде тоа довело до бенефит?
Автоматски споено мислење:


Искрено, неам идеа дали имаат поента веќе поштите. Може и да си во право, но има одредена инерција и дури и да е така, ќе почекаме 10 години дур не ги решат.
Споредуваш со неправилно изведена приватизација, и таа ја земаш за референтна точка. За тука можам да ти дадам 100 примери кои работат далеку подобро на приватно, во однос на државно.

Иако е средена држава, и тука во државно работат со 40% динамика во однос на приватните фирми, НО, со тие 40% работите функционираат подобро од кај нас, каде воопшто не функционираат.

Секоја институција гарантирам дека може да биде успешен проект ако е изведено правилно, и мониторирано, или неуспешна како кај нас, небитно дали е државна или приватна.

И една од клучните работи која се игнорира таму е транзицијата помеѓу системите. Уште пробуваме да живееме делумно во систем кој не постои, а изиграваме капитализам. Или одиш по ново, или се враќаш назад на стариот, реално не функционира на средина.

На крај од денот мислењето е контроверзно, не треба ни да се согласиме сите :)
 
By the way ние сме единствената држава во историјата на човештвото што сама си ги прогласи сопствените пасоши за неважечки и си ги затвори граѓаните во карантин за да им угоди на другите. Феномен сме во секоја смисла на зборот.
 
И една од клучните работи која се игнорира таму е транзицијата помеѓу системите. Уште пробуваме да живееме делумно во систем кој не постои, а изиграваме капитализам. Или одиш по ново, или се враќаш назад на стариот, реално не функционира на средина.
Ние тука не сме имале функционален капитализам, за тоа си во право. Ама кога велиш дека мора да се оди хардкор кон еден систем не си во право. Примерите што си ги навел како Сингапур иако делуваат хардкор капиталистички, користат некои социјалистички финти, пример во Сингапур повеќе од 80% од популацијата живее во станови изградени од државата (кои ги поседуваат 90 години). Во никоја смисла ова не е капиталистичка политика. Поентата е дека треба да се биде прагматичен, барем ако идејата е да се подобри благодетот на граѓанинот.
 
Од 1994-1995 "почнавме" со преговори и усогласување. Во наводници оти тикви почнавме реално.
Пхаре, Кардс, Таиекс, Ипи, ипарди, донации за сенешто од амбулантни и противпожарни возила до цели оддели по клиники, градинки, домови и што се не, за кое ние самите не сме биле способни да издвоиме пари. Поспособни сме биле да ги украдеме тие пари.
Да ги слушавме препораките уште од 90тите, немаше да молиме да влегуваме ем ќе имавме далеку подобра економија и институции. А Мачедонија праше се обратно од она што им беше кажано дека треба да поправат.
Ете извештаите за судството и партизираната и огромна администрација. Сменивме нешто на подобро или си тераме со глава во ѕид на наша штета. И секогаш други ни се виновни.
 
Па и ние сме дел од општото. Убаво е да се има доза самокритичност!

Него, кое бев дете, имавме компјутер, ама тој служеше исклучиво за работа. Беше бавен како смртта. Седиш и чекаш да се смилува да се пушти. После извесно време си заборавил дека си го пуштил. :D

Така, ако сакав нешто да научам, единствен избор ми беше книгата. Денес имаме се на тацна со само неколку клика, притоа секоја генерација е се поглупава и поглупава од претходната. А имаше обид за дигитализација за образованието, па и на здравството до одреден степен. Само реформските зафати, во образованието, треба да се телемат на практичното знаење, нешто што го стекнав дури во средно, а во основно беше сведено на просто логицирање и учење т.е. бубање. Дел од предметите треба да бидат задолжителни, другиот дел изборни. Нека детето од одредена возраст, заедно со своите родители, постепено се насочува кон обликување на кариеризмот (еве, нека биде 8мо/9то, затоа што веќе во средно имаш и стручни училишта), она што сака да биде кога ќе порасне. Така нека се воведат и неколку општествени науки/предмети, кои ќе им парираат на природните. Граѓанското образование е океј, ама тоа повеќе е стекнување на општа култура, па и некаков вовед мал сегмент во општествените науки.

Ете, даноците беа 24%, па 18%, 15%, 12%, сега се 10% со тоа што Мицкотакис сакаше да ги направи и 8%, колку да има поголема конкурентно за привлекување СДИ во регионот. Даноците се само сегменталност при привлекувањето на странскиот капитал. Лош збор има против нас (не само против мене и тебе, општо), а лошиот збор надалеку се слуша. Пред се корупција, а потоа и судството. :)
Македончето
Влатко не ме видел како копам дупка за праз. Одма ќе ме врбува за чирак. :sleep:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom