Ова што го работам го сакам од мала.
Завршив тоа што сакам, и работам тоа што сакам, и тоа баш во фирмата каде што сакам. Сѐ е супер, не можам да се пожалам.
Поради природата на работата, и политиката на фирмата, не смеам да пишувам по соц мрежи сѐ што сакам, или треба да се цензурирам.
Ја како човек, стварно не ми е гајле кој е кој. Ама сериозно.
Сите еден ден ќе умреме, сите идеме под земја. THAT’S IT. Тоа нѐ прави сите исти.
Тоа шо некој е на овој свет побогат, посиромашен, посреќен, потажен, е друго.
И секад кажувам што мислам, без да се стискам. Работиве не се на арно у државава. И не само шо ми се збори, ми се ебава матер. На институции пропаднати, шо не знаат ни зашо одат на работа. Ринтам за 550€ ама како шо реков, ја сакам ПРОФЕСИЈАВА, па и за тие 550€ работам со ќејф и посветеност.
Не е дека не ми треба повеќе. Ми треба. Ама иам трпение, или ќе работам втора работа.
НЕМА ДА КРАДАМ, НЕМА ДА ШТЕТАМ НА ДРУГИ ЗА МЕНЕ ДА МИ Е БОЉЕ.
На некои НЕ ИМ Е ДОСТА.
НИКОЈ, ама никој нема за право да уништува туѓи животи. Ова што се дешава у државава, не е нормално. На некој ако му е. Го молам да иде да се провери, ова најдобронамерно неќам да вреѓам никој со постов.
Денеска сме 5ти најзагаден град ВО СВЕТОТ.
Во СВЕТОТ.
Ние, кои сме цела ДРЖАВА едвај 1,800,000 а светов има над 8 МИЛИЈАРДИ луѓе.
Ние не сме НИШТО.
Една населба у Кина. Ни толку.
Ама сме ПЕТТИ најзагадени.
Не ви доаѓа бе прст на чело на сите?
средно организиравме протест, идевме пешки од средно до Министерство за животна. ДЕЦА, НЕМАВМЕ НИ 18. Со полиција идевме до таму.
Шо ни фалело?
Сум волонтирала, сум собирала пари за болни. Што фали еднаш да помогнете на друг. Што фали еднаш да видите за друг?
Што треба да се деси бе луѓе?
Нели гледате дека СЀ што е квалитетно, или си оди. Тие шо не успеале, умираат?
Колку уште несреќи треба да има? Уше колку народ треба да испоцрка?
Не се дише.
Сеа зборам за Скопје претежно, пошто овде сум родена и живеам, за други градови немам право да зборам.
Скопје е ПРЧВАРНИК.
Како дете памтам се санкав зимно време, преку лето беше пријатно, си играв на улица отсабајле до вечер буквално. Имаше пилиња, имаше деца, џагор. Нѐ собирале со дерење за дома.
Сеа зиме и лете не се искача бе.
Не е ни да пуштиш дете да игра. И после на телефон седеле.
Како бе толку згради на толку малце народ? Како? Кој живее?
се гради, се гради, а народов си иде. Перење пааари. А од тие мочани згради НЕ СЕ ДИШЕ. Преку лето се пали, преку зима се пали. Се толерираат одредени СО ГОДИНИ, како и многу други работи.
Ама ЧИСТ ВОЗДУХ и ЧИСТА ВОДА се основно човеково право.
Ова не е ваше бе. Ова не е ваше да ви ебам мајката лоповска.
Никој од вас не дал крв за државава, па и да дал, нема право да краде и да праи штета на другите.
Ова важи и за властите, сите кои биле од 91ва навака, ама и за големи богаташи накои им се ќути.
Мамата ѝ ја ебавте на државава и народов.
Таква геоположба, таква клима, такви природни ресурси и богатства. Нѐ напраивте увозно зависни до немај каде. Пелагонија место да е златна, уше малце од РЕК Битола нема да се гледа.
Скопје ,,главниот град” јаките муда, еве го. Од Твитер е превземено вчера вечер:
Шо е ова бе? Стаклена градина ало.
Облак од отрови.
Абе сите го дишете ова.
Кој успеал да испокраде и да прати дете надвор, успеал.
Другите парите за лекови ќе ги давате пошо сте амеби неписмени.
Пари, пари, пари, до кога? У гроб ќе ги носите?
У Америка коа не знаат више шо со парите, се убиваат. Дај нека дое навака таа манија, ќе почне да се дише за брзо.
Неизживеана стока. Уништувачи на животи. Убијци на деца. Зацрнувачи на фамилии. Зашто некоја мајка да дочека да закопа дете? Или да испрати дете еднаш засекогаш на Аеродром? Зашто ја да се селам, или да умрам ради вашата ненаситност?
Ама треба да се плашите после од криците на тие родители.
Најопасен е тој што нема што да изгуби. А да ми снема дете после одредени години од животот? И ја не би ви дала мир.
секогаш сум одела на протест кога можам. За многу работи. Еднаш дури од СДСМ ми правеа притисок, еј на студентка. Немало работа да најдам. S**k it. Не ми треба партиска книшка гревови, Господ ми дал капацитет за учење, го искористив. Господ кога ќе ми даде прилика да си идам, со тешко срце си идам.
Иам и кај да живеам, и да издавам, и предобри родители, роднини. Ама не мислам да давам пари за лекови.
Ја никад не паничам, и глеам сѐ да процесирам нормално. Ама ова веќе е алармантно. На повеќе нивоа у државава.
И не ми се ќути, тешко ми е.
Имам болни луѓе околу мене. Ќе сум изгубела луѓе ради негрижа во болници.
Ова е држава на смртта.
Смрт.