Heptagram, onaka od ljubopitstvo. Znaeme deka i teokratskiot i demokratskiot sistem (koga e vo prasanje zenata) imaat svoi nedostatoci. Bas me interesira spored vasata filosofija kakva e definicijata za rob/robinka?
Ako se ovie robovi na svojata vera/bog, dali mozeme da receme deka i vie ste robovi na svojata filosofija?
Ako vie ne se deklarirate za robovi, togas kakva bi bila prikladna definicija za vaseto sledenje/praktika?
Fala za odgovor.
Многу е мудро да се прави разлика од тоа „да се биде роб“ на божественото од она „да се биде роб“ на верата/религијата!
Тоа е голема разлика. Не знам дали ме разбираш. Вистинските „робови“ на божественото многупати или биле исфрлани како еретици или морале скришно преку симболи да ги предаваат новите знаења на идните поколенија!
Ние сме „робови“ на Нуит, ние сме свештеници и свештенички на Највисокот

Не знам колку ова нешто ќе ти значи или дали ќе го разбереш, ќе треба да ја ѕирнеш „Книгата на Законот“ и нејзиниот коментар.

Како што „крст“ не е само симбол на христијаните (иако сакаат сите да мислат дека е само нивни симбол), исто така и „роб“ е универзален симбол кој што може да се земе со различна симболика.
Кога јас зборувам за „робови“, не мислам за „робови кон бижественото“ - бидејќи тогаш ќе нема смисла бхакти јога која што доаѓа од истокот. А таа е една од најлесните јоги од сите четири!
Робовите во однос на божественото не бараат искуство, не бараат знаење, доволно им е верување и поддржување на догма и некаков авторитет „кој што се наследил низ вековите“, а тие намаат обврска да знаат како, зошто и како тие би биле дел од таа заедница на наследување...
Дури и да знаат дека нема ништо од сето тоа, создаваат надеж и така умираат - во надеж. Робот е убеден дека прангите кои му стојат на нозете и коленичи се за негово добро, другиот што стои пред него подобро го знае неговиот пат низ вечноста! Кој апсурд!
Нивниот најголем грев е што за да не се променат ќе ја потиснуваат вистината која ја осознале и намерно ќе одат против слободата која им стои на прагот, а само треба да зачекорат.
„Гревот кој е непростив е свесно и намерно отфрлање на вистината, страв од знаењето дека тоа знаење не би одговарало на твоите предрасуди.“
-
Книгата на Рамнотежа, Liber Librae svb figura XXX
Нашата пракса е Слобода, со Љубов, во и преку Живот, за Светлина!
Дури и во
Liber CL (Liber CL vel לענ, A Sandal, De Lege Libellum, L L L L L), есејот во кој се дадени четирите зраци на
Законот (Law), започнува токму опишувајќи го првиот зрак, а тоа е
Слободата(Liberty). И тоа види како започнува:
„IT IS OF LIBERTY that I would first write unto you, for except ye be free to act, ye cannot act. Yet all four gifts of the Law must in some degree be exercised, seeing that these four are one. But for the Aspirant that cometh unto the Master, the first need is freedom.
The great bond of all bonds is ignorance. How shall a man be free to act if he know not his own purpose? You must therefore first of all discover which star of all the stars you are, your relation to the other stars about you, and your relation to, and identity with, the Whole."
Нема пропишани ритуали што мора некој да ги следи - ништо не се мора ниту се бара да се следи догма. Никој не ти се заканува со „втора смрт“, со тоа како си неверник, грешник итн итн...
Затоа ние не ја коментираме „Книгата на Законот“ за други, што значи ова или она... најдобриот совет што го давам јас е секој да го согледа Законот како директна порака кон самиот тој што дошол во допир со Законот! Како ќе разбере, така и ќе дејствува и по тоа ќе се знае дали го силува или не Законот. Дали го разбрал или не... не постои догма! Некои само ќе го прочитаат и знаат дека тоа не е за нив. Едноставно. И си заминуваат, нема ништо лошо во тоа - кои сме ние да го знаеме патот на другиот?
Се започнува со верување, со надеж - но ако само тоа остане на патеката - нешто не е во ред.
И да:
Прикладна дефиниција за нашето дејствување би било обожување, според мене, други Телемити можеби би дале други симболи, со подлабоко значење!
Робот не знае и не може да обожува... бидејќи за тоа е потребно нешто што тој го нема и не може ниту да го има.
П.С.
Ова е линк од мојот блог кој што ќе ти даде листа на мои есеи, на извадоци од книги на Кроули во кои се споменува „роб“ и можеби ќе добиеш појасна слика за работите.