Бугарско државјанство (процедура и потребна документација)

Член од
30 јуни 2020
Мислења
2.381
Поени од реакции
8.912
A ova neli e offtopik? Mizeren si.
Автоматски споено мислење:


Hahahhahahahahah :pos: :pos: :pos: :pos: :tapp: :tapp: :tapp:
Автоматски споено мислење:


Treba da kjutis i da prestanes da izigravas klovn, tikvar eden.
ОфтопикоФ? Пак ги згреши апчињата?

Lesno ti e na tebe posto imas ukaz, pa se ti e oftopik sefa
Секој ден ќе пишиш кога указ? Некни ти кажав дека во следните ќе излезиш, треба само дотогаш да не си нешто налик на ОфтопикоФ од погоре и да се стрпиш.
Верувај, ние што сме подолго време на темата, имаме трпение дури и зачленови како Вас ама со тоа не правите општо добро + на новопоставениот модератор му отварате дупло работа одошто треба.

Оставете Бибо да си го води спосоците, не го напнувајте со офтопик муабети за да не ве бриши, оставетено го Марин да Ви пласира точни информации, јас ќе го проверувам списокот од Алтаир додека тој е зафатен со приватни обврски (не му досаѓајте на човекот) и ако има промени за указ дали кај нас или кај странци ќе Ве известам навремено. Едноставно претерувате, знаете кои 3-4 сте и најсмешно од се' е што откако ќе го земете тој указ и усерете пола тема ќе Ве снема од форумот.

За политичката дискусија која ја води Аудиофил - брате на погрешно место исправаш криви дрини, верувај НЕ е темата политичка. Те молам тие дискусии да ги водиме во други теми - наменети за тоа.

п.с. НЕМА промени денес. Спијте мирно, нов пост утре.
п.п.с. Тие што беа денес БГ нека бидат срцки и нека пишат како е ситуацијата на терен.
 

marin.skp

МАРИН
Член од
10 март 2021
Мислења
358
Поени од реакции
1.648
Важно с'обштение (government.bg)
brakja ovaj dokument kako se vagja nekoj doznal??
i kolku pari e povik po minuta vo sofija da se javam da prasham
Не ти треба (за Турците се ова наменето со цел покрај другите документи да извадат и потврда од Бугарска црква поради муслиманска веросиповед). Доколку одиш ти преку происход ова барање до Архивата на БГ не ти е потребно! Така да ти одиш по "обштија исков ред"!

3. (1) Б'лгарски произход се доказва с документ, издаден от:
1. б'лгарски или чужд д'ржавен орган;
2. (отм. - ДВ, бр. 21 от 2021 г.)
3. Б'лгарската православна ц'рква.
(2) Б'лгарски произход може да се доказва и по обштија исков ред.
 
Член од
23 јуни 2021
Мислења
30
Поени од реакции
27
Не ти треба (за Турците се ова наменето со цел покрај другите документи да извадат и потврда од Бугарска црква поради муслиманска веросиповед). Доколку одиш ти преку происход ова барање до Архивата на БГ не ти е потребно! Така да ти одиш по "обштија исков ред"!

3. (1) Б'лгарски произход се доказва с документ, издаден от:
1. б'лгарски или чужд д'ржавен орган;
2. (отм. - ДВ, бр. 21 от 2021 г.)
3. Б'лгарската православна ц'рква.
(2) Б'лгарски произход може да се доказва и по обштија исков ред.
Bate zoshto mislish taka? bugarski proishod bash so ovoj dokument bi se dokazhal, (em od drzaven organ, em od bugarskata crkva)
Ova e samo za nas,a ne za turcite bidejki arhivata e samo za balkanska Bugarija (trakija mizija makedonija) i vo arhivata mislam gi ima site vencani krsteni lica od toj period vo bugarskata egzarhija,
Samo kako se vagja voopshto ne e ubavo objasneto...
 

marin.skp

МАРИН
Член од
10 март 2021
Мислења
358
Поени од реакции
1.648
Bate zoshto mislish taka? bugarski proishod bash so ovoj dokument bi se dokazhal, (em od drzaven organ, em od bugarskata crkva)
Ova e samo za nas,a ne za turcite bidejki arhivata e samo za balkanska Bugarija (trakija mizija makedonija) i vo arhivata mislam gi ima site vencani krsteni lica od toj period vo bugarskata egzarhija,
Samo kako se vagja voopshto ne e ubavo objasneto...
Е па имаш он лајн форма и ете те охрабрувам поднеси барање! Јас толку знам, проверена ми е информацијата што ти ја пласирав и ти ја кажав... доколку неможеш преку поредок да докажеш потекло ќе бараш од БГ црква, но ете за да ти потврдам тоа што сакаш да го слушнеш: не е на одмет и на штета да имаш и ваков дополнителен документ! Ја разгледав формата како се пополнува и што се бара и убеден сум дека ќе се снајдеш да согласно дадените насоки тамо! На тебе останува што и како понатаму!
Ти посакувам успех во процесот до Указ!
Секое добро! Те поздравувам...
 

Attachments

Последно уредено:
Член од
23 јуни 2021
Мислења
30
Поени од реакции
27
Е па имаш он лајн форма и ете те охрабрувам поднеси барање! Јас толку знам, проверена ми е информацијата што ти ја пласирав и ти ја кажав... доколку неможеш преку поредок да докажеш потекло ќе бараш од БГ црква, но ете за да ти потврдам тоа што сакаш да го слушнеш: не е на одмет и на штета да имаш и ваков дополнителен документ! Ја разгледав формата како се пополнува и што се бара и убеден сум дека ќе се снајдеш да согласно дадените насоки тамо! На тебе останува што и како понатаму!
Ти посакувам успех во процесот до Указ!
Секое добро! Те поздравувам...
preku kakov poredok da dokzam? neli se barashe samo potvrda od zdruzenie i 95 % se preku taa potrvrda. Sega potvrdata ja ukinaja pa ovoj dokument e bingo da go imash.
A za snajduvanje kako se vagja ne znam, navedi me voglavno ako znaesh ti, fala
Автоматски споено мислење:

Е па имаш он лајн форма и ете те охрабрувам поднеси барање! Јас толку знам, проверена ми е информацијата што ти ја пласирав и ти ја кажав... доколку неможеш преку поредок да докажеш потекло ќе бараш од БГ црква, но ете за да ти потврдам тоа што сакаш да го слушнеш: не е на одмет и на штета да имаш и ваков дополнителен документ! Ја разгледав формата како се пополнува и што се бара и убеден сум дека ќе се снајдеш да согласно дадените насоки тамо! На тебе останува што и како понатаму!
Ти посакувам успех во процесот до Указ!
Секое добро! Те поздравувам...
toa bugari so turci ti e od druga etnografska statistika. Shto imaat turcite so crkvata, nitu se krstevale vcrkva nitu vencavale , ne e taka
 

marin.skp

МАРИН
Член од
10 март 2021
Мислења
358
Поени од реакции
1.648
preku kakov poredok da dokzam? neli se barashe samo potvrda od zdruzenie i 95 % se preku taa potrvrda. Sega potvrdata ja ukinaja pa ovoj dokument e bingo da go imash.
A za snajduvanje kako se vagja ne znam, navedi me voglavno ako znaesh ti, fala
Автоматски споено мислење:


toa bugari so turci ti e od druga etnografska statistika. Shto imaat turcite so crkvata, nitu se krstevale vcrkva nitu vencavale , ne e taka
претците нивни биле бугари па потурчени (таква им е нивната логика) и живееле на територија на бугарска администрација (да не кажам држава)!

Настојаштијат пореден инвентарен опис 9 на ф. 246К вклјучва еноријски регистри (Libri status animarum)* на спадаштото к'м духовната јурисдикција на Б'лгарската екзархија в Цариград източно-православно б'лгарско население в европејските предели на Османската империја – Източна (Одринска) и Западна (Беломорска) Тракија, јужна (Егејска), Западна (Вардарска) и Северна (Пиринска) Македонија. С'ставени са през 1906–1907 г., в'преки че голјама част от тјах нјамат точно фиксирана дата. В регистрите са описани екзархијските пасоми по венчила (семејства) в дадено селиште – град (по градски квартали – махали), село, чифлик, махала или колиби, както и с'ответните обслужвашти ги еноријски свештеници (т.е. представителите на низшија екзархијски клир). Поради еднотипнија характер на документацијата класификационна схема на инвентарнија опис не е с'ставена. Еноријските регистри са подредени по азбучен ред в следната зависимост: 1) по наименование на основната териториално-административна единица (вилает); 2) по наименование на ц'рковно-териториалната единица (епархија); 3) по наименование на под-административната териториална единица (каза) и 4) по наименование на селиштето (град, село, чифлик, махала или колиби).
В отделни случаи има дублиране на епархии, т'ј като попадат в обхвата на два с'седни вилаета, както и дублиране на кази, които попадат в границите на една епархија. По-голјамата част от селиштата фигурират в следните топографски справочници: · Ethnographie des vilayets d’Andrianople, de Monastir et de Salonique. Extrait du „Courrier d’Orient“. Constantinople, 1878 (Македонија и Одринско. Статистика на населението от 1873 г. С'ст. ј. јорданов. С., 1995. 225 с.); · Васил К'нчов. Избрани произведенија в два тома. Под ред. на проф. Хр. Христов. Т. І. П'туване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско. С., 1970. 535 с.; Т. ІІ. Град Скопие. Сегашното и недавното минало на град Велес. Македонија. Етнографија и статистика. С., 1970. 679 с.; · Веселин Н. Трајков. Населените места в Тракија и Македонија под гр'цка власт. Стари и нови названија. С., 1946. 123 с.; · Николај Мичев и Пет'р Коледаров. Речник на селиштата и селиштните имена в Б'лгарија 1878–1987 г. С., 1989. 301 с.; · Николај Мичев. Речник на имената и статута на населените места в Б'лгарија 1878–2004 г. С., 2005. 407 с. Друга част от селата – поне с така вписаните в еноријските регистри б'лгароезични наименованија – отс'стват. В този смис'л регистрите от 1906–1907 г. очертават к'м конкретна дата географските граници на б'лгарската етническа територија в Османската империја, с'поставими са с границите на Б'лгарската екзархија, предначертани от султанскија ферман за нејното учредјаване (27 февр. 1870), вклјучително и за б'лгарското етническо прис'ствие в т. нар. спорни епархии (с'гласно чл. 10 от фермана). С'што така те са и ретроспективно свидетелство за маштабите на последвалото обезб'лгарјаване на Тракија и Македонија в годините на Балканската (1912–1913), Междус'јузническата (1913) и П'рвата световна војна (1915–1918).
Документите пост'пват в ЦДА (тогава ЦДИА) с приемно-предавателен опис от отдел “Архивно-документационен” при Министерството на в'ншните работи (МВнР) през 1979 г.
* Регистрите представлјават типови печатни екземплјари (книжни тела с 50 л./100 стр., 100 л./200 стр. или 200 л./400 стр. – непагинирани, подшити с канап и с подв'рзија от т'н'к зелен картон), в'рху предната корица и титулната страница на които има шаблонен текст: “Венчила в еноријата на свештеник …; Град, село или колиба …; Кааза …; Епархија …; Вилјает …”. В'рху всјака двојна четна и нечетна страница има табличен формулјар с'с следните графи за поп'лване: “1) Број; 2) Глава на семејството, име на всеки член в семејството и как'в е в него; 3) Години [доп'лнително обособена, но не в'в всички регистри]; 4) Занјатие (занајат); 5) Грамотен; 6) Кој от м'жете е в странство по печала и в која д'ржава; 7) Бележка”. На последните 2 листа (4 страници) на всеки екземплјар са отпечатани два примерно поп'лнени формулјара – за образец. Регистрите са отпечатани в Цариград от “Печ[атница] Ф. Валла Теке 540”. Част от регистрите са подпечатани с печатите на б'лгарските ц'рковни обштини, к'м които спадат с'ответните населени места.

Опис'т с'д'ржа еноријски регистри (Libri status animarum) на спадаштото к'м духовната јурисдикција на Б'лгарската екзархија в Цариград източно-православно б'лгарско население в европејските предели на Османската империја – Източна (Одринска) и Западна (Беломорска) Тракија, јужна (Егејска), Западна (Вардарска) и Северна (Пиринска) Македонија (1906-1912).
 
Член од
23 јуни 2021
Мислења
30
Поени од реакции
27
претците нивни биле бугари па потурчени (таква им е нивната логика) и живееле на територија на бугарска администрација (да не кажам држава)!

Настојаштијат пореден инвентарен опис 9 на ф. 246К вклјучва еноријски регистри (Libri status animarum)* на спадаштото к'м духовната јурисдикција на Б'лгарската екзархија в Цариград източно-православно б'лгарско население в европејските предели на Османската империја – Източна (Одринска) и Западна (Беломорска) Тракија, јужна (Егејска), Западна (Вардарска) и Северна (Пиринска) Македонија. С'ставени са през 1906–1907 г., в'преки че голјама част от тјах нјамат точно фиксирана дата. В регистрите са описани екзархијските пасоми по венчила (семејства) в дадено селиште – град (по градски квартали – махали), село, чифлик, махала или колиби, както и с'ответните обслужвашти ги еноријски свештеници (т.е. представителите на низшија екзархијски клир). Поради еднотипнија характер на документацијата класификационна схема на инвентарнија опис не е с'ставена. Еноријските регистри са подредени по азбучен ред в следната зависимост: 1) по наименование на основната териториално-административна единица (вилает); 2) по наименование на ц'рковно-териториалната единица (епархија); 3) по наименование на под-административната териториална единица (каза) и 4) по наименование на селиштето (град, село, чифлик, махала или колиби).
В отделни случаи има дублиране на епархии, т'ј като попадат в обхвата на два с'седни вилаета, както и дублиране на кази, които попадат в границите на една епархија. По-голјамата част от селиштата фигурират в следните топографски справочници: · Ethnographie des vilayets d’Andrianople, de Monastir et de Salonique. Extrait du „Courrier d’Orient“. Constantinople, 1878 (Македонија и Одринско. Статистика на населението от 1873 г. С'ст. ј. јорданов. С., 1995. 225 с.); · Васил К'нчов. Избрани произведенија в два тома. Под ред. на проф. Хр. Христов. Т. І. П'туване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско. С., 1970. 535 с.; Т. ІІ. Град Скопие. Сегашното и недавното минало на град Велес. Македонија. Етнографија и статистика. С., 1970. 679 с.; · Веселин Н. Трајков. Населените места в Тракија и Македонија под гр'цка власт. Стари и нови названија. С., 1946. 123 с.; · Николај Мичев и Пет'р Коледаров. Речник на селиштата и селиштните имена в Б'лгарија 1878–1987 г. С., 1989. 301 с.; · Николај Мичев. Речник на имената и статута на населените места в Б'лгарија 1878–2004 г. С., 2005. 407 с. Друга част от селата – поне с така вписаните в еноријските регистри б'лгароезични наименованија – отс'стват. В този смис'л регистрите от 1906–1907 г. очертават к'м конкретна дата географските граници на б'лгарската етническа територија в Османската империја, с'поставими са с границите на Б'лгарската екзархија, предначертани от султанскија ферман за нејното учредјаване (27 февр. 1870), вклјучително и за б'лгарското етническо прис'ствие в т. нар. спорни епархии (с'гласно чл. 10 от фермана). С'што така те са и ретроспективно свидетелство за маштабите на последвалото обезб'лгарјаване на Тракија и Македонија в годините на Балканската (1912–1913), Междус'јузническата (1913) и П'рвата световна војна (1915–1918).
Документите пост'пват в ЦДА (тогава ЦДИА) с приемно-предавателен опис от отдел “Архивно-документационен” при Министерството на в'ншните работи (МВнР) през 1979 г.
* Регистрите представлјават типови печатни екземплјари (книжни тела с 50 л./100 стр., 100 л./200 стр. или 200 л./400 стр. – непагинирани, подшити с канап и с подв'рзија от т'н'к зелен картон), в'рху предната корица и титулната страница на които има шаблонен текст: “Венчила в еноријата на свештеник …; Град, село или колиба …; Кааза …; Епархија …; Вилјает …”. В'рху всјака двојна четна и нечетна страница има табличен формулјар с'с следните графи за поп'лване: “1) Број; 2) Глава на семејството, име на всеки член в семејството и как'в е в него; 3) Години [доп'лнително обособена, но не в'в всички регистри]; 4) Занјатие (занајат); 5) Грамотен; 6) Кој от м'жете е в странство по печала и в која д'ржава; 7) Бележка”. На последните 2 листа (4 страници) на всеки екземплјар са отпечатани два примерно поп'лнени формулјара – за образец. Регистрите са отпечатани в Цариград от “Печ[атница] Ф. Валла Теке 540”. Част от регистрите са подпечатани с печатите на б'лгарските ц'рковни обштини, к'м които спадат с'ответните населени места.

Опис'т с'д'ржа еноријски регистри (Libri status animarum) на спадаштото к'м духовната јурисдикција на Б'лгарската екзархија в Цариград източно-православно б'лгарско население в европејските предели на Османската империја – Източна (Одринска) и Западна (Беломорска) Тракија, јужна (Егејска), Западна (Вардарска) и Северна (Пиринска) Македонија (1906-1912).
bate ako ne znaesh kazi taka deka ne znaesh. zoshto gresish a vikash deka e provereno.
fala za razmisluvanje sepak
 
Член од
18 јануари 2020
Мислења
444
Поени од реакции
1.254
Glavni istoricari na osnovu kojih Bugari odredjuju nekom poreklo su:
Vasil Kncov- Makedonija, etnografija i statistika 1900.
Dimitar Misev- La Macedonie et sa population Chretienne 1905.
Dakle, postoje obe knjige na internetu i tu mozes videti da li imas osnova za poreklo.
Kada odredjuju poreklo nekom koriste se uvek isti istoricari. ( iste knjige koriste bugarski klubovi i ljudi u ministarstvu).
 
Член од
23 јуни 2021
Мислења
30
Поени од реакции
27
претците нивни биле бугари па потурчени (таква им е нивната логика) и живееле на територија на бугарска администрација (да не кажам држава)!

Настојаштијат пореден инвентарен опис 9 на ф. 246К вклјучва еноријски регистри (Libri status animarum)* на спадаштото к'м духовната јурисдикција на Б'лгарската екзархија в Цариград източно-православно б'лгарско население в европејските предели на Османската империја – Източна (Одринска) и Западна (Беломорска) Тракија, јужна (Егејска), Западна (Вардарска) и Северна (Пиринска) Македонија. С'ставени са през 1906–1907 г., в'преки че голјама част от тјах нјамат точно фиксирана дата. В регистрите са описани екзархијските пасоми по венчила (семејства) в дадено селиште – град (по градски квартали – махали), село, чифлик, махала или колиби, както и с'ответните обслужвашти ги еноријски свештеници (т.е. представителите на низшија екзархијски клир). Поради еднотипнија характер на документацијата класификационна схема на инвентарнија опис не е с'ставена. Еноријските регистри са подредени по азбучен ред в следната зависимост: 1) по наименование на основната териториално-административна единица (вилает); 2) по наименование на ц'рковно-териториалната единица (епархија); 3) по наименование на под-административната териториална единица (каза) и 4) по наименование на селиштето (град, село, чифлик, махала или колиби).
В отделни случаи има дублиране на епархии, т'ј като попадат в обхвата на два с'седни вилаета, както и дублиране на кази, които попадат в границите на една епархија. По-голјамата част от селиштата фигурират в следните топографски справочници: · Ethnographie des vilayets d’Andrianople, de Monastir et de Salonique. Extrait du „Courrier d’Orient“. Constantinople, 1878 (Македонија и Одринско. Статистика на населението от 1873 г. С'ст. ј. јорданов. С., 1995. 225 с.); · Васил К'нчов. Избрани произведенија в два тома. Под ред. на проф. Хр. Христов. Т. І. П'туване по долините на Струма, Места и Брегалница. Битолско, Преспа и Охридско. С., 1970. 535 с.; Т. ІІ. Град Скопие. Сегашното и недавното минало на град Велес. Македонија. Етнографија и статистика. С., 1970. 679 с.; · Веселин Н. Трајков. Населените места в Тракија и Македонија под гр'цка власт. Стари и нови названија. С., 1946. 123 с.; · Николај Мичев и Пет'р Коледаров. Речник на селиштата и селиштните имена в Б'лгарија 1878–1987 г. С., 1989. 301 с.; · Николај Мичев. Речник на имената и статута на населените места в Б'лгарија 1878–2004 г. С., 2005. 407 с. Друга част от селата – поне с така вписаните в еноријските регистри б'лгароезични наименованија – отс'стват. В този смис'л регистрите от 1906–1907 г. очертават к'м конкретна дата географските граници на б'лгарската етническа територија в Османската империја, с'поставими са с границите на Б'лгарската екзархија, предначертани от султанскија ферман за нејното учредјаване (27 февр. 1870), вклјучително и за б'лгарското етническо прис'ствие в т. нар. спорни епархии (с'гласно чл. 10 от фермана). С'што така те са и ретроспективно свидетелство за маштабите на последвалото обезб'лгарјаване на Тракија и Македонија в годините на Балканската (1912–1913), Междус'јузническата (1913) и П'рвата световна војна (1915–1918).
Документите пост'пват в ЦДА (тогава ЦДИА) с приемно-предавателен опис от отдел “Архивно-документационен” при Министерството на в'ншните работи (МВнР) през 1979 г.
* Регистрите представлјават типови печатни екземплјари (книжни тела с 50 л./100 стр., 100 л./200 стр. или 200 л./400 стр. – непагинирани, подшити с канап и с подв'рзија от т'н'к зелен картон), в'рху предната корица и титулната страница на които има шаблонен текст: “Венчила в еноријата на свештеник …; Град, село или колиба …; Кааза …; Епархија …; Вилјает …”. В'рху всјака двојна четна и нечетна страница има табличен формулјар с'с следните графи за поп'лване: “1) Број; 2) Глава на семејството, име на всеки член в семејството и как'в е в него; 3) Години [доп'лнително обособена, но не в'в всички регистри]; 4) Занјатие (занајат); 5) Грамотен; 6) Кој от м'жете е в странство по печала и в која д'ржава; 7) Бележка”. На последните 2 листа (4 страници) на всеки екземплјар са отпечатани два примерно поп'лнени формулјара – за образец. Регистрите са отпечатани в Цариград от “Печ[атница] Ф. Валла Теке 540”. Част от регистрите са подпечатани с печатите на б'лгарските ц'рковни обштини, к'м които спадат с'ответните населени места.

Опис'т с'д'ржа еноријски регистри (Libri status animarum) на спадаштото к'м духовната јурисдикција на Б'лгарската екзархија в Цариград източно-православно б'лгарско население в европејските предели на Османската империја – Източна (Одринска) и Западна (Беломорска) Тракија, јужна (Егејска), Западна (Вардарска) и Северна (Пиринска) Македонија (1906-1912).
ne bidi kako istoricarive skopski vkafana uceni
Автоматски споено мислење:

Glavni istoricari na osnovu kojih bugari odredjuju nekom poreklo su:
Vasil Kncov- Makedonija, etnografija i statistika 1900.
Dimitar Misev- La Macedonie et sa population Chretienne 1905.
Dakle, postoje obe knjige na internetu i tu mozes videti da li imas osnova za poreklo.
Kada odredjuju poreklo nekom koriste se uvek isti istoricari.
voopsto ne se koristat tie , a ne se koristele ni prethodno samo za potvrda od zdruzenie ako vi pobarale
 

marin.skp

МАРИН
Член од
10 март 2021
Мислења
358
Поени од реакции
1.648
ne bidi kako istoricarive skopski vkafana uceni
Автоматски споено мислење:


voopsto ne se koristat tie , a ne se koristele ni prethodno samo za potvrda od zdruzenie ako vi pobarale
ок ти дека знаеш зошто оптоваруваш на темава!
ете грешка сум, сам си праша сам си одговори и сам не просветли! Да си жив и здрав, јас ти кажав дека ако одиш со происход од трето колено (роден меѓу 1900-1918) не ти треба тоа од БГ црква... се понатаму е на тебе!- тоа е проверена информација!
биди те молам поактивен на темава имаме потреба од вакви подвижни енциклопедии!
 
Член од
23 јуни 2021
Мислења
30
Поени од реакции
27
ок ти дека знаеш зошто оптоваруваш на темава!
ете грешка сум, сам си праша сам си одговори и сам не просветли! Да си жив и здрав, јас ти кажав дека ако одиш со происход од трето колено (роден меѓу 1900-1918) не ти треба тоа од БГ црква... се понатаму е на тебе!- тоа е проверена информација!
биди те молам поактивен на темава имаме потреба од вакви подвижни енциклопедии!
A shto e spored tebe proishod? izvodot samo?
a za moeto prashanje ushte ne mi kazal nikoj kako se vagja toj dokument elektronski..
 
Член од
23 јуни 2021
Мислења
30
Поени од реакции
27
@marin.skp lepo objasnis coveku i ne vredi bre nista... Kad svi sve znaju pitam se zasto uopste i dolaze na forum da traze pomoc...
ako sakate bacete se i vgaz ama pak ste greska. Jas edino prasav dali znae nekoj elektronski kako se vagja dokumentot, ocekuvav iskreno nekoj posrednik ovde da kaze, no i tie izgleda tolku znaat
 
Член од
18 јануари 2020
Мислења
444
Поени од реакции
1.254
ako sakate bacete se i vgaz ama pak ste greska. Jas edino prasav dali znae nekoj elektronski kako se vagja dokumentot, ocekuvav iskreno nekoj posrednik ovde da kaze, no i tie izgleda tolku znaat
Vise informacija ces dobiti od nekoliko iskusnih clanova na forumu za dzabe nego od posrednika kojeg ces jos i da platis dobro i opet neces saznati nista ..
 

Kajgana Shop

На врв Bottom