Криминалци и криминални групи во МК

Член од
20 декември 2017
Мислења
376
Поени од реакции
203

СТЕФАН ДИМИТРОВСКИ БОКСЕР (Еден од Синовите на Сашо Боксер.)

Тетоважа со портрет на татко му.

Надгробна плоча на Сашо Боксер.
[DOUBLEPOST=1530809699][/DOUBLEPOST]Приказни:
Татко на другар го има правено надгробниот споменик, знам дека неговата фамилија т.е чичото на другар ми е инспектор во полиција и биле ептен блиски (Другари од детство). При некоја рутинска проверка која поминала на лошо, чичото и уште еден негов колега се степале со уште 5 роми. Откако им удриле убав котек биле тужени. Сашо дознал за ова и им запретил со тоа што ако ги види околу судот лошо ке се заврши. После 3 дена тужбата е повлечена. Ова е потврдена иначе.
Муабети слушнав од доста постари луѓе дека човекот кој пукал на Сашо Боксер кај гимназијата всушност бил Бајруш. а детето кое е убиено бил син на неговиот брат. Сето ова се заташкува и со тоа Бајруш не иде у затвор. На крајот пратил луѓе што го убиле. Дали стварно пукал бајруш е непотврдено.
Последните зборови на Мујо по еден човек полицаец кој работел во тоа време а во исто и мој близок пријател биле "До туј ли гу дотерасмо работу"
Голема шанса е ова и да е вистина.[DOUBLEPOST=1530811814][/DOUBLEPOST]
Еве ги сториите за Нови Сад што ги ветив, кратки приказни, но мене ми значат да ги споделам. Имав дилема дали ова е за на оваа тема или на другата, ама овде ги најавив па се најдоа тука.

Николче Трипчев бил македонец во Нови Сад, во осумдесетите бил многу почитуван лик во градот, зошто во тие почетни формирања на подземјето котирал високо. Бил убиен во престрелка со полицијата во некој локал на крајот од осумдесетите. (За жал не успеав да докопам повеќе... со што точно се занимавал, која му била екипа, како завршил во Нови Сад, и зошто настанала престрелката со Милицијата)

Втората историја е за Гоце Колевски (Гоцо Македонац), лик од татко македонец од Кичево и мајка црногорка, Гоцо целиот живот немал допирни точки со Македонија, но заради презимето го наследил и прекарот. Во Нови Сад бил главен на црногорците во целиот град и заедно со неговата најблиска екипа, секогаш во ист состав, живееле во студентски домови. Делата му (им) биле најчесто тепачки и насилства какви што дотогаш не видел градот.
Jedan od njih, Nikola Tripcev iz Novog Sada, jos kao dete nepoznatih roditelja, u trinaestoj godini, kada je otkrio da je usvojenik, krenuo je stranputicom. Sa jedanaest godina je pobegao od kuce. Bilo je to 1966. U dvanaestoj je bio "petlic" u bokserskom klubu "Vojvodina". Kada je naucio da udara, odvazio se da u cetrnaestoj krade automobile. Bio je omladinski prvak Vojvodine u boksu, ali i sticenih popravnih domova u Krusevcu, Novom Sadu i Beogradu. U Krusevcu je boksovao za "14. oktobar", ali ga to nije popravilo:

- Taj dom je od mene napravio kriminalca, jer je on bio srednja skola kriminala. Zavrsio sam i neki zanat, ne zato sto sam hteo vec stoga sto sam bio poznat kao bokser. Posle Krusevca bio sam reprezentativac, zamena za cuvenog Mate Parlova. Ali sve se to meni nije svidjalo. Zeleo sam da budem nezavistan i 1972. sam krenuo u Italiju. Italija je tada za mene bila "Amerika". Jedna grupa Novosadjana je otisla nesto pre mene - Ivan Lukic, Dobrimir Ilijevski Dobre, Milan Krstacevic Budavi. Krenuo sam sa jednim malim kofercetom, uvezanim u kanap. Imao sam falsifikovan pasos, pasos drugog coveka ali sa mojom slikom. Presao sam granicu i nasao se u Italiji. Nisam znao nijednu rec italijanski. Samo sam u dzepu imao adresu "Via Vitruvio", nekog trga u Milanu. Krenuo sam tamo. Sticajem okolnosti naisao sam na mesto gde se okupljaju Jugosloveni. Jedan od njih se predstavio kao Daca iz Beograda. To je bio veliki prijatelj Juse Bulica, Ljube Zemunca i Arkana. Bio je dzeparos i dobro je poznavao Milano. Upoznao sam Dragomira Petrovica Drneta, pa Borislava Vuletica, bili su mi prijatelji. U Milanu me mnogo puta spasao Stevan Kosa Pista, koga sam znao jos iz Krusevca, moj veliki prijatelj. Dobio je veliku robiju jer su mu dokazane tri pljacke banaka. Sreo sam i Dobreta. Tu me je prihvatio Ljuba Zemunac, on je bio kralj u Milanu. Znao me je iz boksa. Ja sam za njega bio dete, jer je Ljuba bio stariji od mene sest godina.

http://legendekriminala.blogger.ba/arhiva/2006/08/01/367605
 
Последно уредено:
Член од
20 декември 2017
Мислења
376
Поени од реакции
203
Синовите на Сашо се од Бедиње. Населба од каде и доагаат поголем дел криминалци од Куманово. По муабети слушам дека порано продавале дрога а сега се мирни, колку е вистина ова не знам. Мислам дека еден од синовите се вртеше и по кик бокс клубот на Куманово.
Јоцо Рвач. Најголемиот тепач во Куманово. Не е криминалец ама интересно е да се спомене дека поголем дел од градот го знае како насилен човек и да бил таков, но не е криминалец. Кумановски Гишка. Слушнав една приказна каде неговиот син и неколку негови другари седеле пред зградата и биле гласни, некој викнал полиција. Јоцо седел на тераса и ги прашал да ли има проблеми. Полицајците му се извиниле и си заминале. Човекот има преживеано директен удар со воз со кола.
Топ Ган. Не ми текнува името. Човек мегу 35 и 50 години. Криминалец ли е? Не знам. Знам дека има едно порше џип а слушнав дека има и 911. Исто знам дека неговиот брат е убиен од албанци. Приказната не знам како иде, ама знам дека биле во Гарнизон кое е повеќе населено со албанци, биле бркани и Топ Ган успеал некако да побегне додека неговиот брат е убиен.
Ова исто така не дека е нешто мафијашко или така, ама Тајсон (Кумановци го знаат), една горила која не е насилна туку само по потреба. Криминалец тешко пошто изгледа бил припадник на волци.
Неговиот брат седеле пред интермезо (Денешен револушн дискотека) и играле руски рулет и се самоубил.[DOUBLEPOST=1530843058][/DOUBLEPOST]Бојко исто е од Бедиње и ме интересира многу зошто полицијата го убила со снајпер, некој нека се распраша. Опљачкал некој сеф.
Некој исто така нека каже како умрел синот на Игор Југ? Сега брзо доби и ќерка.[DOUBLEPOST=1530843341][/DOUBLEPOST]ДРУГАРИ МАЛА ГРЕШКА, ТОА Е ДАНИЕЛ ДРУГ СИН НА САШО. НЕ СТЕФАН. [DOUBLEPOST=1530843932][/DOUBLEPOST]U medjuvremenu i Nikola Tripcev je postao opasan, jer je nozem usmrtio Refika Vajzovica, zvanog Dzezba. Iz price legende novosadskog asfalta, koju je kazivao Verici Atanasijevic, i taj dogadjaj se moze rekonstruisati:

- Dzezba je meni bio duzan velike pare. A stalno mi je pretio da ce me ubiti ako ne napustim Milano. Kada smo se sreli, odmah je doslo do tuce. Ja sam njemu oteo njegov noz i ubo ga dva-tri puta. Pobegao sam u Jugoslaviju jer me je u Italiji za to ubistvo cekala kazna od najmanje dvadeset godina robije. O tom ubistvu u novinama je pisalo "Obracun u jugoslovenskom podzemlju". U Jugoslaviji sam se skrivao jedno godinu dana. Vratio sam se u Milano i poceo da radim zesce stvari - oruzane pljacke banaka i zlatara. Jugoslovenska mafija je u to vreme bila jako slaba, ja sam bio sa italijanskom. Kada su me Italijani uhvatili za ubistvo Dzezbe, na sudu me je branio advokat mafije, koga je angazovao Luidji, poznatiji kao kum Emilio Rifaldi, glavni covek u Milanu. Izasao sam iz zatvora posle dve i po godine.


Kraj osamdesetih i pocetak devedesetih bilo je vreme kada su mnogi iskusni Jugosloveni sa italijanskog asfalta krenuli natrag u otadzbinu. Vratili su se i Nikola Tripcev i Nikola Vemic, zeljni porodicnog zivota i penzije. I za jednog i za drugog to prilagodjavanje je bilo bolno, jer su tesko mogli da se odupru novom zovu novosadskog i beogradskog asfalta. I dok su se oni borili da se nekako skrase, novi klinci iz Jugoslavije su krenuli u ponovno osvajanje Italije.
 
Последно уредено:
Член од
9 ноември 2017
Мислења
523
Поени од реакции
1.161
Некој исто така нека каже како умрел синот на Игор Југ? Сега брзо доби и ќерка..
Од срцето. Беше многу физички активен, вежбаше во теретана и земаше секакви хемии, пиеше алкохол, а знаеше често и да шмрка. Инаку дечкото немаше никаква поврзаност со криминал.
 
Член од
20 декември 2017
Мислења
376
Поени од реакции
203
Инаку у текстот со сликите се спомнува уште еден Македонец од Нови Сад. Dobrimir Ilijevski Dobre, барав по нет нешто ама неможев да најдам.[DOUBLEPOST=1530882550][/DOUBLEPOST]

СТЕФАН ДИМИТРОВСКИ БОКСЕР[DOUBLEPOST=1530888741][/DOUBLEPOST]МВР Мотив за трагичниот инцидент била крвна одмазда стара две години Кумановецот Адмир Сејдиу (23) е човекот кој го убил Сашо Димитриевски-Боксер, во петокот, во неговата кафеана "Европа", соопшти МВР. Полицијата го уапсила Сејдиу веднаш по престрелката. Против него била поднесена кривична пријава за убиство. Истражен судија на уапсениот му одредил 30-дневен притвор. Полицијата засилено го бара вториот осомничен во убиството. Според надлежните, причина за убиството биле претходни нарушени меѓусебни односи. Неофицијално се дознава дека станува збор за крвна одмазда за убиство кое се случило пред две години во боксерскиот клуб сопственост на Димитриевски. Тогаш, неколку лица се обиделе да го убијат Сашо Димитриевски. За тогашната престрелка бил осомничен познатиот кумановски бизнисмен Бајруш Сејдиу. Тогаш куршумот на Бајруш му поминал на Димитриевски покрај глава и завршил во градите на неговиот внук Џељал Сејдиу. Сашо Димитриевски-Боксер бил изрешетан со неколку куршуми во сопствениот локал, во петокот половина час по полноќ. Станува збор за трет обид за ликвидација на Димитриевски во минатите четири години. Според очевидци на настанот, убиството било извршено многу брзо. Додека Димитриевски седел на терасата од кафеаната, пред локалот застанало возило без регистарски таблички, од кое излегле две лица. Тие испукале повеќе куршуми кон сопственикот, а уништиле и поголем дел од ентериерот на локалот. Неговиот пријател останал неповреден. Веднаш по убиството двајцата пиштолџии избегале. Димитриевски не можел да го преживее третиот обид за негова ликвидација. Тој претходно двапати, во 2001година и во 2002 година ја избегнал смртта за влакно. Во двата обида на пиштолџиите наместо Димитриевски биле убиени две момчиња, кои се нашле на погрешно место во погрешно време. Првиот обид за негово ликвидирање бил во 2001 година, кај кумановската гимназија. Тогаш живото го загубил 18-годишниот Ѓорѓи Манојловски. Вториот пат било кога во боксерскиот клуб Фајтер бил убиен роднина на сега осомничениот. (Д.В.)

Можеби е објавено тука, но со ова што читам се потврдува горе наведеното дека Бајруш го убил неговиот внук.

https://time.mk/arhiva/?d1=01&m1=01&y1=1991&d2=31&m2=12&y2=2012&all=0&dnevnik=1&fulltext=2&timeup=2&show=1&q=уапсен еден од убијците на кумановецот димитриевски&read=e412b7fc6f328f0
 
Последно уредено:
Член од
8 јануари 2012
Мислења
10.312
Поени од реакции
15.474
И во Кичево имаше еден ,,ваков,, тип, никој дури ни полицијата ништо не му можеше(над 150 поднесени кривични пријави од кои најјаката за свирепо убиство)-Алит Абази .

Му наоѓаа и дрога и оружје...тепаше ако некој му застани на патот и никој не се осудуваше да се замери со него.

Све до некој ден пред локалните избори, кога еден од матичната служба во с.Зајас ,,го реши,, со долга деветка

сликава е од сунет свадбата на негопвиот син каде беше целиот политички, полициски и судски врв во овој дел од Македонија

 

zxcv

tu ti tu rum tu
Член од
23 октомври 2010
Мислења
133
Поени од реакции
139
Синовите на Сашо се од Бедиње. Населба од каде и доагаат поголем дел криминалци од Куманово.
greshka si, oni su od naselbu goce delcev, po kumanovski popoznatu kako "trgovski" .
 
Член од
24 мај 2014
Мислења
5.305
Поени од реакции
5.911
Томе Аврамски
(Линк помеѓу Македонското и Српското подземје)

hqdefault.jpg

https://www.youtube.com/watch?v=t8QuI54Ak8I

Томе Аврамски (Беровчанец) е бизнисмен кој во минатиот век живеел и работел во Белгија, Франција, Белград и Москва. Еден од најблиските пријатели на Аркан уште од времето кога Аркан станувал криминалец, па се до неговата смрт а пред неколку години му посветува и книга која се вика "Божји Дар". Личен пријател и со целата Македонска политичка елита на минатиот век (Киро Глигоров, Љубчо Ѓорѓиевски, Љубе Бошковски итн.) Бил сопственик на легендарниот неделник "Сведок", иначе списание за кое се зборуваше дека дел од сопственштвото е и на Орце Коруновски Пикадили.

Случка со која започнува емисијата воедно една од најбитните точки е, Кога во 1996 по барање од Аркан, Томе ги пречекува Зоран Ускокович Сколе и Драган Николич Гаги и ги интегрира во Скопскиот ноќен живот за да ги заштити од проблеми кои им биле опасност во Белград, ги запознава со Орце Коруновски Пикадили и редовно кога иде во Скопје ги сретнува во "Пикадили" кафеаната на Орце. Томе во емисијата зборува за тоа дека Сколе, Гаги и Орце станале добри пријатели и дека и после нивното криење во Скопје па и после "убиството" доаѓале на дружба кај Орце. Интересно е да се спомне дека понатаму Сколе и Гаги се всушност убијците на Аркан, "најава" за убиството Томе добил и пред да се случи а после убиството добил и предупредување од Гаги преку Џаровски, дека ке има проблеми затоа што го обвинил во "Сведок" за учество во настанот, уште пред да испрати полицијата потерница по него.

Втор случај многу битен и интересен (27:00) е кога Џаровски земал на заем, десет илјади марки од извесен лихвар Трајче Огно Маг од Водњанска, кој заради долгот го барал да го убие, па жена му на Џаро го побарала Томе да го реши долгот, го решиле така што Томе му зе заканил на Трајче со затвор поради тоа што имал тесни врски со тогашниот премиер Ѓорѓиевски и Љубе Бошковски кој тогаш бил во УБК, два дена после одрекувањето да го исплати долгот на Џаровски, Томе го побарал Трајче и му платил. (Трајче на местото каде требало да биде исплатен, кафич Мартини во Лептокарија, дошол со момци од Белград...) Па се смета дека тие пари биле испратени во Виена каде тогаш се криел Гаги за убиството на Аркан, што Томе го негира тоа тврдење.

Понатаму при крајот на емисијата Томе го коментира и атентатот на Киро Глигоров во детали, па ги опишува и нивните средби и разговори после атентатот, Томе бил повикан (пропратен) од полицијата кога се случил атентатот врз Киро Глигоров под сомнение дека Жељко Ражнатовиќ Аркан е организатор на атентатот.


Ова е легендарен извадок од текст на Српскиот весник Време каде се пишува за Легија, (A Сведок на Томе прв објавил интервју со Легија по неговото апсење кое всушност било интервју со Александра сопругата на Легија)



Legija i ortaci

VREME | BR 701 | 10. JUN 2004.


Makedonska veza

U aprilu 2003. makedonski nedeljnik "Svedok", vlasništvo izvesnog Tome Avramskog, objavio jenešto što je proglasio za "megaekskluzivni" intervjusa beguncem Ulemekom Legijom. Beogradskibratski "Svedok" preneo je to, pa je bio zabranjenbrzopletom i nezgrapnom odlukom vlasti. Donosimodelove teksta koji je "Vreme" tada objavilo o tomekao i dalje aktuelne

Toma Avramski, bivši vojnik francuske Legije stranaca (tvrdi da je tamo proveo šest godina) pojavljuje se u Beogradu negde 1987–1988. kao "poslovni čovek" i otvara neko predstavništvo za računarsku trgovinu u Sava centru. Smuvao se, a možda i oženio, sa kćeri jednog zastavnika iz Uprave bezbednosti SSNO-a, čoveka na "izuzetno osetljivom položaju u Generalštabu". Ti zastavnici inače rade važne stvari, bez obzira na naizgled nizak čin. Preko tasta se polako infiltrirao u SSNO i vojsku; nije bilo teško: Toma je omalen, ali veoma šarmantan, simpatičan, druželjubiv i nadasve velikodušan čovek; osim toga, svašta zna o računarima. Zbog svog prisustva na sve zanimljivijim mestima, u i oko vojske, uskoro je privukao neizbežnu pažnju Uprave bezbednosti: napravljen je plan obrade lica, a šarmera Tomu dobio je u rad izvesni kapetan koga ćemo zvati Rile, čiji sektor rada je, između ostalog, i Legija stranaca, to jest naši državljani koji tamo služe ili su služili. U čestim i prijateljskim kontaktima Toma Avramski ispričaće kapetanu Riletu kako u Parizu drži detektivsku agenciju koja sjajno radi jer je on, Toma, saradnička veza francuske službe bezbednosti DST (Direction de securite de territoire), njihove Udbe. O Legiji stranaca i jugoslovenskim državljanima dao je mnoge i zanimljive podatke. Osim toga, Toma Avramski veoma je blizak i sa pariskim centrom VMRO; o tome je, kaže Rile, "pružio dragocene podatke koje je Uprava bezbednosti podelila sa Upravom za jugoslovensku neprijateljsku emigraciju SSUP-a i sa Službom državne bezbednosti RSUP-a Makedonije i Srbije". Po toj liniji VMRO-a on često putuje iz Beograda i Skoplja u Beč i Pariz; izgleda za račun i DST-a i SDB-a i UB SSNO-a.

Toma Avramski ima para u to vreme: iznajmljivao je helikoptere od Ratnog vazduhoplovstva i leteo okolo, po susednim zemljama, uglavnom na razne fudbalske utakmice. Sasvim prirodno se zbližio i sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, što je bio početak jednog lepog prijateljstva.

Toma Avramski počeo je uskoro da iritira operativce Uprave bezbednosti, jer se nekako uvukao u posao servisiranja njihovih računara – na šarm, naravno, a uprkos upozorenjima kapetana Rileta i njegovih kolega. Viši činovi, međutim, verovali su mu. Stvar je postala ozbiljna kada je Avramski, "da uštedi pare vojsci" predložio da računarske hard-diskove iz Uprave bezbednosti nosi na dubinsko čišćenje u Beč. Svaki bolji softveraš zna šta se sve može rekonstruisati od obrisanih podataka dobrom analizom hard-diska. Štaviše, pokušava da dobije pristup najdelikatnijem delu Uprave bezbednosti SSNO-a, CDOK-u (Centru za dokumentaciju, glavnoj arhivi Službe). Osim toga, pokušao je da potplati kapetana Rileta "sumom novca od koje sam tada mogao da kupim dva auta". Rile je novac uzeo i predao ga u Upravu bezbednosti sa službenom zabeleškom o celom događaju; tada su se odnosi ohladili, a Toma Avramski zatvara dućan u Sava centru i nestaje iz opticaja. Ponovo će se pojaviti tek u Skopju, po proglašenju nezavisnosti Makedonije, hvališući se da je bio "likvidator KOS-a, glavni čovek za softver cele bivše JNA" i u tom pravcu. U haosu nove države, a uz podršku stare SDB RSUP-a Makedonije, kojoj je mnogo pomogao, Avramski se plasirao na dobru startnu poziciju za buduće poslove.

Vreme za prave poslove – ne samo za šarmera Avramskog, nego i za mnoge druge slobodne umetnike – nastupilo je u junu 1992, kada su SR Jugoslaviji uvedene sankcije. Određenu infrastrukturu Arkan je već bio postavio po Makedoniji, preko svojih mnogobrojnih kumova, fudbalskih veza, ali i preko vevčanske mafije, moćnog lobija iz Vevčana, bogatog pečalbarskog sela. Sada na scenu stupaju stare legionarske veze: Avramski i Milorad Ulemek-Luković Legija služili su u Legiji stranaca u isto vreme, kao – uostalom – Ante Gotovina i još neki likovi iz naših ratova. Osim njih i Vevčanaca, tu je i državna struktura VMRO-a, koja se na pare i špijune nikada nije gadila. Tako počinje velika i slavna operacija šverca nafte i derivata, cigareta, a usput i narkotika, oružja, osetljive elektronike i vojne opreme preko Makedonije u Srbiju. Profiti su toliko veliki (stanovništvo Srbije plaća i ne pita!) da se ugrađuju svi: od Arkana kao glavnog organizatora, preko investitora Vevčanaca i drugih, pa do makedonske policije i carine. U priču je, kažu skopski izvori "Vremena" bio upetljan i izvesni Manoli, blizak prijatelj Ljupčeta Georgijevskog, koji se nedavno iz razloga urođene opreznosti odselio u Australiju, zatim osnivač i prvi urednik skopskog "Svedoka" Orce Korunovski, "ključni Arkanov čovek u Makedoniji", "kogo lani pod nerazjasneti okolnosti go utepaa vo Varna, Blgarija" (razumeli ste). Arkan ima mnoge kumske i poslovne veze u Vevčanima, odakle potiču mnoga važna imena makedonskog biznisa, ali i tajnih službi. Glavna zvezda je, međutim, Stanislava Čočoroska, televizijska lepotica-pinkuša i estradna pojava: ona je na televiziji A1 nedavno tvrdila da ima video snimke koji pokazuju povezanost makedonskih političara sa srbijanskom mafijom. Iz Vevčana je i njen rođak Slobodan Bogoeski, bivši šef tajne službe u Makedoniji i "jedno od najdubioznijih lica na makedonskoj sceni".

Po toj istoj arkanovsko-legionarskoj liniji dolazi 1997. do bratske saradnje Jedinice za specijalne operacije i MUP-a Makedonije: Ulemek Luković i njegovi ljudi odlaze da obučavaju makedonsku specijalnu jedinicu Lavovi. Kako su ih obučili vidi se iz pojačanog zanimanja Haškog tribunala za Lavove, kao i iz ponovljenih oružanih pobuna te jedinice poslednjih godina. Legija se, kažu naši skopski izvori, prometao po Makedoniji veoma često; na Ilinden 1997. bio je prisutan na proslavi; "Da li kao predstavnik Legije stranaca ili francuske vlade", pitao se skopski magazin "Forum" krajem aprila 2003. Po liniji velikog šverca, kažu u Skoplju, kumanovski VMRO se povezao i sa zemunskim klanom: Kumanovo je, preko prelaza Prohor Pčinjski, bilo jedan od najjačih kanala šverca nafte (preko firmi poput Interfalko, bliskoj Bogoeskom, šefu državne i Pavlu Trajanovu, šefu javne bezbednosti) i svega drugoga. Išlo je i u drugom smeru: "Forum" tvrdi da je stoka iz Srbije išla u Evropu preko firmi izvesnog Vanče Čifliganca (doktor nauka i pelivan), sa lažnim deklaracijama porekla.

U međuvremenu je MUP Srbije zamolio MUP Makedonije da sa Tomom Avramskim obavi informativni razgovor na okolnost gde je Ulemek Luković Legija. Avramski je opet odlučio da se ukloni i pobegao je u inostranstvo, tvrdeći odande da on sa Harijem Kostovim, makedonskim ministrom unutrašnjih poslova "nema šta da priča"; kaže da je poveo i svog novinara koji je intervju napravio (ako takav čovek uopšte postoji, to jest). Gospodo draga, on je nestao bez traga, što reče Đorđe Balašević, što celoj priči daje čudan ton: ko sad da mu veruje?

Gde je sad tu afera sa Legijinim intervjuom? Naši izvori iz bivše uprave bezbednosti JNA ne sumnjaju da su Toma Avramov i Ulemek Luković bili i ostali u vezi: to je bivšim legionarima nekako svojstveno. Da li je Legija zaista skopskom "Svedoku" dao intervju – oni ne znaju. To što je objavljeno je jednostavno koješta.

"Vreme", maj 2003.

>>> https://www.vreme.com/cms/view.php?id=381755 <<<
 
Последно уредено:
Член од
20 декември 2017
Мислења
376
Поени од реакции
203
http://www.ohridsky.com/2017/кој-го-плати-диво-насеље-кој-го-уби/ - Извадоци од интервјуто на Голи Живот, поважни работи.
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2003&mm=06&dd=03&nav_category=12&nav_id=110222 - Тука вели дека има слики дури и видео запис за интервјуто со Легија, а има издадено и книга.
https://www.youtube.com/watch?v=Ts8YmCfScEE - Интервју со него во Берово
http://www.dokazmk.com/video-najgolemata-kriminalna-baraba-na-balkanot-e-berovets-koj-zhivee-vo-kumanovo-na-srpska-televizija-otkri-pikanterii-za-makedonskata-politichka-i-biznis-elita/ - Ова е интервјуто од Голи Живот но ме привлеле насоловот со тоа што пишува дека живеел во Куманово?
http://kamenica.mk/изгоре-пилана-во-берово/ - Слушнав као тој Васе бил братучет или брат на Аврамски. Можеби е печка, можеби сами подментале пожар, а можеби и некој го запалил.

Vlasnik makedonskog "Svedoka" takodje tvrdi da ce se Milorad Lukovic Legija "uskoro" sam oglasiti i da ce reci ko stoji iza atentata DJindjica.
Toma Avramski nije otkrio gde i kada je napravljen intervju sa Lukovicem.
Makedonsko ministaratsvo unutrasnjih poslova potvrdilo je za A1 da je srpska policija zatrazila dopunske informacije o intervjuu koje je Avramski objavio u listu "Svedok". - https://www.novine.ca/ms/www.novine.ca/arhiva/2003/06_06_03/sr_cg.html
Извадок.[DOUBLEPOST=1531153226][/DOUBLEPOST]Ако има некој блиску до Кичево:
https://reklama5.mk/AdDetails?ad=1954433 - Се продаваат сите 75 оргиниални броевни на Сведок. Ако сака да ги купи, не би било лошо.
 
Последно уредено:
Член од
24 мај 2014
Мислења
5.305
Поени од реакции
5.911
Продолжение за Томе Аврамски
Всушност ова е првата негова емисија кај Марич од 2016-та, онаа што ја објавив прво е постарата односно втората, од 2017-та.

https://www.youtube.com/watch?v=bQnWPbIwiCs

Овде Томе дава скоро комплетна автобиографија, од поважни работи издвојувам: Како го запознал Ванчо Михајлов, се познавал лично со Љуба Земунац, се познавал лично и со Миодраг Бошкович (најголем четник во дијаспората, трговец со антиквитети и дрога во Париз и најголем противник на Тито) Томе кажува и како Милан братот на Миодраг му бил Кум, овде го спомнува и Стевица Маркович а целата таа приказна завршува со тоа што Томе напишал книга тогаш за серијата убиства на УДБА во кои спаѓале убиствата на овие изминати ликови кои како и он живееле во Париз во тоа време и го уживале врвот на општеството. Наводно поради тоа легендарниот претседател на Франција, Франсоа Митеран пробал да му намести убиство па поради тоа Томе си отишол од Париз и го напуштил врвниот угосителски бизнис. Кажува и како бил личен пријател на Ален Делон и Франсоа Маркантони, двајца најпознати криминалци од Франција, раскажува Томе и дека со Маркантони имале и заеднички ресторан, а Томе имал свој на Елисејските полиња и Шанзелизе, како и една кафана за балканските гости која од Бел Коњ ја прекрстил во Александар Македонски. Потоа е делот каде зборува како во неговиот луксузен ресторан над кој имал четири стана извесно време живееле, Аце Русевски, Шабан Трстена и неговиот брат како и други југословенски боксери, потоа дека и српскиот разузнавач Југослав Петрушич дошол кај него како боксер па станал разузнавач зошто се оженил за ќерка на шеф на француска тајна служба, потоа дека Аце Русевски бил редар во неговиот ресторан и дека телохранителите на Томе биле Коризиканци.

Една од најбитните точки е Слободан Костовски Коле, Македонец животен пријател на Жељко Ражнатовиќ Аркан кој со уште еден Италијанец му помогнал на Аркан да успее во легендарното негово бегство од затвор во седумдесетите во Холандија, по кое бегство Аркан станал популарен. Во Брисел Томе го запознал Аркан во придружба на Слободан Костовски Коле, Миле Бонбона и уште еден црногорец Рака, за кој се врзува приказната дека поранешната сопруга на Аркан, Наталија побегнува во Париз кај сопругата на Рака и сопругата на Томе.
16729323_1329399577117928_9035624942903818865_n.png
Слободан Костовски Коле, десно.
Целата приказна ја објавува Легенде Деведесетих.
https://www.facebook.com/legendedevedesetih/photos/a.670124366378789.1073741827.670122586378967/1329399577117928/?type=3&theater

На 2:06 Томе зборува како во Париз едиствено пробуваат да го рекетираат извесен Стив (најверојатно французин) како и Петрит Аме, кој важел за криминалец кој високо котирал во Париз тогаш во тоа време.

Подоцна на 2:22 Томе го опишува целиот живот на Петрит Аме од неговото враќање во Скопје па се до смртта. Нешто што морам да нагласам е дека по враќањето од Париз, Петрит се здружил со Орце Коруновски и отвориле заедничка фирма кај Дом на Синдикатот, па фирмата немала значителен успех по што се скарале и Петрит сам се раздвоил, по што отворил казино на Скопско Олмписко Село во партнерство со Српски бизнисмен, па Томе раскажува како кога таму се сретнал на пијачка со Џаровски таму биле и Зоран Ускокович Сколе и Горан Вукович Мајмун кој биле на гости кај Петрит, ова е случка којасигурно била до крајот 1994 година зошто тогаш Горан Мајмун е убиен. Потоа испаднала приказна дека Петрит работел за Српската воена разузнавачка служба па снемало 23 килограми кокаин од депото на МВР кој Петрит ги продал на Косово на КВОР-овци, па во една кафеана во Скопје, Петрит и извесен Мики Пешич човек на Данчо Шутурков му се заканувале на Томе па одма им било пренесено дека по нив е пуштена потерница, по што се разбегале и наводно тогаш на Косово албанците го пронаоѓаат Петрит со легитимација од Српска разузнавачка служба па го фрлаат во бунар и го запалуваат. Приказната завршува така што сопругата на Петрит, Снежа ја продава неговата кафана во Скопје и се мажи за Слободан Костовски Коле и сега живеат во Панама или Еквадор.
 
Член од
22 септември 2017
Мислења
339
Поени од реакции
395
Овај и џаро ко брќа да се значи само зборови ништо акција а петрит ти во секоја белја от некаде излегва дали е мртов не би рекол беше итар а соработник на многу тајни слушби
 
И

Име И Презиме

Гостин
Овај и џаро ко брќа да се значи само зборови ништо акција а петрит ти во секоја белја от некаде излегва дали е мртов не би рекол беше итар а соработник на многу тајни слушби
Што се подразбира под соработник? Шпиун? Што би шпиунирал/е таквите ?
 

Zoran MKD

Мијак на квадрат.
Член од
11 септември 2010
Мислења
2.021
Поени од реакции
1.018
Член од
24 мај 2014
Мислења
5.305
Поени од реакции
5.911
Голи Живот (емисија Велибор Џаровски Џаро)
36892192_2067987756545315_3423963815455227904_n.jpg

https://www.youtube.com/watch?v=07qEQgVWk0M

На 11:35 Џаро зборува дека Петрит Аме му бил голем пријател, потоа кога Џаро со Рака Марич (менаџер) отвориле казино во Скопје, Џаро имал договор со Петрит да го снабдува казиното со обезбедување, играчи и лихва и за тоа да добива процент, понатаму кажува дека Петрит му зборувал за неговиот живот и минато и дека се занимавал со нарко трговија, Џаро ја заокружува и сторијата за Аме, каде украл 27 кг кокаин од депото на МВР.
Како и во емисијата со Томе Аврамски, водителот Марич ја спомнува и легендарната приказна за Бруно Сулак и Стив Живкович како и случајот кога Бруно Сулак паднал во затвор поради голема кражба, а бил уапсен во Бујон град на Шпанско-Француска граница. Кога го носеле во затвор Сулак, Стив организирал бегство, па Стив, Пјетро (Петрит) и некој Валтер успеале да упаднат во вагонот каде бил Сулак, да ги разоружаат полицајците, да им стават лисици и да побегнат. Настан што сигурно бил пред 1984 година. Во емисијата со Томе и линков подоле има и малку различности во деталите, една од тие е дека не само што Сулак бил уапсен со крадено БМВ и југословенски фалсификат пасош пред бегството од возот, туку и кога успеале да побегнат од возот било спремно друго крадено БМВ со кое ке го завршат бегството, како и за последниот обид на Стив да го спаси Сулак, дека не загинал во заседа туку загинал од снајперски истрел само што влегол во хеликоптерот.

Веќе пред крајот, на 1:11:19 Џаро раскажува како го запознал Жељко Ражнатовиќ Аркан на островот Св. Стефан во Црна Гора во 1984 на одмор и од тогаш станале куќни пријатели, во тој период Аркан се претставувал како "Славиша Орлович фудбалер од Шведска" па Џаро раскажува, како што знаел Аркан да дојде кај него во една прилика биле и во казино во Гевгелија, а по случајност газдата на казиното бил швеѓанин и кога го видел во живо и го познал од потерниците по него од шведските телевизии "паднал", раскажува и една тепачка во Будва кај што бил очевидец а каде Аркан дошол во конфликт со некоја екипа од Жабљак зошто правеле неред во дискотека во која настап имале Бело Дугме каде Аркан со пепељара го удрил некој што не го познал и го нападнал, па како го запознал со пејачка со која Аркан имал кратка врска, раскажува и дека го одбил за да му намести утакмица, потоа случај во Белград каде пријател на Џаро за некакво местење на утакмица не му дал доволно пари па побарал Џаро помош од Аркан и "должникот" на Аркан после неговите иљада му дал понатаму вкупно околу 200к марки, следи најинтересниот дел каде Џаро признава дека со Томе Аврамски го криеле Милорад Улемек Легија во Македонија што малку покасно кажува дека он им наоѓал безбедни места а Томе го дружел при криењето а Легија и сам признал дека најголем дел од времето бил во Македонија, образложува Џаро и четворица браќа (по два пара) кои биле според него најопасни луѓе во Југославија, а интересен дел е и оној каде раскажува дека се познавал со Гишка и кога му пишувал писма на некој Мичко Италијан (црногорец) од затвор,му посакал на Џаро да му помогне Бог зошто го реклмирал Мичко, како и случка каде Аркан го криел Мичко во Белград и поради него пукал во полицајци, следи познанството на Џаро со Јоксо (Драган Јоксович), па следи случај во Будва кога Аркан безмалку пукал во рекетари кои рекетирале негов пријател бизнисмен, опишува Џаро и случај каде другар негов им бил должен на Бугарски Мултигруп 600к марки поради трговија па не можел да ги врати и по молба на Џаро Аркан му средил да биде долгот одложен, Џаро се пофалува и дека без разлика што бил милениче на Југословенската Мафија два пати било пукано на него еднаш на припреми во Рим и еднаш во Тузла, како и дека е апсен многу пати поради превари.

Историјата за Бруно Сулак и Стив Живкович.
https://www.scribd.com/doc/100087833/Stiv-i-Bruno-Sulak
 

Kajgana Shop

На врв Bottom