Анксиозност

Член од
25 февруари 2014
Мислења
139
Поени од реакции
9
Исто така тврдиш дека си бил социјално неактивен ... па за социјална неактивност и незнам кој магичен лек може некој доктор да ти препише ... ако си тип на човек што не сака, не обожава и не ужива да е опкружен со многу народ, галама, гласна музика, гужва, ако си тип на човек што не сака кафани, кафичи, ресторанти, диска, присуства на свадби, слави, матурски, родендени, новогодишни прослави, разни музички концерти и хепенинзи, разни народни манифестации на кои присуствува многу народ и.т.н. обично сево ова оди и со невозможност за патувања, одење по одмори и сл. но има работи кои и се дел од карактерот на еден човек и едноставно не постои лек кој може да го промени тоа ... не може сите луѓе да се исти со исти афинитети, има и такви луѓе кои ќе заборават каде им се наоѓаше куќата/станот, нон-стоп се по некакви прослави, од кафана не можеш да ги извадиш, има и такви луѓе пак кои поголемиот дел од животот го поминуваат во патувања, но секој човек не може да поднесе таква професија и воопшто таков начин на живот со толку многу контакти, дружби и патувања !
Јас сум сега социјално неактивен откако почнаа да ме фаќаат некои панични напади па и сега се чудам како почнаа така наеднаш. Пред тоа излегвав нормално, одев на факултет, имаше некои денови со тој другарот мој по цел ден дома не си одевне. Јас сакам да излегвам и да се дружам и колку што можам излегвам не се затварам толку дома ама поради како да ја наречам мојата состојба, болест или што и да е потоа неможам да се опоравам во главава некое време ако ми се случи некој напад меѓу луѓе. Цело време ќе се нервирам зошто така... што велат сега тие за тоа... и едноставно ме утепува тоа едно два три дена.Ќе соберам сили пак ќе отидам некаде ама потоа пак исто. Сега имам еден другар со кој се чубствувам посигурно и можам да се опуштам и нотмално да разговарам со него ама ако има барем уште еден со нас и јас мислам дека ако се вмешам во разговор или ако нешто ме прашуваат јас ќе се стопам.Единствено нормално решение што досега сум го пронашол за нормално излегување и дружење ми е алкохолот, и тоа во поголеми количини ама јбг не е за секој ден
 
Последно уредено:

Anon

/b/ House /b/
Член од
13 декември 2007
Мислења
16.698
Поени од реакции
27.624
Единствено нормално решение што досега сум го пронашол за нормално излегување и дружење ми е алкохолот, и тоа во поголеми количини ама јбг не е за секој ден
Па супер ти е решението. Зошто не секој ден? Почни секој ден. Не е толку страшно алкохол да пиеш. Само те дехидрира што значи треба да пиеш повеќе вода во тие периоди и немаш гајле.
 

PIRATIC

diplomiran klozetar
Член од
26 јануари 2012
Мислења
7.854
Поени од реакции
6.495
Единствено нормално решение што досега сум го пронашол за нормално излегување и дружење ми е алкохолот, и тоа во поголеми количини ама јбг не е за секој ден
Nemoj druze ne me razocaruvaj ako si dosol do toj stepen so alkohol da resavas zdravstveni pa i bilo kakvi drugi problemi togas si ja utnal rabotata ... ALKOHOLOT definitivno nema da ti gi resi zdravstvenite problemi bilo da se psihicki kako i fizicki tuku ke te napravi zavisnik od nego i uste tolku ke ti gi prodlaboci problemite !
 
Член од
20 јули 2016
Мислења
7.631
Поени од реакции
4.931
Јас сум сега социјално неактивен откако почнаа да ме фаќаат некои панични напади па и сега се чудам како почнаа така наеднаш. Пред тоа излегвав нормално, одев на факултет, имаше некои денови со тој другарот мој по цел ден дома не си одевне. Јас сакам да излегвам и да се дружам и колку што можам излегвам не се затварам толку дома ама поради како да ја наречам мојата состојба, болест или што и да е потоа неможам да се опоравам во главава некое време ако ми се случи некој напад меѓу луѓе. Цело време ќе се нервирам зошто така... што велат сега тие за тоа... и едноставно ме утепува тоа едно два три дена.Ќе соберам сили пак ќе отидам некаде ама потоа пак исто. Сега имам еден другар со кој се чубствувам посигурно и можам да се опуштам и нотмално да разговарам со него ама ако има барем уште еден со нас и јас мислам дека ако се вмешам во разговор или ако нешто ме прашуваат јас ќе се стопам.Единствено нормално решение што досега сум го пронашол за нормално излегување и дружење ми е алкохолот, и тоа во поголеми количини ама јбг не е за секој ден
Не се замарај, со дијагнози...Ако не земаш некакви таблети пи си умерено. Ако земаш нешто немој алкохол.
Инаку за социјалните активности е многу чудна работа...и мене еден период ми беа проблем...нешто како да не приметат луѓето нешто. Сега тотално ми е гајле што мислат за мене...би излегол и гол на улица...само фигуративно...пријатели се променлива категорија. Сега ги имаш утре ги немаш...генерално досадни ми се луѓето повеќе проблем ми е што морам да молчам и да им ги слушам нивните идеи и само да климам и гледам бледо. Да кажам што мислам не ми се прави зошто треба да дебатирам а тоа ме нервира. Порано избувнувава за се...сега може било што да тресат и мене од едно уво ми влага од друго ми излага. Научи се така...биди си фин со нив...ама да знаеш секогаш дека твоето мислење е повредно од тоа на другите, земи си го како факт тоа кој немора да го докажуваш аксима се вика тоа во математиката. Ама ароганција и нападност никако и некултура...ако е некој таков тој/таа си има проблем и не вреди да се замараш со тоа. Животот не ни трка ни судница...а уште помалку дебата за етика, политика итн...губење време е тоа.
Проблемот е стигмата...никаков проблем и ништо страмотно не е да добиеш паничен напад пред луѓе...треба ли луѓето што имаат епилепсија да се плашат дека ќе добијат напад во јавност кој изгледа 10 пати пострашно од паничен напад и е многу поопасен...не треба ама за жал тоа се случува па поред епилепсија накалемуваат и депресии и други психички ствари. Тие што судат ќе им биде судено...така пишува во Библијата.[DOUBLEPOST=1512821626][/DOUBLEPOST]
Epa jbg site psihijatri se isti do eden helex diazepam asentra helex diazepam asentra samo toa i go znaat ... mene lani mi dadoa da pijam asentra ama nekako loso mi bese od niv i mi vika psihijatrot asentrata mora da gi pies, a ako ti e loso od niv zemaj si plus slobodno helex ili diazepam duri i po nekolku na den, pa na kraj gi bataliv site i ne gledam nikakva razlika potpolno isto se cuvstvuvam i periodot (5-6 meseci) koga piev asentra i sega koga veke ne ja pijam asentrata nekolku meseci !
Jas imam specificen zdravstven problem za koj nitu eden doktor (od bilo koja sfera) nema konkreten odgovor, a gi pominav site kliniki i napraviv mnogu ispituvanja, jas skoro sekoj den odednas mi se slosuva cuvstvuvam gadenje i nagon za povrakanje, potoa me faka istovremeno i vrtoglavica i zamatuvanje na vidot, opsta slabost na organizmot, studeni race i noze, energetski kolaps, nemam voopsto sila ni da stojam na noze, silno tresenje na racete i nozete koe trae zavisi nekogas 15 minuti, nekogas 30 minuti, nekogas i podolgo do eden saat i vo takva situacija moram da legnam vo horizontala i da se pokrijam so kebe, posle nekoe vreme organizmot povtorno se smiruva, se zatopluvam, mi se vraka povtorno energijata, pominuvaat gadenjeto, nagonot za povrakanje, vrtoglavicata i tie tresenjata na racete i nozete !
Јас одев доста многу по психијатри...од лековите видов ефект посебно од седативи. Но дека ќе ти помине само од нив тешко ама дека делуваат делуваат. Инаку од искуство некои психатри/психолози ми биле тапа некои ми се добри...си избрав 1-2 кои ми се ОК и одам кај нив...сега се ми е ОК се вратив како порано...дури и порелаксиран сум од тоа што бев пред некои шајзиња да ми се десат а зимав и некои ректреативни срања. Уште одам кај овие психијатри и земам некоја блага терапија...поиште ок ми е муабетот со лекарите дури одам со мерак. Повеќе превентивно од терапевски...Покрај терапија лек е и време, трпение, одмор, воља, верба, добри другари, семејства и паметни совети од психотерапевти...и физичка активност и здрав живот исто така помага...но мислам дека најбитно е да се почне од редовно спиење и јадење и пиење течности после постепено и други работи треба...има секогаш горе доле не е линеарна прогресија.
Инаку не сум сигурен дека ти е 100% на психичка база не е лошо и друго да испиташ...
 
Последно уредено:
Член од
12 јануари 2013
Мислења
99
Поени од реакции
198
Јас еден update да направам. После скоро три години на антидепресиви, ги оставив конечно и многу ама многу подобро се чувствувам. Фала богу уште имам моменти коа сум анксиозна, али истите ги имав и коа бев на апчиња. Медитација у многу вежбање ептен ми помагаат. Значи се може да се надмине состојбата
 
Член од
15 март 2009
Мислења
68
Поени од реакции
15
Денес бев на психијатар бидејќи подолго време имам промени на расположение, вознемиреност. (особено насабајле), проблеми во социјализација, деконцентрација... И докторката ми препиша paroxetine, па какво мислење имате за лекот? Дали помага, контраефекти, дали ствара зависност? Фала
 
Член од
12 февруари 2014
Мислења
7.701
Поени од реакции
24.161
Денес бев на психијатар бидејќи подолго време имам промени на расположение, вознемиреност. (особено насабајле), проблеми во социјализација, деконцентрација... И докторката ми препиша paroxetine, па какво мислење имате за лекот? Дали помага, контраефекти, дали ствара зависност? Фала
Добро, дали некој разговара со вас, или само ви препишуваат медикамент и ве пуштаат да си одите?
 

Ilumious

Патник, педер, поет, администратор, масон
Член од
29 јануари 2007
Мислења
84.962
Поени од реакции
195.489
Добро, дали некој разговара со вас, или само ви препишуваат медикамент и ве пуштаат да си одите?
90% од психијатриве кај нас само препишуваат. Каков разговор.. Затоа на прсти се бројат квалитетните.
 
Член од
12 јануари 2013
Мислења
99
Поени од реакции
198
Денес бев на психијатар бидејќи подолго време имам промени на расположение, вознемиреност. (особено насабајле), проблеми во социјализација, деконцентрација... И докторката ми препиша paroxetine, па какво мислење имате за лекот? Дали помага, контраефекти, дали ствара зависност? Фала
Јас го пиев година ипол. Додека се навикнав многу ми се гадеше. Друг side effect е поправање, јас качив преголем број на кила за тој период, што на пример не ми беше случајот со друг антидепресив. Ама помага прилично додека да собереш сили да ја надминеш состојбата. Зависност ствара многу, кога дојде периодот за откажување е тука мислам дека е пеколот. Наркоман не ми беше рамен. Повраќав, се препотував, па се тресев. Деперсонализација, вртоглавици, несоница. Искрено ми беше прегадно. Од се срце ти посакувам да си отидеш и на психолог и да видиш дали ќе можеш да си ја надминеш состојбата без апчиња.
 
Член од
15 март 2009
Мислења
68
Поени од реакции
15
Јас го пиев година ипол. Додека се навикнав многу ми се гадеше. Друг side effect е поправање, јас качив преголем број на кила за тој период, што на пример не ми беше случајот со друг антидепресив. Ама помага прилично додека да собереш сили да ја надминеш состојбата. Зависност ствара многу, кога дојде периодот за откажување е тука мислам дека е пеколот. Наркоман не ми беше рамен. Повраќав, се препотував, па се тресев. Деперсонализација, вртоглавици, несоница. Искрено ми беше прегадно. Од се срце ти посакувам да си отидеш и на психолог и да видиш дали ќе можеш да си ја надминеш состојбата без апчиња.
Па искрено не планирам да го пијам толку долго, а и ми рече докторката дека ќе ми препише најмала доза - 5мг. Нз искрено како ќе ми делува, дај Боже се да излезе океј.
 
Член од
15 март 2009
Мислења
68
Поени од реакции
15
Инаку добар психолог да ми препорачате, во Скопје или Велес?
 

Kajgana Shop

На врв Bottom