Кајгана психолог

Член од
5 февруари 2007
Мислења
10.641
Поени од реакции
13.091
@macko i , fino za tebe sho si imash super platena rabota i sho si srekjen so ziveesh vo MK. Prvo, uste od 18 godini ne cekam od moite, tuku odev sezonski i rabotev vo stranstvo. Vtoro, jas mislam deka vredam povekje od 8800 ili 15 000.
@Saladin da mozev da gi zemam kuferite i da zaminam ke zaminev ama celta ne mi e da bidam babysitter ili da cistam po kukji, rabotev kako babysitter 3 leta so red, nigde ne vodi toa, moram da se vratam vo Mk vo sprotivno treba da ostanam na crno, sho ne e ic pametna rabota ama mnogu e lesno da mu solish pamet na nekoj.
Ova jas go napishav da se ispukam , ne ni ocekuvav deka nekoj ke uspee da go razberi toa sho go pishuvav.

Vo megjuvreme od toj den do denes, uspeav da najdam online rabota vo UK firma, dobro platena, ako se pokazam ke dobijam i viza.

So hell yeah, izlea ambicioznite i kvalitetnite sepak ke uspeat.

Pozdrav i do dvajcata i ne mora da bidete tolku surovi vo vashite odgovori. Probajte da ste pomeki nekoj nekogas strada i bara podrshka a ne osuda.

P.S Devojka sum, ne decko.
Ако е за испукување, има и таква тема, една од најактивните, in fact - се вика Драга кајгана. Оваа е за дискусија и помош на лични проблеми.
Сосема те разбирам што сакаш да кажеш апропо твојот проблем, само што пробувам некако да ти доловам дека животот не е баш така како што го зацртуваме. Секако твоите аспирации кои почиваат на досегашното искуство треба да бидат соодветно вреднувани. Па сепак, нешто не штима во големата слика. Посебно ако егзистираш во општество како нашава земја. Но како што самата кажа - не сакам да бидам бебиситерка, така и тука, никој богом дана нема од старт да ти понуди повисока работна функција (освен ако не познаваш ојле-дојле и не работиш на случајот на г`золижачка политика). Во странство е уште потешко, бидејќи немаш ојле-дојле. Но почнуваш од одредена точка, одиш и се качуваш полека. Сакаш да работиш нешто по струка? Аплицираш, можеби ќе добиеш и најниско ниво као кафекуварка на почетокот, но пробуваш, градиш PR поени, ги покажуваш своите квалитети кои порано си ги стекнала. Никому не му се толку битни тие квалитети ако ги имаш на папир. Со други зборови, немаш гарантирано прво работно место на висока функција. За тоа треба да се помачиш. Јер, висока функција - уште толку повисоки одговорности. А никој нејќе да му влезе некој анонимус у фирма без додатно работно искуство. А работно искуство најчесто подразбира и искуство со вработени.
Грубо звучам, но ти давам најдобронамерен совет да почнеш од некаде. Многу побитно е да работиш нешто отколку со дипломите да седиш дома и да се тешиш дека стекнатото образование 100% ти ги има отворено вратите кон успешен живот. Тек допрва доаѓа the funny part of the life.
Со среќа :)
 
Член од
25 август 2014
Мислења
144
Поени од реакции
225
Ако е за испукување, има и таква тема, една од најактивните, in fact - се вика Драга кајгана. Оваа е за дискусија и помош на лични проблеми.
Сосема те разбирам што сакаш да кажеш апропо твојот проблем, само што пробувам некако да ти доловам дека животот не е баш така како што го зацртуваме. Секако твоите аспирации кои почиваат на досегашното искуство треба да бидат соодветно вреднувани. Па сепак, нешто не штима во големата слика. Посебно ако егзистираш во општество како нашава земја. Но како што самата кажа - не сакам да бидам бебиситерка, така и тука, никој богом дана нема од старт да ти понуди повисока работна функција (освен ако не познаваш ојле-дојле и не работиш на случајот на г`золижачка политика). Во странство е уште потешко, бидејќи немаш ојле-дојле. Но почнуваш од одредена точка, одиш и се качуваш полека. Сакаш да работиш нешто по струка? Аплицираш, можеби ќе добиеш и најниско ниво као кафекуварка на почетокот, но пробуваш, градиш PR поени, ги покажуваш своите квалитети кои порано си ги стекнала. Никому не му се толку битни тие квалитети ако ги имаш на папир. Со други зборови, немаш гарантирано прво работно место на висока функција. За тоа треба да се помачиш. Јер, висока функција - уште толку повисоки одговорности. А никој нејќе да му влезе некој анонимус у фирма без додатно работно искуство. А работно искуство најчесто подразбира и искуство со вработени.
Грубо звучам, но ти давам најдобронамерен совет да почнеш од некаде. Многу побитно е да работиш нешто отколку со дипломите да седиш дома и да се тешиш дека стекнатото образование 100% ти ги има отворено вратите кон успешен живот. Тек допрва доаѓа the funny part of the life.
Со среќа :)
Yep, Jas kompletno se soglasuvam so tebe deka diplomata ne mi nosi nisto, celo vreme se nadograduvam i si rabotam na moite "skills" za ona shto sakam da go rabotam. Muabetot ne mi e deka ne sakam da rabotam bebisiterka, rabotev i ne moipretstavuvashe problem, ne sum suetna, bi rabotela se, samo sega smetam deka treba da pocnam od nekoja "entry level position" koe e zadovolitelna neli? Znam jas mn dobro i za surovosta vo zivotot i tako dajle. Mislis lesno da ides vo stranstvo so 18 godini, skroz sama kaj sho ne poznavas nikoj. Ne e!
Nishto ne e lesno. Ama ete se pominuva covek.
Mn poteshko e da uspees vo stranstvo otkolku tuka,ama ete mi se dopadna zhivotot tamu, steknav projateli, kontakti i tako dajle.
I sega ete fala bogu, pocnav od negde, pa ideme na gore, ke ima precki i seto toa ama ako rabotish dovolno naporno i dolgo, se uspeva.
Pozdrav i fala za sovetot :)
 
Член од
5 август 2016
Мислења
312
Поени од реакции
221
Ми треба .. ај така да кажам "помош"
- Ме контактира компанија за работа.. па не баш работа повеќе како обука, значи работата е одлична, службен телефон ова она.. ама лошото е тоа што тоа уопште не ме влече сакам да работам друга работа, во сосема друг сектор. Треба утре да потпишам договор ама незнам што да правам.
Се плашам дека ако почнам тоа да го работам ќе неможам да се отргнам за да почнам со работата шо сакам да ја работам што уште од секогаш сум ја сакал... Нај лошото е шо уште сум 16 години, имам ногу пред мене..
Ај некој да помогне
 
Член од
5 февруари 2007
Мислења
10.641
Поени од реакции
13.091
Ми треба .. ај така да кажам "помош"
- Ме контактира компанија за работа.. па не баш работа повеќе како обука, значи работата е одлична, службен телефон ова она.. ама лошото е тоа што тоа уопште не ме влече сакам да работам друга работа, во сосема друг сектор. Треба утре да потпишам договор ама незнам што да правам.
Се плашам дека ако почнам тоа да го работам ќе неможам да се отргнам за да почнам со работата шо сакам да ја работам што уште од секогаш сум ја сакал... Нај лошото е шо уште сум 16 години, имам ногу пред мене..
Ај некој да помогне
Бре си се уплашил џанам склучуваш договор со ѓаолот. Ај млад си, па ќе сфатиш со тек на време...
Ѕирни го договорот и види што ти се нуди во работата, колку си покриен и слични правни ствари, као кога можеш да си дадеш отказ, дали плаќаш некои пеналии итн. И потпиши ако ти оди у согласност. Пошо веќе знаеш што се работи, а што ти е dream job, не се навраќај на второво. Сфати го ова вака: Секоја работа ти е додатна животна школа. Ако не ти оди после месец - два - три, дај си отказ. Многу подобро така отколку да чекаш цело време за работата од соништата. Така ништо не си направил.
 
Член од
12 јули 2017
Мислења
34
Поени од реакции
10
Ми треба .. ај така да кажам "помош"
- Ме контактира компанија за работа.. па не баш работа повеќе како обука, значи работата е одлична, службен телефон ова она.. ама лошото е тоа што тоа уопште не ме влече сакам да работам друга работа, во сосема друг сектор. Треба утре да потпишам договор ама незнам што да правам.
Се плашам дека ако почнам тоа да го работам ќе неможам да се отргнам за да почнам со работата шо сакам да ја работам што уште од секогаш сум ја сакал... Нај лошото е шо уште сум 16 години, имам ногу пред мене..
Ај некој да помогне
Прифати ја, секое искуство е важно и ќе научиш многу нешта. Се разбира ако до толку не ти во ред, можеш да ја напуштиш.
 
Член од
5 август 2016
Мислења
312
Поени од реакции
221
Прифати ја, секое искуство е важно и ќе научиш многу нешта. Се разбира ако до толку не ти во ред, можеш да ја напуштиш.
Бре си се уплашил џанам склучуваш договор со ѓаолот. Ај млад си, па ќе сфатиш со тек на време...
Ѕирни го договорот и види што ти се нуди во работата, колку си покриен и слични правни ствари, као кога можеш да си дадеш отказ, дали плаќаш некои пеналии итн. И потпиши ако ти оди у согласност. Пошо веќе знаеш што се работи, а што ти е dream job, не се навраќај на второво. Сфати го ова вака: Секоја работа ти е додатна животна школа. Ако не ти оди после месец - два - три, дај си отказ. Многу подобро така отколку да чекаш цело време за работата од соништата. Така ништо не си направил.
Одбив ја работата.. Некако не ми беше добро.
Договоро беше за 3години , и пред тај датум несмееш да го прекинеш ако прекинеш плаќаш пенали..
+ на почетеко требаше да одам на обука која е 500 евра, така да не ми се исплаќаше
 
K

Kacar

Гостин
Здраво на сите. Пред се бидејќи темава е за кучиња, а она што имам да го кажам е поврзано со куче иако поише е психолошка тематика, ве молам ако не одговара да се премести во некоја друга тема во одсек миленици...
Веќе долго време се канам да си земам кученце. Пред се таргет ми се малите раси, француски булдог, бостонски териер, кинг чарлс или мопс. Живеам под кирија во стан со цимерка, и од страна на цимерката нема никаков проблем. Сеуште сум студент, но, се издржувам со средства од работење летно време во странство и со стипендија која е доволна за мене и ќе биде за кученцето. Веќе имам мачка и досега одржавањето иде тип топ.
Од кај што потекнувам, имаме многу кучиња, ама сите се дворски и сите се според она ,,Куче е за во двор да лае и да брани и да јаде шо му фрлиш тоа". Ама мене ми фали многу да си имам некое кутре, занимација и пред се компанија, као дете да си го израснам и гледам а трошок за исхрана да немам толку многу колку што би имал за голема раса. И веќе одлучен сум да земам и покрај проблемот : Дома моите не сакаат да слушнат за куче, според нив кучето е смрдливо, остава влакна, треба да јаде помии и исклучиво надвор никако внатре ! Никако да се спогодиме и покрај исцрпните дебати и докази кои ги имам приложено конкретно за булдогот и терриерот. Уште како мал, што вели мајка ми, кога ќе ги немаше јас ОП сите кучиња внатре, им готвев ги бањав ги чешлав, хаос.... и таа желба пуста остана, и нема да помине, срце ме стега кога ќе излезам да шетам и гледам како луѓе си ги шетаат своите миленици. Јас знам дека миленикот не е само шетање и толку, тоа е обврска, ама мене таа обврска ми е слатка и ми е хоби. Си велев, да се осамостоам па ќе си чувам, ама желбата е појака многууу многу и не можам да чекам..... Се имам истражено, имам искуства, се. Во Америка сум моментално, а веќе закажав средби со одгледувачи на кучиња кои ќе имаат легла веднаш штом се вратам. Сум решен дел од парите што ќе ги заработам да си направам благодет на душа, да си земам кутре и тоа е тоа.
Проблемот е едино во мајка ми, која не сака да слушне, а татко ми подобро да не дознае. Јас 80% од годината ја минам в Скопје, но сепак, кога ќе си идам дома, зарем нема да смеам да си го однесам кучето ? Ќе треба да го оставам по пансиони а тоа не ми се прави искрено. Ајде, некако со мачкава, се помирија, поклон ми беше, непланиран поклон, мрчеа мрчеа и на крај ги придоби мачкава со тоа што е расна демек и бапка бела и паметна. А песокот шо смрди после 2 дена ? А храна шо поише ќе троши од еден француски булдог од 10 кг? Ама мислам дека било какво друго кутре нема да ги придобие........а ставот на татко ми го знам : Мачкава е вишок, уште нешто ако земеш и кратам месечни придонеси....
Епа, и да се случи тоа, баш ми е гајле, ќе се вработам негде пола работно време ќе го истерам истиот хонорар.Веќе имам нарачано и неколку вреќи Оријен Папи од дистрибутер во Бугарија, имам од нет нарачано секаква опрема....од возбуда дури некогаш кога истражувам не можам ни да заспијам, сите видеа на интернет за расиве ги имам изгледано, со секаква литература се имам сретнато .... Што мислите дека треба да направам? Има три решенија :
1.Да земам
2. ДА ЧЕКАМ дури завршсм факултет, па да се запослам здравје па тек онда дрн мрн ( што не ми де чека ама ич) .
3. Да ги послушам моиве и да баталам........( Не сакам)
 
Член од
12 февруари 2014
Мислења
7.730
Поени од реакции
24.319
Здраво на сите. Пред се бидејќи темава е за кучиња, а она што имам да го кажам е поврзано со куче иако поише е психолошка тематика, ве молам ако не одговара да се премести во некоја друга тема во одсек миленици...
Веќе долго време се канам да си земам кученце. Пред се таргет ми се малите раси, француски булдог, бостонски териер, кинг чарлс или мопс. Живеам под кирија во стан со цимерка, и од страна на цимерката нема никаков проблем. Сеуште сум студент, но, се издржувам со средства од работење летно време во странство и со стипендија која е доволна за мене и ќе биде за кученцето. Веќе имам мачка и досега одржавањето иде тип топ.
Од кај што потекнувам, имаме многу кучиња, ама сите се дворски и сите се според она ,,Куче е за во двор да лае и да брани и да јаде шо му фрлиш тоа". Ама мене ми фали многу да си имам некое кутре, занимација и пред се компанија, као дете да си го израснам и гледам а трошок за исхрана да немам толку многу колку што би имал за голема раса. И веќе одлучен сум да земам и покрај проблемот : Дома моите не сакаат да слушнат за куче, според нив кучето е смрдливо, остава влакна, треба да јаде помии и исклучиво надвор никако внатре ! Никако да се спогодиме и покрај исцрпните дебати и докази кои ги имам приложено конкретно за булдогот и терриерот. Уште како мал, што вели мајка ми, кога ќе ги немаше јас ОП сите кучиња внатре, им готвев ги бањав ги чешлав, хаос.... и таа желба пуста остана, и нема да помине, срце ме стега кога ќе излезам да шетам и гледам како луѓе си ги шетаат своите миленици. Јас знам дека миленикот не е само шетање и толку, тоа е обврска, ама мене таа обврска ми е слатка и ми е хоби. Си велев, да се осамостоам па ќе си чувам, ама желбата е појака многууу многу и не можам да чекам..... Се имам истражено, имам искуства, се. Во Америка сум моментално, а веќе закажав средби со одгледувачи на кучиња кои ќе имаат легла веднаш штом се вратам. Сум решен дел од парите што ќе ги заработам да си направам благодет на душа, да си земам кутре и тоа е тоа.
Проблемот е едино во мајка ми, која не сака да слушне, а татко ми подобро да не дознае. Јас 80% од годината ја минам в Скопје, но сепак, кога ќе си идам дома, зарем нема да смеам да си го однесам кучето ? Ќе треба да го оставам по пансиони а тоа не ми се прави искрено. Ајде, некако со мачкава, се помирија, поклон ми беше, непланиран поклон, мрчеа мрчеа и на крај ги придоби мачкава со тоа што е расна демек и бапка бела и паметна. А песокот шо смрди после 2 дена ? А храна шо поише ќе троши од еден француски булдог од 10 кг? Ама мислам дека било какво друго кутре нема да ги придобие........а ставот на татко ми го знам : Мачкава е вишок, уште нешто ако земеш и кратам месечни придонеси....
Епа, и да се случи тоа, баш ми е гајле, ќе се вработам негде пола работно време ќе го истерам истиот хонорар.Веќе имам нарачано и неколку вреќи Оријен Папи од дистрибутер во Бугарија, имам од нет нарачано секаква опрема....од возбуда дури некогаш кога истражувам не можам ни да заспијам, сите видеа на интернет за расиве ги имам изгледано, со секаква литература се имам сретнато .... Што мислите дека треба да направам? Има три решенија :
1.Да земам
2. ДА ЧЕКАМ дури завршсм факултет, па да се запослам здравје па тек онда дрн мрн ( што не ми де чека ама ич) .
3. Да ги послушам моиве и да баталам........( Не сакам)
Јас ќе ти дадам лош совет(лош за твоите). Што е најлошото што може да му се случи на кутрето? Ќе го исфрлат надвор? Ако постои оваков ризик, не земај, сепак ти најдобро си ги познаваш родителите.
Јас како љубител на животни често прибирав дома и мајка ми се заканувала дека ќе исфрли се' од дома, ама никогаш не го направила тоа, напротив, се навикнувала и ги засакувала. Исто како твоите со мачето. Ако не постои ризик, вдоми кутре и објасни дека правиш нешто што те исполнива целосно. Пред се' ради тебе би требало да се привикнат. Подоцна откако ќе им покажеш дека имаш целосна грижа и ја земаш целата обврска околу кучето, ќе бидат мирни.
 
Член од
23 декември 2007
Мислења
330
Поени од реакции
157
Не мислев дека некогаш ќе го допрам дното во мојот живот, да сум разочаран од се што направив за да преживеам ми иде едноставно да се откажам од се и да си заминам од овој свет еве пак ме нападнаа црните мисли...
 
K

Kacar

Гостин
Јас ќе ти дадам лош совет(лош за твоите). Што е најлошото што може да му се случи на кутрето? Ќе го исфрлат надвор? Ако постои оваков ризик, не земај, сепак ти најдобро си ги познаваш родителите.
Јас како љубител на животни често прибирав дома и мајка ми се заканувала дека ќе исфрли се' од дома, ама никогаш не го направила тоа, напротив, се навикнувала и ги засакувала. Исто како твоите со мачето. Ако не постои ризик, вдоми кутре и објасни дека правиш нешто што те исполнива целосно. Пред се' ради тебе би требало да се привикнат. Подоцна откако ќе им покажеш дека имаш целосна грижа и ја земаш целата обврска околу кучето, ќе бидат мирни.
Ризикот се клати пред се на нозете на татко ми, со кој воопшто не сум во добри односи, ама ич. Збореше, пцуеше се закануваше кога ја добив мачката и тоа фрустрации од лична природа, ама после ја прифати дека била "500 € , чиста персијка, со родовник ". И ете сеа се најбољи другари дома.
Ама, скоро па сигурен сум дека со куче така нема да се осеќа ...
Од порано знам, што и да донесев тој ги носеше на планина дури спијам. Според него куче е за надвор да лае мачка да лови глувци.
Со мајка ми имав дебата, и со вртење сукање стигнавме до тоа : Јас у дневна не го сакам, ако си го држиш у своја соба кога ќе си дома или надвор, дневна нема шанси......
 
Член од
12 февруари 2014
Мислења
7.730
Поени од реакции
24.319
Ризикот се клати пред се на нозете на татко ми, со кој воопшто не сум во добри односи, ама ич. Збореше, пцуеше се закануваше кога ја добив мачката и тоа фрустрации од лична природа, ама после ја прифати дека била "500 € , чиста персијка, со родовник ". И ете сеа се најбољи другари дома.
Ама, скоро па сигурен сум дека со куче така нема да се осеќа ...
Од порано знам, што и да донесев тој ги носеше на планина дури спијам. Според него куче е за надвор да лае мачка да лови глувци.
Со мајка ми имав дебата, и со вртење сукање стигнавме до тоа : Јас у дневна не го сакам, ако си го држиш у своја соба кога ќе си дома или надвор, дневна нема шанси......
Епа размисли убаво пред да донесеш одлука. Разговарај и со татко ти колку и да не си во добри односи. Не е мала работа, за живо битие се работи.
 

Wizz.

TheBest
Член од
27 септември 2009
Мислења
262
Поени од реакции
69
Подолго време се чувствувам празно и неисполнето. Краткорочно нешто ќе ме подигне, но после откако се ќе се врати во "монотоност" повторно исто. Исто така лесно некој настан, разговор може да ме спушти емотивно. Често ми се менува расположение.

Друго нешто што сум приметил е дека ми недостига женско друштво, не сум бил во врска подолго време, а исто така немам енергија да се трудам да запознавам нови личности.
 
Член од
10 јуни 2016
Мислења
134
Поени од реакции
72
Подолго време се чувствувам празно и неисполнето. Краткорочно нешто ќе ме подигне, но после откако се ќе се врати во "монотоност" повторно исто. Исто така лесно некој настан, разговор може да ме спушти емотивно. Често ми се менува расположение.

Друго нешто што сум приметил е дека ми недостига женско друштво, не сум бил во врска подолго време, а исто така немам енергија да се трудам да запознавам нови личности.
Јебо не јебо, курцу време пролази
 

redfogv

Царица
Член од
10 мај 2017
Мислења
2.255
Поени од реакции
1.964
Jas sum pod postojan stres.A,najmnogu poradi moite roditeli.Postojano mi vikaat,duri i koga ne sum vinovna.Poradi cel kup nervozi i ogromen stres,memorijata mi e oslabnata i pagjam na ispiti,iako tie predmeti gi ucev dolgo vreme.Milion pati im kazav na moite deka imam problem so memorijata i deka sakam da odam na lekar za ova,no tie ne mi veruvaat i mi se derat deka sum pregolema mrza i deka dzabe im gi trosham parite.Ne mozam ni dobro da se skoncentriram,doma ima cel den vreva,domashnive ne mozat da zboruvaat potivko,a koga im se zalam za ova na moite roditeli,dobivam zakani od tipot "kjuti,ne zbori ili kje vidish ti ulica" i so visok ton "ne gi krivi drugite".A,denovive dobiv ushte edno ostro predupreduvanje deka ako padnam ispiti koi gi prezapishav,kje moram vo brzo vreme da najdam rabota i da mu gi vratam parite na tatko mi ili nema da moze da sedam doma-shto znaci deka kje me izbrkaat.A,stravot me sprecuva i da najdam rabota.Znam deka moite nema da se vecno zivi i deka kje moram da rabotam,no im kazav deka ne mozam sega da rabotam,deka bi sakala prvo da odam na nekolku razgovori kaj nekoj psiholog.I za ovaa ideja mi se razvikaa.Ima li nekoj sovet ?
 

Kajgana Shop

На врв Bottom