Д
ДаркхарТ
Гостин
Ми се случи нешто неочекувано...Ми пиша после 3 месеци.од кога помислив дека навистина го мразам.Доволен беше еден разговор за да сфатам дека не го мразам.А не го ни сакам.Можеби не онака како што го сакав.Тешко ми е сега,се ми се испомеша.Незнам што да мислам незнам дали го сакам уште и незнам зошто воопшто му вратив а не го ставив одма на игнор? Какво е ова чувство незнам? Што ме натера да пуштам солза за него после 3 месеци?го сакам ли јас воопшто или само спомени ми се вратија? Дали е подобро да се лажам дека го мразам или да продолжам да контактирам со него,свесно дека нема назад и свесно дека само ќе се измачувам сама себе? А сепак ми е мило кога ќе ми пише...Мило ми е кога ќе ми направи муабет...да го избегнувам ли? леле полудев готово...:nesum:
... Po nekoja den pak ke mi se javi.... znaci taa bese tolku mn uporna, dobro znaes deka sekoe masko koe e slobodno ne bi odbil da ima seks so devojka, za edna ili dve veceri. NEze toa i premina vo navika pocna da me bara sekoja den, pocna da me prasuva so kogo izleguvam da mi cepka vo mobilniot i red dr raboti, I dadov na znaenje deka e dosadna deka ne sakam da me prasuva kade sum bil i so kogo sum bil, i objasniv ubavo deka preteruva so nekoi raboti.... ne sakam da dolzam samo pobarav sovet nisto drugo..
. Копнееш по заедничките мигови, а не по него. Проверено, до коска! Не носи износена роба. Ако можел три месеци без тебе, тогаш ќе може и понатаму. И ти исто. :back:
nisto ne razbiram