Инвестициски БУМ во Македонија

  • Креатор на темата Креатор на темата dzonyb
  • Време на започнување Време на започнување
Само толку?
Не би било лошо барем реченица две зошто не сум во право.
Па ако данокот бил повисок, па се намалил на 10%.. тоа е намалување. Ако придонесите биле повисоки, сега нормално дека помалку ќе се плати. Единствено се укинаа „неоданочените“ исплати за храна и превоз, но сега тие суми влегуваат во основицата за пензија.
А зошто велиш спротивно? Јас ја разбирам пресметката на плата, можеш да ми кажеш.
 
ЏК ја продаде фабриката на италијанска групација и работи, но под друго име.
Знаев дека и таа е пред распад ама ај 15.000 зимале...

„Вистеон Електроникс“, поранешен „Џонсон Контролс“ ги споревдува подготовките да ја напушти слободната зона Бунарџик 1. Според информациите, во фабриката се одржува тековното производство, но не се примаат нови нарачки. Имено, нарачките се пренасочуваат во најблиските погони во другите држави, а во Скопје се произведуваат само претходно договорените.

http://24vesti.mk/„visteon-elektroniks“-go-privrshuva-proizvodstvoto-dali-si-odi-porano
 
Па ако данокот бил повисок, па се намалил на 10%.. тоа е намалување. Ако придонесите биле повисоки, сега нормално дека помалку ќе се плати. Единствено се укинаа „неоданочените“ исплати за храна и превоз, но сега тие суми влегуваат во основицата за пензија.
А зошто велиш спротивно? Јас ја разбирам пресметката на плата, можеш да ми кажеш.
Персоналниот данок при пресметка на плата до 2006 година бил со прогресивна стапка која во групата до 360.000 денари годишно била 15% , а сега е рамен 10% ( во постот на кој реплицирав пишуваше дека стапката била 26%).
Придонесите во 2009 година биле вкупно 28.4% сега се 27% со тоа што во 2009 година максималната основица е 4 просечни плати а сега е 10 просечни плати што не е мала разлика (ја разбираш пресметката на плата и знаеш за што зборам).
Исто така заради додавањето на храна и превоз во бруто основицата се зголемува основата за пресметување на придонеси што е исто товар за фирмите . Тука може да се спомне и задолжителен К-15 со годишен трошок за фирмата од околу 10.000 денари по вработен (не навлегуваме во бенефититот за вработените зошто предмет на анализа ни е оптоварувањето на фирмите со давачки).

Кај данок на добивка стапката до 2006 била 15%, во 2007 12%, од 2008 наваму 10%. Треба да се има во предвид дека сега даноча основа за пресметка на данок на добивка е многу поширока него кога стапката била 15% па ефектот од номинално помала стапка се неутрализира. Исто треба да се има во предвид дека е воведен данок на задршка кој дополнително ги оптоварува даночните обврзници.
Кога се ќе се собере и одземе нема некоја значајна разлика помеѓу сегашното даночно оптоварување и тоа од некои други порано за која ние треба да сме вечно благодарни. И да не ја заборавиме сегашната многу по агресивна политка на казнување на фирмите.
 
Персоналниот данок при пресметка на плата до 2006 година бил со прогресивна стапка која во групата до 360.000 денари годишно била 15% , а сега е рамен 10% ( во постот на кој реплицирав пишуваше дека стапката била 26%).
Придонесите во 2009 година биле вкупно 28.4% сега се 27% со тоа што во 2009 година максималната основица е 4 просечни плати а сега е 10 просечни плати што не е мала разлика (ја разбираш пресметката на плата и знаеш за што зборам).
Исто така заради додавањето на храна и превоз во бруто основицата се зголемува основата за пресметување на придонеси што е исто товар за фирмите . Тука може да се спомне и задолжителен К-15 со годишен трошок за фирмата од околу 10.000 денари по вработен (не навлегуваме во бенефититот за вработените зошто предмет на анализа ни е оптоварувањето на фирмите со давачки).

Кај данок на добивка стапката до 2006 била 15%, во 2007 12%, од 2008 наваму 10%. Треба да се има во предвид дека сега даноча основа за пресметка на данок на добивка е многу поширока него кога стапката била 15% па ефектот од номинално помала стапка се неутрализира. Исто треба да се има во предвид дека е воведен данок на задршка кој дополнително ги оптоварува даночните обврзници.
Кога се ќе се собере и одземе нема некоја значајна разлика помеѓу сегашното даночно оптоварување и тоа од некои други порано за која ние треба да сме вечно благодарни. И да не ја заборавиме сегашната многу по агресивна политка на казнување на фирмите.
Не сум стручњак за овие теми, но работејќи на софтвери, ги разбирам (а и познавам работите). Единствено позначајно е што се укина храна и превоз. Што е според мене „социјалистичка“ оставштина. Во пазарното општество платите се дефинираат „човек по човек“, а не како кај нас сите со средно - исто, со факултет-исто.. особено во државните „фирми“.
 
Не сум стручњак за овие теми, но работејќи на софтвери, ги разбирам (а и познавам работите). Единствено позначајно е што се укина храна и превоз. Што е според мене „социјалистичка“ оставштина. Во пазарното општество платите се дефинираат „човек по човек“, а не како кај нас сите со средно - исто, со факултет-исто.. особено во државните „фирми“.
Vo pazarno opshtestvo sindikatot se izboril za kolektiven dogovor t.e. plata spored grupi, koi pak zavisat od obrazovanie kvalifikacii veshtini itn. Dokolku toa ne bi bilo taka rabotodavecot-kapitalistot bi pravel shto saka, kako vo sluchajot na makedonskite rabotodavachi (gazdi, stranski investitori i sl.).

I ne meshaj mnogu kapitalizam/socijalizam, tematikata ne ti e bash poznata. Vo USA imaat slobodna pazarna ekonomija, pazarot rushi se pred sebe, drzhavata ne ja interesira, pa imaat povekje od 30 mil. bez zdravstvena zashtita. Vo Evropa e drug model, system na socijalna pazarna ekonomija koj e daleku pohuman.
 
Vo pazarno opshtestvo sindikatot se izboril za kolektiven dogovor t.e. plata spored grupi, koi pak zavisat od obrazovanie kvalifikacii veshtini itn. Dokolku toa ne bi bilo taka rabotodavecot-kapitalistot bi pravel shto saka, kako vo sluchajot na makedonskite rabotodavachi (gazdi, stranski investitori i sl.).

I ne meshaj mnogu kapitalizam/socijalizam, tematikata ne ti e bash poznata. Vo USA imaat slobodna pazarna ekonomija, pazarot rushi se pred sebe, drzhavata ne ja interesira, pa imaat povekje od 30 mil. bez zdravstvena zashtita. Vo Evropa e drug model, system na socijalna pazarna ekonomija koj e daleku pohuman.
оооо, а тебе тие позната тематиката. Момче, си бил ли ти роден за времето на социјализмот? Може ли некој кој завршил политички науки и некој кој завршил машински факултет да вредат исто во една фирма? И да земаат иста плата? Ти па ич не се разбираш. Не мешам јас, туку баш ги одвојувам работите. Во пазарно општество треба да се „испазариш“ за плата согласно твоите квалитети, знаења, стручност, искуство... а понатаму да се наметнеш како потребна личност која ќе може и да напредува.. а не нишај врата, земај плата... исто и лекар и историчар на уметноста.
 
оооо, а тебе тие позната тематиката. Момче, си бил ли ти роден за времето на социјализмот? Може ли некој кој завршил политички науки и некој кој завршил машински факултет да вредат исто во една фирма? И да земаат иста плата? Ти па ич не се разбираш. Не мешам јас, туку баш ги одвојувам работите. Во пазарно општество треба да се „испазариш“ за плата согласно твоите квалитети, знаења, стручност, искуство... а понатаму да се наметнеш како потребна личност која ќе може и да напредува.. а не нишај врата, земај плата... исто и лекар и историчар на уметноста.
Se mislev dali vredi voopshto da se komentira ponatamu vakvo neshto, ama ajde:
-Sporeduvash babi i zhabi, politikolog i mashinski inzhinjer, ponatamu spomnuvash lekar i istorichar na umetnost. Kakva povrzhanost imaat mashinska industrija i nekakov institut na primer, ili zdravstvo i kultura.
Kolektiven dogovor ima sekoja granka poodelno, pa gi razgranichuva (na primer) doktorite od med. sestri, neguvatelite itn.Sekako neguvatelot e mnogu poniska grupa od doktorot ili doktor pochetnik e poniska grupa od glaven doktor so 30 god iskustvo, na primer.

Shto kje ispazarish koga vlasta te "prodava" kako evtina rabotna sila, na nivo na nekoi azijatski drzhavi (Bangladesh, Vietnam...). Investitorot doagja so predznaenje, a tuka ima ofci za strizhenje, evtina volna za 150-200 €. Pa ti pazari se posle.
 
Se mislev dali vredi voopshto da se komentira ponatamu vakvo neshto, ama ajde:
-Sporeduvash babi i zhabi, politikolog i mashinski inzhinjer, ponatamu spomnuvash lekar i istorichar na umetnost. Kakva povrzhanost imaat mashinska industrija i nekakov institut na primer, ili zdravstvo i kultura.
Kolektiven dogovor ima sekoja granka poodelno, pa gi razgranichuva (na primer) doktorite od med. sestri, neguvatelite itn.Sekako neguvatelot e mnogu poniska grupa od doktorot ili doktor pochetnik e poniska grupa od glaven doktor so 30 god iskustvo, na primer.

Shto kje ispazarish koga vlasta te "prodava" kako evtina rabotna sila, na nivo na nekoi azijatski drzhavi (Bangladesh, Vietnam...). Investitorot doagja so predznaenje, a tuka ima ofci za strizhenje, evtina volna za 150-200 €. Pa ti pazari se posle.
Јас многу добро споредувам, не се грижи. Во нашите државни фирми и институции работи се и сешто заедно. Не се чуди ако наидеш на машинец и политиколог да работат на исто или слично работно место. Изгледа дека не си запознаен.
А кому те продава власта против своја волја? Ако ти одговара, работи, ако не ти одговара - не работи. За секое работно место има конкурс и кој сака се пријавува. Никој не е продаден на сила. А плус, платите што се нудат се многу прифатливи за голем број на луѓе надвор од Скопје. Ама пак.. кој сака нека работи.

(Не се вели оФци, туку оВци)
 
Последно уредено:
Јас многу добро споредувам, не се грижи. Во нашите државни фирми и институции работи се и сешто заедно. Не се чуди ако наидеш на машинец и политиколог да работат на исто или слично работно место. Изгледа дека не си запознаен.
А кому те продава власта против своја волја? Ако ти одговара, работи, ако не ти одговара - не работи. За секое работно место има конкурс и кој сака се пријавува. Никој не е продаден на сила. А плус, платите што се нудат се многу прифатливи за голем број на луѓе надвор од Скопје. Ама пак.. кој сака нека работи.
Не, он сака да каже дека невработеноста во Македонија била голема затоа што луѓето си го ценеле трудот. И така со години си седеле невработени и чекале добра прилика (на пример да дојде Џенерал моторс во неготино и да почне да дели плата од 2000-3000 долари на среднисти). Имало индиции дека странскиве фирми ќе попуштат и ќе навалат во Македонија да не молат да работиме за убави пари ама владата ги уништила тие шанси затоа што не рекламирала како земја со евтина работна сила наместо да не рекламира како земја со генијалци, доктори на науки и експерти во сите области кои се спремни да работат за просечна англиска или америчка плата.
 
Треба да се разбере дека за да има поголеми плати треба многу да се намали невработеноста, како прво. Да се отворат многу повеќе фирми и да се вработат многу повеќе луѓе. Секој сака да направи поголем профит и ќе „зашпара“ секаде. Ако за 1 работно место имаш 50 луѓе да бираш, секако дека платата ќе е многу пониска. Ако не сака еден.. „има ко оќе“. Затоа, чекор по чекор се оди, не може од 300 да скокнеме на 1000 евра. Не може!
 
оооо, а тебе тие позната тематиката. Момче, си бил ли ти роден за времето на социјализмот? Може ли некој кој завршил политички науки и некој кој завршил машински факултет да вредат исто во една фирма? И да земаат иста плата? Ти па ич не се разбираш. Не мешам јас, туку баш ги одвојувам работите. Во пазарно општество треба да се „испазариш“ за плата согласно твоите квалитети, знаења, стручност, искуство... а понатаму да се наметнеш како потребна личност која ќе може и да напредува.. а не нишај врата, земај плата... исто и лекар и историчар на уметноста.

Ако разбираше малце од малце, тогаш сосема јасно ќе ти беше дека нашево општество е во моментов бетер од социјализмот во СФРЈ.

И таа транзиција што ја поминавме сега комплетно се еба матер, и се вративме во 1980 година.
 
Треба да се разбере дека за да има поголеми плати треба многу да се намали невработеноста, како прво. Да се отворат многу повеќе фирми и да се вработат многу повеќе луѓе. Секој сака да направи поголем профит и ќе „зашпара“ секаде. Ако за 1 работно место имаш 50 луѓе да бираш, секако дека платата ќе е многу пониска. Ако не сака еден.. „има ко оќе“. Затоа, чекор по чекор се оди, не може од 300 да скокнеме на 1000 евра. Не може!
никој не вели дека некој со маѓично стапче може да направи стандард,ама по која логика оди на продавање на индустриски капацитети од државен стратешки карактер како телефонијата, ЕЛЕМ , ОКТА , Железара , ЗИК претпријатијата итн итн оставање во приватни раце со тоа и судбината на вработените(граѓаните/слугите-робовите како сакаш наречи),тоа е потклекнување на национален државен интерес пред странскиот капиталистички
 
никој не вели дека некој со маѓично стапче може да направи стандард,ама по која логика оди на продавање на индустриски капацитети од државен стратешки карактер како телефонијата, ЕЛЕМ , ОКТА , Железара , ЗИК претпријатијата итн итн оставање во приватни раце со тоа и судбината на вработените(граѓаните/слугите-робовите како сакаш наречи),тоа е потклекнување на национален државен интерес пред странскиот капиталистички
Јак притисок + добра провизија
 
Супер си е изворот, сосема релевантен, дури мислам дека биле и скромни со вредностите што ги навеле за вработувањата. Е сега има еден мал проблем, не е наведено на какви вработувања се мисли. Затоа сум јас тука да ти помогнам во решавање на загатката

Владата му соопштила на Јоханес Хан дека државната администрација од 2006 година се зголемила за 300 отсто.
.
.
.
.
Најинтересна информација што произлезе од дијалогот на високо ниво зад затворена врата е дека Владата конечно излегла со прецизна бројка за обемот на државната администрација која, како што известиле, во моментов брои 185.000 без тие во јавните претпријатија, за разлика од 2006 година, кога била 65.000 или зголемена за речиси триста отсто!
------------------------

На здравје 120.000 нови џеболебароши, со ова темпо кај и да е ќе снемаме невработеност, исто ко и Северна Кореа.
Пред да ја напушти власта есдес 2005/06 јавна таајна беше дека администрацијата е 120-130к[DOUBLEPOST=1445536494][/DOUBLEPOST]
Другар ми со машински, работи IT (како и сите други денес), у домашна просечна фирма.
Доби понуда за у Џонсон ли или некое од тие другите, да работи по струка, тоа за што учел, како машински инжинер, со плата од 10.500 (смени, два саати губење за превоз и сѐ што оди со тоа).
Им се изнасмеа.
Поголема лага не сум прочитал.
Обичен работник на виљушкар во џонсон зема просечна плата од 16к
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom