Погрешната претстава за христијанскиот Бог
Западњаци често говоре о “Добром Богу“ (т.ј. на француском le bon dieu, како се скоро увек користи када се говори о Богу). Западна Европа и Америка, међутим, никада нису биле уверене да је такав Добри Бог постојао.
Напротив, они су звали Бога добрим, на начин како су Грци звали проклетство великих богиња, eulogia, то јест блаженство, благослов, са циљем да их искорене и да их зачарају.
Из истог разлога, Црно Море је наззвано „Eu xeinoV PontoV“ – гостољубиво море – иако је у стварности, било ужасно и опасно море. Дубоко унутар Западне душе, Бог се доживљавао као опасни Судија, Који никада не заборавља чак ни најмању увреду нанесену Њему, приликом преступања Његових закона.
Ова јуридичка идеја Бога, ово потпуно искривљено тумачење правде Божије, било је ништа друго, него заштита људских страти у богословљу. То је био повратак незнабожачког процеса хуманизирања Бога и обоготворења човека.
Западни Хришћани мисле о правди Божијој на исти начин такође; Бог, безгранично Биће је било бесконачно увређено Адамовом непослушношћу. Одлучио је да кривица Адамовог непослушања сиђе једнако на сву Његову децу, и да су сви осуђени на смрт ради Адамовог греха, који нису починили. Правда Божија за Западњаке функционише као крвна освета.
Ако је Бог узрок пакла, по неопходности, онда му једном мора бити крај, јер на други начин ми не можемо сматрати да је Бог добар и пун љубави. Ово јуридичко схватање Бога као инструмента надмоћније, безличне силе или божанства, названог Неопходност, логично води у апокатастазу, „враћање свих ствари и уништење пакла“, иначе морамо признати да је Бог суров.
Незнабожачки менталитет Грка није могао да схвати, да узрок пакла није Бог, већ Његова разумна створења. Ако Бог заиста није био слободан, пошто над Њим наводно влада Неопходност, како би Његова створења могла бити слободна?
Демони желе да нас натерају да о нашем спасењу, или о нашој вечној духовној смрти, увек размишљамо у јуридичким појмовима. Желе да мислимо да је, како наше спасење или наша вечна смрт, питање одлуке Божије.
Не, браћо моја, морамо се пробудити, да не би били изгубљени. Наше спасење или наша вечна смрт, није питање Божије, већ наше одлуке, то је питање одлуке наше слободне воље, коју Бог апсолутно поштује. Не заваравајмо себе поверењем у љубав Божију. Опасност не долази од Бога; долази од нашег сопственог „ја“.
“Ја сам отац, Ја сам брат, Ја сам младожења, Ја сам место живљења, Ја сам храна, Ја сам корен, Ја сам темељ, све што хоћеш, то сам Ја. „
„Немој имати потребу ни за чим, бићу чак и слуга, јер Ја сам дошао да служим, не да Мени служе; Ја сам пријатељ, Ја сам члан, и глава, брат, и сестра, и мајка; Ја сам све; само се држи близу Мене. Био сам сиромашан због тебе, и луталица због тебе, на Крсту за тебе, у гробу за тебе, изнад свега посредујем за тебе пред Оцем; дошао сам на земљу за твоје добро, као посланик од Оца Мог; ти си Мени све, и брат, и заједнички наследник, пријатељ и уд Мој. Шта би желео више?“ „Беседа 76 на Јеванђеље по Матеју“ Свети Јован Златоусти
