Ова го пишува на форумот на вистината?
Има неколку очигледни нелогичности во теоријава:
1. Хазарите не се домицилен народ на Кавказот, туку биле окупатори.
2. Панонските житија, кои се официјален документ на Византија, центарот на тогашната светска цивилизација викаат дека една од најголемите придобивки на
св. Кирил и Методиј, и една од најголемите причини што се прогласени за светци е тоа дека го покрстиле Хазарскиот Кан и Хазарите(не и домицилното население). и истовремено престанала забраната за монотеистички религии во Хазарското царство (а тоа значи дека и доселените Евреи избркани од Палестина за време на муслиманското владеење, почнале слободно да се изразуваат во Хазарското царство).
3. Хазарите биле народ кој изгледал вака:
Јас досега вакви Евреи немам видено. А знам лично прилично многу евреи.
У то време, мање од једног процента становништва Палестине чинили су Јевреји.
То није сметало Ротшилдима, који су Јевреји само по имену, да Палестину доведу у стање које само на први поглед одговара интересима Јевреја.
С обзиром да највећи део Јевреја никада није живео у Палестини, већ у Европи и Америци, и да су се у великом низу генерација женили у оквиру свог верског и култрног миљеа, питање њиховог семитског порекла је пре питање традиције, а мање расе, па је и сам концепт одбране од напада, оптуживањем противника за антисемитизам, проблематичан.
Артур Кестлер у својој књизи "Тринаесто племе", пише да веома мали број Јевреја данас може да прати своје генетско порекло до ове семитске гране или до семитске линије у Палестини у време живота Исуса, пре само две хиљаде година. Уместо тога, они су генетски наследници народа турско-монголског порекла по имену Хазари, који су се покрстили и прешли у јудаизам 740 године нове ере. Хазари су живели у јужној Русији измеду Црног и Каспијског мора. Били су стешњени измеду хришћанских и исламских држава, а њихове вође су одлучиле да преду у јудаизам како би се спасли од верске асимилације једне стране.
Већина Јевреја данас, пише Кестлер, води порекло од ових људи, а не од семитске линије.
Јеврејски аутор Алфред М. Лилијентал констатује да не постоји тако нешто што се зове "јеврејска раса". Бити Јеврејин значи упражњавати јеврејску веру и ту нема ничега са расом,
јер су људи многих раса прешли у јудаизам у току хиљада година и створили мешавину разних генетских линија, које себе сада називају Јеврејима.
Несумњив закључак свих антрополога, од Вајзенберга, Херца, и Фишберга, до Боаса, Риплија, Мида, Питарда и других,
је да где год се Јевреји налазе они веома подсећају на народе међу којима живе. Чак и они чију породична имена наводно воде порекло од древних хебрејских племена, као сто су Леви (од Левита) и Кон, Коен, Кун (од Коханим), имују мало физичких сличности међу собом.
Нема ни једне расне карактеристике заједничке за све оне који су Јевреји."
Не им доаѓа умот.
се. Обични варвари.
