Јао туго моја,па тоа нели беше име на занимање,нешто како
свињар.До кога со вашата пропаганда,сеуште не ви иде памет?
Македон како име нели подобро звучи
.
Ѓорѓи Пулевски: „Речник од три јазика“, 1875.:
Пн,
Што је Србин и какво је това име кажими да знам?
Од.
Србин је име, христијанско и мушко, а срби се мнозина, иљи имиња,
иљи људи а србиновци је ку^а која се зовед така. !
Етнограф академик проф. Др. Јован Ф. Трифуноски: (на српски)
Мушко лично име Србин, током турске владавине до 1912 године, и касније до завршетка Другог светског рата, било је раширено у западним крајевима данашње Македоније.Ти крајеви су: околина Гостивара и Тетова (или област Полог), околина Кичева, Брода (или област Порече), околина Дебра, Струге, Охрида, Велеса (област Бабуне), Битољско-прилепска котлина, област Железник или Демир-хисар итд.
То су истовремено и крајеви раширености средњовековних словенских племена - Брсјака и Мијака. ...
У бројним селима наведених крајева, по житељима са личним именом Србин, данас потичу: 1) родови звани Србиновци; 2) делови села званих Србиновска махала; 3) и бројна топографска имена, на пример: Србинова њива, Србинов камен, Српска река (код Струмице), Србинце и други.
Занимљиво је и то да је свака жена удата за мушкарца са именом Србин од венчања добијала име Србиница.
Ја сам у родном селу Врутоку на извору Вардара код Гостивара дечаштво (1914-1925) провео у кућној задрузи са око 20 чланова.Старији брат мога оца Филип имао је крштено име Србин и умро је око 1940. године.А његову жену, са девојачким именом Израелка (скраћено: Иза) ја са својом браћом и сестрама називао сам стрином Србиницом.Примера таквих имена мушкараца и жена било је много.
Само у ближој околини Гостивара мушкараца са именом Србин, и њихових жена у народу званих Србиница, у међуратном периоду (1918-1941 г.) познавао сам у овим селима: Печкову, Здуњу, Горњој Ђоновици, Сушици, Врутоку, Среткову, Церову, Тајмишту итд.
...
Задоволен?
--- надополнето: 15 ноември 2013 во 01:47 ---
Уште малце...
Вака, во Турски документи за историјата на македонскиот народ, Скопје, 1971:
Село Јаболчиште: Србин - тројца, (стр 143)
Село Добрушево: Србин - тројца, (стр. 60)
Село Сопотница: Србин - тројца, (стр. 540)
Село Дивјаци: Србин - тројца (стр. 541)
Село Волкосело: Србин – двајца, (стр. 95)
Село Катраница: Србин - двајца...
Село Горничево: „Димитри,
Србин; Спас Ковач; Белче Калко; Ѓорѓо Вишниќ...”…, (стр. 569)
и без навреда ...
