Конфликтот во Сирија

Член од
8 декември 2009
Мислења
702
Поени од реакции
528
Дај малце темава поактивна нека биде.
.
Е ајде, да закомплицираме малку :D.
Поранешниот шеф на Мосад Efraim Halevy, за Foreign Affairs Magazine. Го оставам и текстот бидејќи за читање на цел текст на страната треба регистрација:

http://www.foreignaffairs.com/articles/139373/efraim-halevy/israels-man-in-damascus
Israel's Man in Damascus

Why Jerusalem Doesn't Want the Assad Regime to Fall
Article Summary and Author Biography Israeli intervention in Syria's civil war has remained very limited. In part, that is because of Israel's long history with the Assad regime, which has consistently maintained peace along the two countries' border. Ultimately, Israel has more confidence in President Bashar al-Assad than in any foreseeable successor.
EFRAIM HALEVY served as chief of the Mossad from 1998 to 2002.


In October 1995, Israeli Prime Minister Yitzhak Rabin telephoned Egyptian President Hosni Mubarak to inform him that peace was at hand between Israel and Syria. Two weeks later, Rabin was dead, killed by a reactionary Jewish Israeli fanatic; the peace agreement that Rabin referenced died not long thereafter. But Israeli hopes for an eventual agreement with the Assad regime managed to survive. There have been four subsequent attempts by Israeli prime ministers -- one by Ehud Barak, one by Ehud Olmert, and two by Benjamin Netanyahu -- to forge a peace with Syria.
This shared history with the Assad regime is relevant when considering Israel’s strategy toward the ongoing civil war in Syria. Israel’s most significant strategic goal with respect to Syria has always been a stable peace, and that is not something that the current civil war has changed. Israel will intervene in Syria when it deems it necessary; last week’s attacks testify to that resolve. But it is no accident that those strikes were focused solely on the destruction of weapons depots, and that Israel has given no indication of wanting to intervene any further. Jerusalem, ultimately, has little interest in actively hastening the fall of Bashar al-Assad.
Israel knows one important thing about the Assads: for the past 40 years, they have managed to preserve some form of calm along the border. Technically, the two countries have always been at war -- Syria has yet to officially recognize Israel -- but Israel has been able to count on the governments of Hafez and Bashar Assad to enforce the Separation of Forces Agreement from 1974, in which both sides agreed to a cease-fire in the Golan Heights, the disputed vantage point along their shared border. Indeed, even when Israeli and Syrian forces were briefly locked in fierce fighting in 1982 during Lebanon’s civil war, the border remained quiet.
Israel does not feel as confident, though, about the parties to the current conflict, and with good reason. On the one hand, there are the rebel forces, some of whom are increasingly under the sway of al Qaeda. On the other, there are the Syrian government’s military forces, which are still under Assad’s command, but are ever more dependent on the Iranian Revolutionary Guard and Hezbollah, which is also Iranian-sponsored. Iran is the only outside state with boots on the ground in Syria, and although it is supporting Assad, it is also pressuring his government to more closely serve Iran’s goals -- including by allowing the passage of advanced arms from Syria into southern Lebanon. The recent visit by Iranian Foreign Minister Ali Salehi to Damascus, during which he announced that Iran would not allow Assad to fall under any circumstances, further underscored the depth of Iran’s involvement in the fighting. It is entirely conceivable, in other words, that a post-Assad regime in Syria would be explicitly pro–al Qaeda or even more openly pro-Iran. Either result would be unacceptable to Israel.
Of course, an extended civil war in Syria does not serve Israel’s interests either. The ongoing chaos is attracting Islamists from elsewhere in the region, and threatening to destabilize Israel’s entire neighborhood, including Lebanon, Jordan, and Iraq. It could also cause Assad to lose control of -- or decide to rely more on -- his stockpile of chemical weapons.
Even though these problems have a direct impact on Israel, the Israeli government believes that it should deal with them in a way that does not force it to become a kingmaker over Assad’s fate. Instead, it would prefer to maintain neutrality in Syria's civil war. Israel does not want to tempt Assad to target Israel with his missile stockpile -- nor does it want to alienate the Alawite community that will remain on Israel’s border regardless of the outcome of Syria’s war.
Last week’s attacks were a case in point. Israel did not hesitate to order air strikes when it had intelligence that arms were going to be funneled from Syria to Hezbollah. Although Israel took care not to assume official responsibility for the specific attack, Minister of Defense Moshe Yaalon publicly stated that Israel’s policy was to prevent the passage of strategic weaponry from Syria to Lebanon. But parallel with that messaging, Israel also made overt and covert efforts to communicate to Assad that Jerusalem was determined to remain neutral in Syria’s civil war. The fact that those messages were received in Damascus was reflected in the relatively restrained response from the Assad regime: a mid-level Foreign Ministry official offered a public denouncement of Israel -- and even then the Syrian government offered only a vague promise of reprisal, vowing to respond at a time and in a manner of its choosing.
As brutal as the Syrian war has become, Israel believes that another international crisis is even more urgent: Iran’s continued pursuit of a nuclear program. Jerusalem has long believed that mid-2013 would be an hour of decision in its dealings with Iran. In the interim, Israel wants to focus its own finite resources on that crisis -- and it would prefer that the rest of the world does the same.

That is not to say that Israel will make efforts to actively support Assad; like most other countries, Israel believes that it is only a matter of time until the Syrian leader is forced from power. But a country of Israel’s size needs to prioritize its foreign policy goals, and Jerusalem does not feel like helping shape an adequate alternative to Assad is in its interest or within its capacity. It will leave that task to others. Indeed, Israel has welcomed the initiative by Russia and the United States to organize a peace conference aimed at resolving the conflict. In the run-up to the conference, Jerusalem will be sure to remind both Washington and Moscow that they share an interest in preventing a permanent Iranian or jihadist presence on Syrian soil.
In that sense, it is safe to say that Assad is not the only recipient of covert communications from Israel. That leaves two questions -- when the White House will decide what its own policy will be, and how it will implement it.


 

Казаки

Атаманот - Army of Christ
Член од
2 септември 2011
Мислења
1.526
Поени од реакции
1.969
Сириската армија ја презеде контролата врз воздухопловната база во селото Даба

Сириските владини сили презедоа контрола врз воздухопловната база во селото Даба во близина на градот Квсеир, јавија државните медиуми во Сирија.

Силите на претседателот Башар ал Асад, поддржани од борците на либанската група Хезболах го опколуваат Квисеир од три страни.

Шефот на француската дипломатија Лоран Фабијус во Париз изјави дека од 3 000 до 4 000 борци на Хезболах се борат на страната на Асад. Тој наведе дека има и тврдења оти на фронтовите во Сирија има и повеќе од 10 000 борци на Хезболах.

http://a1on.mk/wordpress/archives/157032
 
Член од
26 септември 2012
Мислења
8.354
Поени од реакции
7.116
да не почниш да гледаш како гинат “сириските бунтовници“ - џихадот,каков отстрел се врши секој ден да ти било чудо нешто :facepalm:

пребарајте на Јутуб,има милион различни клипчиња како умираат “светииве“ :facepalm:
 
Член од
8 јануари 2012
Мислења
10.312
Поени од реакции
15.474
таму војната е верска-помеѓу алавите кои се шиитска секта и сунитите.слично беше и во Ирак после инвазијата.самоубиствените напади беа верски мотовирани помеѓу шиитите и цунитите.

Шиитски држави-Ирак,Иран,

Сунитски-Турција,Сирија(но со нејзе владеат алавите кои се малцинство).

нормално западот ја корсти оваа нетрпеливост и долева масло на огнот
 
Член од
13 февруари 2012
Мислења
2.733
Поени од реакции
1.226
Дваесетмина лица од Македонија на фронтот во Сирија

Најмалку дваесетина лица, главно од албанската етничка заедница во Македонија, учествуваат во вооружените судири во Сирија, а уште осумдесетина и во други земји - Авганистан, Дагестан, Ирак, Ингушетија..., кои се мотивирани од верски, исламски мотиви. Загинувањето на 39-годишниот Албанец од Гостивар Расим Н. во судирите во Сирија како член на бунтовничкото движење „Јабха ел-нусрах“, поврзано со Ал каеда, е само доказ дека радикалните исламски учења наоѓаат почва и тука, по што тие се решаваат да им пристапат на верски мотивирани вооружени групи, пишува „Дневник“.



Експерти по безбедност проценуваат и дека од балканскиот регион кон Сирија и кон другите земји заминале околу илјада „исламски борци“ кои се борат за соборување на режимот на Башар ал-Асад за таму да биде воспоставена исламска држава, а потоа да се оствари и идејата за обединување на сите исламски држави како калифат врз основа на шеријатското право.

Сознанијата покажуваат дека гостиварецот во Сирија пристапил на една од најекстремните опозициски групи, која има околу пет илјади борци и чиј командант Абу Мохамед ал-Голани и искажал верност на најпознатата терористичка организација Ал каеда. Целта на оваа групација е прво да се собори режимот на актуелниот сириски претседател, а потоа да се воспостави државна власт врз основа на шеријатот. Како непријатели на оваа формација се посочуваат САД и Израел.

„Ова е само ново предупредување за тоа што се случува на балканските простори, од каде што луѓето заминуваат за да се борат во Сирија. Но оваа појава има свои специфичности поради кои безбедносните служби во балканските земји мора да бидат многу внимателни“, вели, за „Дневник“, Џевад Галијашевиќ, директор на Експертскиот тим на Југоисточна Европа за борба против тероризмот и организираниот криминал, од Сараево, БиХ.

Тој укажува дека токму ова заминување на наши сограѓани да учествуваат како борци во вакви радикални исламски формации носи многу опасности и предизвици за во иднина. Тој првенствено мисли на тоа што се случува во релациите на САД и други западни земји и Иран кога е во прашање нивниот судир, кој сега на одреден начин се одвива на балканските простори. Галијашевиќ истакнува дека се индикативни постапувањата на двете страни.

„Од една страна, САД и западните земји се уште немаат дефинитивен став за опозициските групации што се борат против сирискиот режим. Практично, тие како да се во дилема дали да почекаат прво да го урнат режимот на Ал-Асад, а потоа да се реши нивната политичка иднина или уште сега да се направи нешто со бунтовничките групации што се под влијанија на Ал каеда и се радикално-исламистички. Поради ова двоумење, овие земји како воопшто да не водат контрола кој од балканскиот регион заминува да се бори во Сирија на страна на бунтовниците. Од друга страна, Иран се обидува да создаде широка разузнавачка мрежа на овие простори, да спречи заминување на доброволците и дејствува превентивно стравувајќи дека тие ќе бидат следна цел на Западот“, вели експертот.

Тој истакнува дека токму од овие причини на Балканот се случува своевиден разузнавачки судир меѓу САД и западните земји, од една, и Иран, од друга страна. Негова процена е дека во овој период Иран располага со околу 400 разузнавачи, кои се најетаблирани во БиХ, но и кои постојано се движат во земјите во регионот, меѓу кои и Македонија. Тие, практично, ја имаат улога на контраразузнавачка поддршка на сирискиот режим.

„Ваква ситуација е опасна за земјите во регионот бидејќи во Сирија нема позитивна приказна. Луѓе што од овие простори им се придружиле на бунтовниците и кои се под големо влијание на Ал каеда по крајот на конфликтот сигурно ќе се вратат во овој регион, во своите земји. Бездруго, ќе продолжат и да го шират верското учење за кое таму се бореле, како што беше по војната во Авганистан. Од друга страна, режимот на Асад се бори против исламистички тенденции, но тој го подржува исламизмот од ирански тип и ја има поддршка на Хезболах. Етаблирањето на иранските разузнавачки служби на овие простори отвора можност за безбедносни предизвици ако следната цел на Западот биде режимот во Техеран“, предупредува Џевад Галијашевиќ.

Докази за постоењето на радикалните исламски структури во Македонија има со години. За тоа изјавуваа до пред неколку години и највисоки функционери на Исламската верска заедница. Но, од пред една година, таквите тврдења се се поретки. Од македонското МВР ни изјавија дека и нивните оперативни сознанија укажуваат дека наши сограѓани учествуваат во воениот конфликт во Сирија.

„И во земјава постојат следбеници на радикалниот ислам, но нивното досегашно однесување не е во спротивност со законот. Не можеме да знаеме каде патуваат наши граѓани кога ја напуштаат земјава. Тие се слободни во своето движење. Ние ги следиме состојбите“, велат за „Дневник“ од МВР.

Универзитетски професор Методи Хаџи-Јанев, експерт за безбедност, се согласува дека се потребни план и превенција во однос на вакви случувања и потенцијални опасности. Тој укажува дека инцидентите од минатите години покажуваат оти радикални исламски структури дејствуваат во регионот.

„Суштината на тоа треба да биде луѓето да се дестимулираат од таквото делување. Не треба да паничиме, но не и да не правиме ништо. Треба да бидеме максимално внимателни кога е ова во прашање“, нагласува тој.

На ширењето на вахабизмот на Балканот кон кој владите на земјите во овој регион покажуваат мала загриженост и реакции да му се спротивстават, предупреди минатата година и ефенди Мурат Јусуф, претседател на Исламската заедница на Романија на маргините на верската конференција одржана во Скопје.

Засега се' уште не е познато каде точно гостиварецот се задоил со исламски фундаментализам. Тој и неговото семејство повеќе години живееле во Виена, Австрија, каде што се доселите од гостиварското село Беловиште. Неговите пријатели ни рекоа дека до пред седум-осум години тој не се интересирал многу за исламот. Но, сето тоа се сменило во последните години, кога почнал да живее стриктно според строгите исламски норми, кои се применуваат во шеријатот. Од Виена најверојатно и заминал во Сирија, а во Македонија не бил во последната година. Во своето село доаѓал само неколкупати изминативе години и тоа само на куси престои.

Инаку „Дневник“ пред две години пишуваше дека Виена е град што станал своевиден центар за регрутација на радикални исламисти и во кој тие ги организираат своите акции на Балканот и пошироко. Во тој град живее и голема дел од нашите сонародници со исламска вероисповед.
 

Казаки

Атаманот - Army of Christ
Член од
2 септември 2011
Мислења
1.526
Поени од реакции
1.969
таму војната е верска-помеѓу алавите кои се шиитска секта и сунитите.слично беше и во Ирак после инвазијата.самоубиствените напади беа верски мотовирани помеѓу шиитите и цунитите.

Шиитски држави-Ирак,Иран,

Сунитски-Турција,Сирија(но со нејзе владеат алавите кои се малцинство).

нормално западот ја корсти оваа нетрпеливост и долева масло на огнот
И во Ирак мнозинство се Сунитите!

Поздрав до Кујтим, од Мала Речица, моментално на печалба во Сирија.
А значи можела Русија да помогни :) Све се интереси и бизниси бе дечки, не игра улога тука верата... ако играше досега Русите ќе интервенираа и во Косово и кај нас ;)

А на блискиот Исток станува се пожешко...

Турски војници отвориле оган врз Сирија

Турски војници вчера отвориле оган кон Сирија откако нивното возило, кое патролирало во реонот на турско-сириската граница било нападнато, се наведува во денешното соопштение на турската армија.

Турските војници возвратиле на огнот откако три до пет вооружени мажи истрелале околу 20 куршуми врз возилото.

Инцидентот се случил вчера попладне на турско-сириската граница во округот Хатај, јужниот дел на Турција.

Во инцидентот нема настрадани турски војници.
Извор: http://a1on.mk/wordpress/archives/157497
 

Bratot

Стоик и Машкртник!
Член од
27 јануари 2007
Мислења
17.089
Поени од реакции
4.499
The point of guerilla war, is not to succeed
It’s always been just to make the enemy bleed
Deprivin’ the soldiers of the peace of mind that they need
Bullets are hard to telegraph when they bob and they weave
The only way a Guerilla War can ever be over
Is when the occupation, can’t afford more soldiers
Until they have to draft the last of you into the service
And you refuse cause you don’t see the purpose
The only way to counter the insurgents that are well-equipped
Is to paint the people fighting for freedom as terrorists
Then find a faction lookin’ for foreign investments
You stall them with power and murder any objections
You can’t stop a revolution from breathin’
So to beat ‘em they offer people the illusion of freedom
But when you’re done dreamin’ and wake up, tortured for treason
Then you can see them, hidin’ behind the God they believe in...

Има многу вистина во погорниве стихови, како што и самите сме сведоци на тоа што се случува сега во Сирија и како што истово се случуваше во многу други земји.

Нема никаква врска квази религиозната позадина, колку проектираниот профит на американските корпорации, профит кој трикратно се зголемил во последните 10 години.
 
1

1292

Гостин
И во Ирак мнозинство се Сунитите!



А значи можела Русија да помогни :) Све се интереси и бизниси бе дечки, не игра улога тука верата... ако играше досега Русите ќе интервенираа и во Косово и кај нас ;)

А на блискиот Исток станува се пожешко...



Извор: http://a1on.mk/wordpress/archives/157497
Ако си спровел некој попис а никој да незнае сигурно, но ја знам дека од 60 до 65 проценти се шиити.
 

Казаки

Атаманот - Army of Christ
Член од
2 септември 2011
Мислења
1.526
Поени од реакции
1.969
Ако си спровел некој попис а никој да незнае сигурно, но ја знам дека од 60 до 65 проценти се шиити.
Во право сте, моја грешка. Сум налетал на грешен податок пред некој година!
 
Член од
8 јануари 2012
Мислења
10.312
Поени од реакции
15.474
Садам Хусеин беше сунит кој владееше со мнозинското шиитско население.Слично е и во Сирија.Малцинството владее со мнозинството
 
Член од
13 февруари 2012
Мислења
2.733
Поени од реакции
1.226
Садам Хусеин беше сунит кој владееше со мнозинското шиитско население.Слично е и во Сирија.Малцинството владее со мнозинството
исто и во македонија
 
Член од
17 март 2005
Мислења
11.493
Поени од реакции
1.592
Башар ал Асад излезе со смела изјава завчера дека Сирија ќе ги победи бунтовниците, откако Русија му испорача ПВО рекари С-300. Ракетите се модифицирани, сходно можат да носат С-400 боеви глави што сосе радарот покриваат домет до 600 километри.

Во меѓувреме, на Кујтим од Гостивар му се продружија три исламизирани Западни индивидуи.

http://www.freeinews.com/united-states/breaking-syria-releases-photo-of-dead-american-nicole-lynn-mansfield-video
.
 

SS Divizion Totencof

Александар Невски
Член од
2 јуни 2013
Мислења
121
Поени од реакции
102
poslednive nastani neminovno vodat kon zaklucok deka e mozna graganska vojna vo Turcija
 
Член од
18 јануари 2011
Мислења
1.605
Поени од реакции
748
poslednive nastani neminovno vodat kon zaklucok deka e mozna graganska vojna vo Turcija

Како може да има граѓанска војна во Турција која што е членка на НАТО? Мислиш дека толку е лесно и едноставно тоа.. Исто велевте и за Грција минатата година овдека на формуот што бевте вие неколку мина паметњаковци..:tapp:
 

Kajgana Shop

На врв Bottom