Живот после раѓање

  • Креатор на темата Креатор на темата демнач
  • Време на започнување Време на започнување

демнач

Неафирмиран кајганџија
Член од
11 август 2008
Мислења
1.622
Поени од реакции
413
Живот после раѓање
Жена очекува пораѓање,се ближи пораѓање а два фетуса разговараат

-Дали ти стварно веруваш во живот после породување?

-Па да...мора да постои нешто после раѓање.Можеби сме овде баш затоа да се припремиме на работите што не чекаат.

-Глупости непостои живот после раѓање.Како би изгледал тој живот?

-Не знам ама сигурно ќе биде поубаво од тука.Можеби ќе можеме да го видиме големиот и широк свет и ќе можеме да трчаме...

-Глупости.Не постои таков свет зашто и никој не го ни видол до сеа ама и да го видел ќе не можеме да трчаме глеј иаме врзано папучни врвци на нас со нив се храниме

-Ма во надворешниот свет нема да ни бидат потребни тие врвци.Таму ќе јадеме.

-Што би било тоа?Ние одма ќе се изгубиме

-Па можеби таму ќе можеме да видиме кај сме,полесно да се снаоѓаме

-Што значи да гледаш?Као сега не гледаме?

-Па зашто е мрак,надвор ќе биде светло

-Не постои светло.А и јас не би сакал да живеам во таков свет,нема сигурност,ништо нема да знаеме не би се снашле...

-Па ќе ја имаме мама она ќе се грижи за нас

-Мама глупости и во тоа веруваш?Па кај е таа да ја видам мама?

-Мама е насекаде околу нас,Во неа сме и во неа живееме.Она нас не створила,без неа немаше ни да постоиме.

Во тоа не верувам.Никогаш не сум ја видел,тоа е јасно дека ништо слично не постои.Не постои живот после раѓање и тоа е тоа.

-Вистина никој од таму не се вратил да ни раскаже ама сепак јас верувам дека после раѓањето почнува вистинскиот живот

-Само ти се надевај
 
A овоа разговарат атеист и верник а?

:pos2::pos2::pos2::pos2:
 
Јок јас сум само член на кајгана шо пиша невино мислење односно прашање дали тоа се атеис и верник оти на тоа ме асоцира а ти одма ме караш....
 
Само атеистот не е тој што не верува, туку тој што верува :) А кога ќе се роди си ги ограничува верувањата, а кога верникот ќе поверува, ќе поверува засекогаш. :)
 
Јок јас сум само член на кајгана шо пиша невино мислење односно прашање дали тоа се атеис и верник оти на тоа ме асоцира а ти одма ме караш....
Не бе лошо ме разбра не мислев во негативен контекст нешто,мала шала беше,напротив лошо ме свати:smir:

Само атеистот не е тој што не верува, туку тој што верува :) А кога ќе се роди си ги ограничува верувањата, а кога верникот ќе поверува, ќе поверува засекогаш. :)
Не ти ја разбирам реченивава "атеистот не е тој што не верува?"
 
Не ти ја разбирам реченивава "атеистот не е тој што не верува?"

АМан бе :) Па во прикаската тој што верува дека има живот надвор од стомакот е атеистот. Бидејќи тој живее само за овој живот, а после нема да верува во живот после смртта :)
 
АМан бе :) Па во прикаската тој што верува дека има живот надвор од стомакот е атеистот. Бидејќи тој живее само за овој живот, а после нема да верува во живот после смртта :)
Лошо си ја сватил приказната по се изгледа?
Атеистот не верува во живот после смрт во разлика од верникот.
Зашто?
Бидејќи така му годи или така се чуствува поубаво или едноставно кажано се плаши од бог па се затскрива зад тоа што кажува дека не верува(а не може да се излаже бог нели)
Мислам дека лошо си сватил дека во прикаската атеистот верува во живот надвор од стомакот,напротив тој е наводно скептикот што верува дека саму таму живеат и нема да има раѓање и светлина и така натака:):smir:
 
Лошо си ја сватил приказната по се изгледа?
Атеистот не верува во живот после смрт во разлика од верникот.
Зашто?
Бидејќи така му годи или така се чуствува поубаво или едноставно кажано се плаши од бог па се затскрива зад тоа што кажува дека не верува(а не може да се излаже бог нели)
Мислам дека лошо си сватил дека во прикаската атеистот верува во живот надвор од стомакот,напротив тој е наводно скептикот што верува дека саму таму живеат и нема да има раѓање и светлина и така натака:):smir:
Абе го сфаќам тоа, тоа е основната поента на приказната. А јас се шегував малку. :)
 
Интересна ми е темата со прашањето дали овие 2 фетуса откако ке станат човечки животини дали има шанси да ги сменат ставовите и шо би било тоа шо ке и го смене мислењето и би изгледало ногу интересно паралелно со физичкио развој колку се само менат ставови почнуваш како фетус со едно мислење завршуваш како леш за атеисти или како нешто шо ке продуже натаму за верници со друг став.
 
U teoriju spoznaje Platon uključuje i svoju "teoriju sjećanja". Govorio je da metodom dijalektike, dijaloga trebamo potaknuti dušu na sjećanje na svijet ideja u kome je boravila prije ulaska u tijelo. Zbog toga u ovom svijetu ne spoznajemo ništa novo - to je samo sjećanje.
Također, tvrdio je da u materijalnom svijetu vidimo samo sjene svijeta ideja. To je Platon opisao u svojoj poznatoj slici spilje u djelu Država. Naime, Platon je opisao čovječanstvo kao skupinu ljudi u mračnoj spilji. Iza njih je otvor iz kojeg dolazi svjetlost. Ta svjetlost baca sjene na zid u koji ljudi gledaju. Kako vani ljudi možda nose neke stvari (kutije, na primjer), sjene koje su na zidu daju ljudima pogrešan dojam o vanjskom svijetu - ljudi s kockastom glavom (nepoznavanje svijeta ideja). Ponekad se netko iz skupine odvoji i izađe iz spilje, međutim, jaka svjetlost ih zaslijepi (zbog tame u kojoj su živjeli) i oni u strahu trče nazad u spilju.
Навистина се извинувам што постот е на српски но не ми се преведуваше, а и добро е да се знаат повеќе странски јазици нели. Ако може на англиски што да не и на српски.
Е сега кои сме ние? Дали тие што бегаат од светлината од страв или некој има храброст да погледне подалеку?
 
Убаво текстче(или диалогче).Како и да е ова пак го потврдува тоа што јас го велам.Не постои смрт.Човекот се породува,тој не умира.Ние само влегуваме од еден во друг живот не умираме.

Како и да е тоа што сакав да го кажам е следното.Ако мајката ја споредиме со бог ќе ја увидиме вистината.Едниот фетус не веруваше во мајката.Тој може да ја пцуе,да се плаши од нејзе,да пропагира против нејзе.На нејзе не и е гајле за тоа таа покрај све ќе го породи фетусот и ќе го сака безусловно и вечно,а тој кога тогаш ќе ја увиди грешката.

Поука:Атеисти и сатанисти не се плашете.Вие засекогаш сте сакани и никогаш нема да горите во пеколот.:pos2:
 
Убаво текстче(или диалогче).Како и да е ова пак го потврдува тоа што јас го велам.Не постои смрт.Човекот се породува,тој не умира.Ние само влегуваме од еден во друг живот не умираме.

Како и да е тоа што сакав да го кажам е следното.Ако мајката ја споредиме со бог ќе ја увидиме вистината.Едниот фетус не веруваше во мајката.Тој може да ја пцуе,да се плаши од нејзе,да пропагира против нејзе.На нејзе не и е гајле за тоа таа покрај све ќе го породи фетусот и ќе го сака безусловно и вечно,а тој кога тогаш ќе ја увиди грешката.

Поука:Атеисти и сатанисти не се плашете.Вие засекогаш сте сакани и никогаш нема да горите во пеколот.:pos2:
Hmm, da sega se znaes. I kako nastanal svetot, pricinite za Bozjoto ne/postoenje i sushtinata na covekovoto postoenje.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom