Чудни македонски зборови

  • Креатор на темата Креатор на темата anaveno
  • Време на започнување Време на започнување
Уште еден битолски збор , чие потекло ме интересираше од секогаш

Клавам,клаваш,клава клават место стандардното става

Практична примена:

Го кладов јадењето на масата.
Види ги оние селаните шо клале на куќа.
Да ти го клам или да ти ја клам една.

Исто овај збор е карактеристичен и за Леринско и Костурско па и Воденско - Егејска Македонија.

Многу малце битолчани велат става место клава и тие шо велат , некако е извештачено,значи во Битола исклучиво се употребва овај збор.
Ама немам ни најмала идеја од кај потекнува,некој архаичен словенски збор,или некакво влијание ?
 
Тавмаќар е стегнат човек, циција, човек кој ја пребројува секоја ситница дали е на број и на место, (титиз = истиот збор е со цицис - циција и со “грчкиот“ : “цицоинес“) па одтаму доаѓа и стегање во градите...
 
Тамаќар=циција?
Допираме еден слој од македонскиот уметнички тамаќар на еден од најзначајните ликовни периоди на македонската современа сцена-енформелот.

ако незнаеме што значи некој збор етимолошки,попаметно е да не го рчкаме,отколку да измислуваме нешто....

samiot koren tama=darkness;anxiety , distress,night i t.n.
tamacu=1. darkness; 2. mental blindness, delusion
tAmacan2 =slow, inactive person

tamakar e povrzano so tabietot,verojatno moite predci koga go upotrebuvaa,ne pravele greska koga velea Sto tamakar si,ne ti se pogoduva.....

zosto go izvrtuvame vo cicija?
zatoa sto neznaeme sto znaci....

nasite t.n. lingvisti go prevele tamakar kako skinflint i tightwad
vo srpskiot tie zborovi se prevedeni kako tvrdica (skrzav) bidejki neznaat sto znaci.
vo turskiot se prevedeni kako cimri, pinti
овие зборови во турскиот јазик првенствено означуваат пробирач, избирач
затоа и старите велеле Џимрија си,не јадеш се..пребираш...не ти е погодено?
турците го користат и за скржавец (?),но каква врска има скржавост со пробирливост?
можеби етимолошки има позадина,но поверојатно е дека тие и незнаат што значи...

фала му на Бога,еднаш нашиве погодиле точно што значи,без скржавост

p.s...
eve edna pikanterija,kolku znaat sto im znaci cimri

ovoj recnik ne go ni ima,a tolku vazen zbor...
 
Во стариот тетовски говор тамаќар е нешто ко домаќин, а за скржавец се користи јаудија. Ама тоа е нормално пошто ние тетовчаните имаме други стандарди за скржавост. :pos2:
 
Клавам,клаваш,клава клават место стандардното става

Исто овај збор е карактеристичен и за Леринско и Костурско па и Воденско - Егејска Македонија.

Многу малце битолчани велат става место клава ..
Ама немам ни најмала идеја од кај потекнува,некој архаичен словенски збор,или некакво влијание ?

zborot nema etimologija vo t.n. IE jazici,i e osobenost na Makedonskiot jazik.
Zosto arhaicen?
Toa go pravime so sila,ne e po priroden pat.
I kaj ti tekna slavski,vo koj slavski jazik go ima?

mozebi e skraten zbor od nekoj drug zbor...zglabam,...
no,ne veruvam...

Aber-vest=AbherI=f. N. of one of the Ra1gin2i1s or modes of music (personified as a female) L.
Alapacha-alapaca=Alapana=speaking to or with , conversation
Beka= bheka= he croaking of frogs
Dreka-drechi=drek;drekate = to sound ; to be in high spirits ;
ika=icai=sound, noise
shepot=Sphut; sphuT; sphaT=..sound
svagja=svaccha=..sound
veli=vEli=sound
2je4s95.gif

velicaj=vallicai=1.treble or high note; 2. sound of the hard consonants
velish=Vilas; viLi=Flash, to shine..sound
vika=vikaTa=Monstrous, terribly,ugly..sound
vikanje=vakAra
Vikanje-vikam=kAm=ind. an interjection used in calling out to another L
Zhitie (himna,pesna)=zIt; zithila; zItkAra
i t.n...
 
Да ,требаше да речам македонски , ама со то словенски сакав да речам не-грчки,не-латински,не-ова она,туку наш.
Поимот словени го користам само во недостиг на заедничко име за големиот број народи кои делат иста група на јазици,ништо во етничка смисла.
Значи како шо те разбрав не можи да му се најди етимологијата во таканаречените ИЕ(Индо-Европски?)јазици и е особеност само на нашиот јазик,интересно.

Ај сега ќе досадвам со уште битолски зборој,ама ми се интересни оти ги немам слушнато нигде освен во Битола,ни во блиските градој како Прилеп,само во дијалектите во Егејска Македонија(Западна Егејска).

Често користеното чупе,чупа.

Пак збор кој секојдневно се употребва во говорот,уште немам доживеано да сретнам битолчанец шо ќе речи девојче или моме.
 
Уште еден битолски збор , чие потекло ме интересираше од секогаш

Клавам,клаваш,клава клават место стандардното става

Практична примена:

Го кладов јадењето на масата.
Види ги оние селаните шо клале на куќа.
Да ти го клам или да ти ја клам една.

Исто овај збор е карактеристичен и за Леринско и Костурско па и Воденско - Егејска Македонија.

Многу малце битолчани велат става место клава и тие шо велат , некако е извештачено,значи во Битола исклучиво се употребва овај збор.
Ама немам ни најмала идеја од кај потекнува,некој архаичен словенски збор,или некакво влијание ?


Во право си што сборот е општословенски (Поимот словени исто го користам за големиот број народи кои делат иста група на јазици,ништо во етничка смисла.)

Во бугарскиа го има само во диалектите. Во украински и руски се користи и сега и е книжовна норма:

Укр: Кладе на стіл;
Рус: Кладет на стол
Мак: Стави на масата
 
како не општословенски,а посебно бугарски (ај сети се на бубрег, и т.н.)
кај русите е "стандардизиран" од скоро и тоа од некојси анонимен автор.
рускиот збор е КЛАСТЬ,но тој глагол е извртен до немајкаде од новите руски "учени".

glagolot e preveden kako
to lay, to lay down
to erect

aj sega objasni,kako ke to lay down (sheker) vo mleko?
ili kako ke erect ocet vo supa?

положить i сложить po ruski.....
положи цвеќе-сложи алишта...ај сложи алишта да личат како клај алишта?

e aj sega,положи sheker vo mleko?
gledame,nema logika.....a,i ima logika.....
megutoa класть si e klast ,od kade klavam,kladeno?
rusite imaat padezhi i класть ne im gi zadovoluva normite,pa pribegnale kon klad- ; klal- ; klav-.....

primer,kolku e ruski "odomaken"...
eden:Сахар формально класть нельзја...Но его можно накладывать
drug:Сахар формально класть можно.
bugar prasuva:
Извините, но ја не могу не продолжить, потому что именно этот пример /класть - насыпать сахар/ мне давали в университете в Софии.
Мне говорили, что в русском јазыке всегда нужно использовать "точные" глаголы.
В данном случае - насыпать, потому что у сахара такаја консистенција. /Соответно - налить молоко/.
Глагол "класть" более обштиј.
Какого ваше мнение?
odgovor:Сыпучие вештества (сахар, мука, песок, гравиј, какој-нибудь порошок) можно насыпать.

gledame deka ne se na cisto ni so glagolot класть.

vo Makedonskiot jazik mozes da klavash:
seker vo mleko, mleko vo sheker, seker i mleko vo brasno,
sto sakas mozes da klavash,vo ruskiot nemozes....

znaci,toj zbor ne im e bas domashen,eden glagol ako go koristis iljada godini,prirodniot tek ke mu najde primena i modaliteti,ama toa ne slucaj vo rusija.

spored Vasmer's dictionary
деть=оде́ть, наде́ть, заде́ть и т. д., укр. дíти, дíну
болг. дја́на "кладу", сербохорв. дjе̏не̑м, дjе̏ти, словен. dė́nem, dė́ti,
gledame,kladu im e nekako otstrana na site

Further etymology:
Ср. лит. dedù; стар. demì "кладу", dė́ti, лтш. dēt, др.-инд. dádhāti ; "кладет",...
(Бернекер 1, 192 и сл.; Траутман, BSW 47; Торп 197 и сл.; М. -- Э. 1, 464 и сл.; И. Шмидт, KSchlBeitr. 7, 247 и сл.; јагич, Das Leben der Wurzel dhē, Вена, 1871 г.)
pak gledame,klade,kladet im e stran zbor....
 
Во бугарскиа го има само во диалектите. Во украински и руски се користи и сега и е книжовна норма:

Укр: Кладе на стіл;
Рус: Кладет на стол
Мак: Стави на масата

како е на руски-
ме кладе на маки,
ме кладе во мисла
клај,кладе бензин во колата
наклади го огнот....

Често користеното чупе,чупа.

Пак збор кој секојдневно се употребва во говорот,уште немам доживеано да сретнам битолчанец шо ќе речи девојче или моме.

чупа значи општ збор за човек.
ама човек,создаден од Бога,не од мајмун...
нешто како првородено,најмило,како Адам и Ева....
зборот cupa се објаснува со azvA7di ili aśvâdi=извади и cumpa=исчупа
и суфиксот -dAsaka кој е рагање и милост....
доаѓа од cup=copati кој е јасен збор...

суфиксот -dAsaka кога го гледаме како цел збор dAsaka=N. of a man или female slave

кога е пак суфикс chAndasaka=the being familiar with the Vedic hymns=manojJA7di
manoja=mñmind-born "' love or the god of love
тоа е manasija

значи,зборот Чупа е нешто како Библиското,Божјата љубов и милост најнапред ја создаде Чупа...
зборот создаде=ископа,исчупа=роди Човек според својата милост=Чупа (cupa)

i zborot chup e air,Duh,Bog.....
acchuptA=N. of one of the sixteen Vidya1devi1s of the Jainas.
Vidya=knowledge, learning, a discipline or science, esp. sacred knowledge (threefold) or magic, spell.

Чупа е корен и на зборот Gupta=man
 
Зборови со исто значење и нивно потекло?
На пример
Во Македонија во употреба денес се два-три зборови за ист поим.
Лубеница,Бостан и Карпуз
Диња и Пепун
Домат и Патлиџан
Пиперки и Чушки
Чамец и Кајче
Кола и Автомобил
Правец и Насока
Говор и Збор
 
Патлиџан е донесен со Турците кои пак го превзеле од Персискиот, како и многу такви примери.

Карпуз може да се однесува и на Лубеница и на Диња.

Ај да додадам некои на листава погоре:

Бајрак, беќар-бекрија, ксмет....
 
Да ти го клам или да ти ја клам една.

Ама немам ни најмала идеја од кај потекнува,некој архаичен збор,или некакво влијание ?

se iznapi[av za klade....
najverojatno korenot mu e od кла=klai...
клаи е правилниот македонски израз,без ј,туку со и....
можеби зборот сепак има етимологија,посебно кога малку повеќе му запнав,на пример русите го преведуваат на англиски зборот КЛАСТЬ како
1.to lay, to lay down
2.to erect

гледаме 2 спротивни значења,ем горе,ем долу.....

значи,клаи=КЛАСТЬ
кла е коренот...
всушност,постојат многу зборови клам,клај,клавам,ама немаат иста етимологија со нашето кла,па затоа и реков дека нема етимологија...
меѓутоа,постои еден збор klaibya кој означува impotence,unmanliness , weakness , timidity , cowardice што е долу,но го нема горе

затоа,зборот кла нема етимологија и е специфика на нашиот јазик и руското КЛАСТЬ кое значи легнува,полегнува,положува,нема врска со кла,бидејќи ние можеме да кла на земја (легнува,полегнува,положува),ама и да кла на плеќи (подигам),а можеме и да кла мисла,е тоа не може во рускиот...

Патлиџан е донесен со Турците кои пак го превзеле од Персискиот, како и многу такви примери.
tomatoes2x.jpg

http://homecooking.about.com/od/foodhistory/a/tomatohistory.htm

patlican
bādenjān

p=b
a=a
t=d
l=e
i=n

ama prezemanje...
 
http://en.wiktionary.org/wiki/%D8%A8%D8%A7%D8%AF%D9%86%D8%AC%D8%A7%D9%86

Перси bâdenjân -patlıcan Турски

Назив патлиџан потиче од санскритске речи vatin-ganah, а у српски језик је дошао преко персијског (перс. badin-gan) и турског језика (тур. patlican)

Плави патлиџан (лат. Solanum melongena) једногодишња је врста биљке из рода помоћница̂ (Solanum). Ареал распрострањења ове врсте обухвата источну Индију и Шри Ланку, али је раном доместификацијом проширен најпре на подручје источне Азије, Медитерана и Европе, а касније и на америчке континенте. Узгаја се због плодова који се користе као поврће.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom